Windows baze podataka

Windows baze podataka

Korisnici “velikih” računara do skora su sa priličnim prezirom gledali baze podataka na PC-ju: oduvek su bile šarenije, ali je opsežnija analiza otkrivala da je učinjen tek mali korak u razvoju ozbiljnog sistema zasnovanog na (toliko pominjanom) relacionom modelu. Time, naravno, neñemo da kažemo da su se PC-jeve baze podataka mogle koristiti samo za obradu kućnog telefonskog imenika ili inventara nekog magacina – moglo se isprogramirati sve što je potrebno, ali je programer bio suočen sa prilično opsežnim poslom, a korisnik koji zna o čemu se radi sa večitom neizvesnoću: ako je programer pogrešio u nekoj sitnici, podacima se crno pišše!
Sigurni smo da su problem itekako osetili svi koji su koristili neku od starijih verzija Clipper-a za pisanje iole složenijeg programa. Nisu, možda, umeli da ga teorijski formulišu, ali im je bilo jasno kako se manifestuje: podaci se prostiru kroz nekoliko baza podataka, i dešava se da, zbog neke greške u programu, hardverskog ili softverskog problema (npr. nestanak stru-
je) ili, u najgoroj varijanti, neke nepredviœene akcije korisnika, podaci u jednoj bazi ostanu neusklađœeni sa podacima u drugoj. Obriššete, recimo, slog nekog kupca ali “zaboravite” da obriššete artikle koji su za njega rezervisani. Artikli se i dalje ne mogu koristiti, jer se, bar što se programa tiče, čuvaju za nekoga, a taj neko ne postoji! Često nam se dešavalo da dobra trećina Clipper koda koji napiššemo ode na provere raznih neregularnih situacija – čim neki upis u bazu iz bilo kog razloga ne uspe, moraju se “odmotati” i prethodni uspešno obavljeni
upisi kako bi podaci bili konzistentni.