Znacaj teorije Isaka Adizesa za funkcionisanje vojne organizacije

 
UVOD

„Tokom evolucije ne preživljavaju one vrste koje su najjače, niti one najiteligentnije, već one koje su najprilagodljivije promenama” – Čarls Darvin.
Promene su sastavni deo našeg života. One su stalno prisutne, traju oduvek i zauvek će se nastaviti. Svako remećenje ravnoteže, ustaljenog toka, odnosno nastajanje promena, stvara nove probleme koji traže rešenja. A rešenja stvaraju nove probleme i tako u krug. Ovaj ciklus postoji sve dok postoji život.
Vojna ogranizacija, kao i svaka druga organizacija koju čine ljudi, nije imuna na promene. Obavezu i odgovornost za rešavanje problema koji su nastali promenama ima komandant. Donošenjem rešenja, odnosno odluka, on stvara nove promene koje izazivaju nove probleme. Primer je da prilikom ugroženost vojnih objekata od poplava mora izvršiti raseljavanje skladišta, koje izaziva niz novih problema (angažovanje ljudstva, logistička podrška, novčana sredstva itd.).
Za uspešno upravljanje promenama su neophodna dva procesa: donošenje dobrih i kvalitetnih odluka i njihovo efikasno sprovođenje. Doneta dobra odluka se mora u potpunosti sprovesti, inače nema smisla. Ono što dobra odluka mora ispunjavati jesete da bude pravovremena. Ako komandant donese najbolju odluku, ali u pogrešnom trenutku, ona nema nikakvu upotrebnu vrednost.
Odluka se mora donositi timski – demokratično, a sprovoditi diktatorski, odnosno procesom „demokrature“. Preduslov za sve ovo je međusobno poverenje i poštovanje.
Teorija upravljanja promenama Iska Adižesa ima veliki značaj za vojnu organizaciju, a po principima na kojima se zasniva, stiče se utisak da su osnove za istu uzete iz načina organizovanja i funkcionisanja vojne organizacije.

1. PREDUSLOVI I ULOGE KOJI SU NEOPODNI ZA DONOŠENjE DOBRIH ODLUKA

Osnov uspešnog komandovanja je donošenje pravovremenih kvalitetnih odluka, koje moraju biti efektivne i efikasne i kratkoročno i dugoročno. Pod efektivnošću se podrazumeva raditi pravu stvar tj. realizovati odluku komandanta u slučaju vojne organizacije, a efikasnost je sprovesti tu odluku na pravi način, sa minimumom potrebnih resursa uz poštovanje zakona i propisa. Da bi se to postiglo potrebne su četiri osnovne uloge („vitamina“ ):
P uloga (Proizvođač, proizvođenje, realizacija) omogućava kratkoročnu efektivnost. Odluka je efektivna ako zadovoljava potrebu zbog koje je i donešena. Osoba koju karakteriše ova uloga je brza, struktuirana, usmerena na detalje i rezultate. Osnovno pitanje na koje Proizvođač traži odgovor je šta? Proizvođač voli rad – konkretan rad i da ostvaruje opipljive rezultate. Uvek je u poslu i nikada nema vremena. Primena ove uloge u vojnoj organizaciji ogleda se u obavezi njenih pripadnika da naređenja i odluke pretpostavljenih izvršavaju bez pogovora, potpuno, tačno i na vreme. Potčinjeni su usmereni na zadatak, izvršenje odluke, a komandant na bespogovornom izvršenju odluke.
A uloga (Administrator, administriranje,) omogućava kratkoročnu efikasnost. Donešenu odluku je potrebno sprovesti na pravi način i uz što manji utrošak resursa. Osoba ovog tipa je spora, struktuirana, usmerena na detalje i proces. Pitanje na koje Administrator traži odgovor je kako? On voli disciplinu, tačnost, pedantnost, organizovanost i programiranje aktivnosti. Odluke donosi sporo jer je usresređen na detalje. Strogo poštovanje propisanih akata (zakoni, doktrine, pravila, prpisi, uputstva itd) je osnov na kome počiva vojna organizacija.