Zapaljenja – Patologija

ZAPALJENJE
Zapaljenje inflammatio (phalamma-potpaljujem) predstavlja odgovor organizma na endogene i egzogene štetne nokse. Forma, tok i težina zapaljenja zavisi od vrste i intenziteta nokse, vrste tkiva i stanja organizma. Zapaljenje je kao biološki fenomen poznato od davnina. Zapaljenje vidljivih delova tela (površina kože i vidljive sluznice) manifestuje se:

• crvenilom (rubor)
• otokom (tumor)
• toplotom (calor)
• bolom (dolor)
• oštećenje funkcije (functio laesa)

Prema toku trajanja dele se na:
perakutna – javljaju se iznenada, traju kratko i obično završavaju smrću. Jasna inflamatorna reakcija obično izostane.
akutna – manifestuje se jasnim kardinalnim znacima. Počinje iznenada i tkivo nastoji da uništi štetne nokse. Često se završavaju regeneracijom. Traju oko 3 nedelje i karakterišu se formama eksudativnog zapaljenja.
subakutna – po trajanju se nalaze između akutnih i hroničnih. Ovaj termin se više koristi u kliničkoj praksi zbog terapije.
hronična – javljaju se u dve forme. Jedna forma  proizlazi iz akutne inflamacije i počiva na nemogućnosti eliminacije štetne nokse, a traje nekoliko meseci do jedne godine. Oštećena tkiva se u ovom slučaju saniraju stvaranjem ožiljka.
Druga forma od samog početka se karakteriše sopstvenim manifestacijama i ne proizilazi iz akutne forme.
Uzroci hroničnog zapaljenja mogu se svrstati pod dve grupe. Prvo, nemogućnost eliminacije nokse zbog defekta imunog sistema ili perzistencije nokse zbog specifičnih anatomskih karakteristika zahvaćenih tkiva (pluća i prostor zglobne čaure). Drugi razlog su autoimune bolesti sa stalnim stvaranjem autoantigena

Forme akutnog zapaljenja
SEROZNO ZAPALJENJE – inflamatio serosa – karakteriše se prisustvom eksudata u kojem se nalazi neznatne količine belančevina krvne plazme male molekulske mase. Ovaj oblik najčešće se pojavljuje u koži, seroznim ovojnicama, sluznicama i parenhimskim organima. U epidermusu se sreće u toku slinavke i šapa, gde serozni eksudat uzdiže gornje slojeve epitela obrazujući vezikule (mehuriće).
U veterinarskoj terminologiji ovi mehurići se označavaju kao afte (aftai-osip po ustima).
Ako se serozni eksudat nagomila u tkivu govori se o zapaljenskom edemu (oedema inflammatorium). Kada se serozna tečnost nakuplja u telesnim šupljinama – hidrops.
Serozno zapaljenje može da zadrži svoj karakter, a često poprima karakter fibrinoznog ili gnojnog zapaljenja.
KATARALNO ZAPALJENJE – inflammatio catarrhalis – (cata-dole, rheo-tečem) – je tip eksudativnog zapaljenja koje se isključivo lokalizuje na sluznicama i više određuje lokalizaciju nego karakter eksudata. Sadržaj varira (npr. kijavica u ljudi ili rinitisu životinja).
FIBRINOZNO ZAPALJENJE – inflammatio fibrinosa – manifestuje se eksudatom u kojem se nalazi velika količina fibrina koji kao film, nežna mreža niti ili membrana oblaže površinu sluznica ili seroza. Ovo zapaljenje može se razviti na sluznicama respiratornog i gastrointenstinalnog trakta, u plućnim alveolama i seroznim ovojnicama.
Kod domaćih životinja (goveda, ovace, svinje) često se sreće fibrinozno zapaljenje seroznih ovognica (peritonitis, pleuritis). Kod čistog fibrinoznog zapaljenja peritoneuma ili perikarda može se razviti suvi peritonitis ili perikarditis. Kada se pridruže gnojne bakterije može se razviti perikarditis i peritonitis fibrio-purulenta.
DIFTEROIDNO ZAPALJENJE – inflammatio fibrinosa diphteroides – se karakteriše prodiranjem fibrinskog eksudata u duboke slojeve sluznice uz koagulacionu nekrozu zahvaćenih slojeva. Kod ovog tipa fibrinoznog zapaljenja nekroza tkiva je dublja. U takvim slučajevima na površini sluznice se vide pseudomembrane različite debljine sivo-žute ili prljavo-sive boje.
Difteroidne naslage vremenom se od okolnog, nepromenjenog tkiva organičavaju demarkacionim zapaljenjem u toku koga se difteroidne promene odvajaju od podloge ostavljajući duboki defekt poznat kao ulceracija. Diphera-membrana.
Difteroidno zapaljenje se sreće u debelom crevu svinja u vezi sa hroničnom svinjskom kugom i u crevima teladi obolele od salmoneloze.