ВИСОКА МЕДИЦИНСКА И 
    ПОСЛОВНО-ТЕХНОЛОШКА
  ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА 
                       ШАБАЦ

  

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: МЕДИЦИНСКА ПСИХОЛОГИЈА

 МИШЉЕЊЕ И ПОРЕМЕЋАЈИ МИШЉЕЊА

Професор:                                                              Студент: Ђорђе Ђукановић
Проф.др Зоран Јовановић                                     Бр.Индекса: 9/35/16

Шабац, фебруар, 2018.

background image

1. МИШЉЕЊЕ

Мишљење   је   психичка   функција   која   служи   удовољавању   биосоцијалних   и 

сазнајних потреба човека.То је психичка функција помоћу које се сазнаје стварност, 

схвата каузалитет - узрочност, схвата интеракција - међусобни однос и условљеност 

свих појава и односа.

1

Мишљење   такође   можемо   дефинисати   као   психичку   функцију   којом   се 

сагледавају   везе   и   односи   у   објективном   окружењеу,   а   применом   специфичних 

интелектиалних   операција   (мисаоне   операције),   као   што   су:   упоређивање,   анализа, 

синтеза,   генерализација   контретизација,   апстрактизација,   дедукција,   индукција, 

компарација (упоређивање), претпостављање, дефинисање, оповргавање и асоцијација, 

преко   којих   се   доносе   закључци,   чија   је   сврха   остваривање   животних   активности 

прилагођених реалитету. Поред мисаоних операција, човек користи и мисаоне облике, 

који се заједно са мисаоним операцијама називају мисаона средства. Мисаони облици 

могу бити: опажај, представе сећања, појам, суд, закључак и мотив.

2

 Мишљење се може 

одвијати   и   без   непосредног   присуства   опажања   (апстрактно   мишљење),   а   служи 

задовољењу социјалних и биопсихолошких потреба. Мишљење подпада под утицај и 

других   психичких   функција,   као   што   су:   нагони,   воља,   опажање,   памћење,   пажња, 

интелигенција,   функције   свести   и   моралности.

3

  Такође   треба   издвојити   и   грешке   у 

мишљењу,   које   су   свакодневна   појава.   Оне   потичу   од   предрасуда,   антипатија, 

симпатија,   конформираности,   утицаја   васпитања,   погрешно   коришћених   симбола   и 

пјмова,   некоректне   употребе   логичких   операција,   погрешним   претпоставкама,   због 

жеља, мотива, осећања, сумње, лажних уверења, претеране фантазије, интуиције итд.

Мишљење се надограђује на чулно сазнање. Док је одражавање реалног света у 

опажању   непосредно,   оно   је   у   мишљењу   посредно.   Према   савременој   психологији 

мишљење постоји тамо где постоји одређени задатак и мотив да се он реши.

Мишљење има 3 фазе:

4

Аанализа   задатка   (схватање   задатака)   -   Основни   предуслов   је   схватање 

проблема,   те   када   се   задатак   схвати,   он   сам   води   ка   циљу,   што   је   већ   друга   фаза 

мисаоног процеса;

1

 Кнежевић, А., „

Медицинска психологија и општа психопатологија

“, Медицински факултет, Нови Сад, 

2007

2

 Рот Н. „

Општа психологија

“. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 2004.

3

 Шешић Б. „

Општа методологија

“. Научна књига, Београд, 1988.

4

 Зајечаревић Г. „

Основи методологије науке

“. Научна књига, Београд, 1987.

2

Želiš da pročitaš svih 13 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti