Uticaj J.F.Herbarta u formiranju pedagogije kao samostalne nauke

Johan Fridrih Herbart (4. maja 1776-14.avgusta 1841) je nemački filozof, psiholog, i osnivač pedagogije kao akademske discipline. Herbart je sada zapamćen po tome što je najveći kontrast do Hegela, a to posebno u odnosu na estetici. Koji ne uzima u obzir njegove misli o obrazovanju.

2.HERBART I NjEGOV ŽIVOT

Herbart je rođen u Oldenburgu. Odrastajući kao slabo dete zbog nesreće, Herbarta je podučavala njegova majka kod kuće dok nije napunio 12 godina. Kasnije je nastavio svoje školovanje u gimnaziji, i pokazao interesovanje za filozofiju, logiku, i Kantov rad koji uključuje prirodu znanja dobijenih iz iskustva sa realnošću. Školovanje je onda nastavio u Jeni, nakon čega je studirao filozofiju i došao do zaključka da se ne slaže sa svojim učiteljem Fihteom. Upravo zato što ga je Fihte naučio da misli na logičan način. Komponovao je nekoliko eseja, koje je dao u Jeni, kritikujući dela Šelinga i zalaganje njegove tvrdnje za nemačkim idealizmom promovisan od strane drugih kao što je Kant u to vreme.
U međuvremenu njegov posao izazvao je interesovanje za reforme obrazovanja. Dok je Herbart upoznavao podučavanje u Švajcarskoj. Pestaloci, nemački pedagog se bavio pitanjima reforme u školama. Nakon toga Herbart je nastavio da studira grčki i matematiku u Bremenu na tri godine, a onda na kraju prešao na Getingenu od 1801 do 1809. Iako je dobio privatnog-docenta za svoje napore u obrazovnim studijama posle dobijanja te nagrade Herbart je doktorirao.
On je dao svoja prva filozofska predavanja na Getingenu oko 1805, odakle je uklonjen 1809 da bi zauzeo stolicu ranije održao Kanta u Kalinjingrad. Ovde je takođe osnovao i vodio bogosloviju pedagogije do 1833, kada se vratio još jednom u Getingenu, i ostao tamo kao profesor filozofije do njegove smrti. Herbart je dao poslednje predavanje kada je bio savršeno dobrog zdravlja a zatim ne očekivano umro dva dana kasnije iz apopleksija. Sahranjen je u Albanifriedhof groblju u Getingenu.