UNIVERZITET U BEOGRADU
EKONOMSKI FAKULTET
SEMINARSKI RAD
iz predmeta: Revizija i kontrola
Tema:
Ekološka revizija
Mentor:
Student:
Prof. dr Branko Ilić Miodrag Pavlović
Beograd, maj 2019
S A D R Ž A J
Strana
UVOD........................................................................................................................1
1. Definisanje ekološke revizije.................................................................................2
2. Ciljevi ekološke revizije.........................................................................................3
3. Karakteristike ekološke revizije.............................................................................5
4. Klasifikacija ekološke revizije...............................................................................7
4.1. Obuhvatan pregled ekoloških performansi.....................................................8
4.2. Revizije usaglašenosti.....................................................................................9
4.3. Revizija firmi koje su predmet akvizicije…………………...….………….10
4.4. Revizija dobavljača i kupaca…………………………………….….…...…11
5. Osnovni koraci ekološke revizije………………………………………….…....12
6. Standardi ekološke revizije……………………………………………………..13
6.1. Šema eko-menadžmenta i revizije…………………………………………….13
Zaključak…………………………………………………………………………..15
Literatura…………………………………………………………………………..16
1. Definisanje ekološke revizije
Dok u svetu posebno u bogatim zemljama Evropske Unije raste svest da
kompanije ne mogu neograničeno da eksploatišu prirodne resurse bez posledica, u
zemljama koje ulaze u tranziciju kao zakasneli voz poput Srbije, prodaja
cement,ara ?
se tretira dobrim poslom za “državu” šta god taj termin znači. Jedini
nedostatak ove tvrdnje jeste
d
a nisu prodate cementare već prirodni resurs i pravo
neograničene eksploatacije što nije isto nip o Medjunarodnim
,
računovodstvenim
standardima, a čak nip o nacionalnim važećim propisima. Regulatorna tela na
nacionalom nivou utvrdjuju standarde i od biznisa se zahtevaju da ih slede. Raste
pritisak javnosti u tom pravcu. Potrebna je nezavisna provera, procena, testiranje i
vrednovanje kako biznisi stvarno posluju sferi ekologije, da li ima problema, kakve
su njigove posledice i eventualna rešenja. Izveštaji ekološke revizije imaju cilj da
ukažu na moguća poboljšanja efekasnosti.
Ekološka revizija je ono što izraz upravo i govori – revizija biznisa da se proceni
njegov uticaj na životno okruženje. Prema definiciji Evropske komisije ekološka
revizija je:
1
“…menadžerska alatka koja obuhvata sistematsko, dokumentovano, periodično i
objetivno vrednovanje koliko dobro organizacije, menadžment i oprema ostvaruju
performance sa ciljem doprinosa zaštiti životne sredine kroz olakšavanje
menadžment kontrole i ekološke prakse, i procene usaglašenog postupanja sa
politikama kompanije, što može uključivati udovoljavanje regulatornim zahtevima i
standardima”.
1
Dunn J. (1996) Auditing. Theory and Practice. Second Edition. London: Prentice Hall. Str. 298.
2
Ekološka revizija je istovremeno i širi intelektualno-filozofski pristup. Može se
kretati od relativno uprošćenog al ii svakako stvarno širokog obuhvata. Stoga se
ekološka revizija može odrediti i ka pristup, preciznije aktivnost kao što je:
2
“---sistematsko ispitivanje interakcija izmedju biznisa i njegovog okruženja. Ovo
uključuje emisiju u vazduh, zemlju i vodu; pravna ograničenja, efekte na lokalnu
zajednicu, krajolik i ekologiju, i percepciju u javnosti kompanije koja posluje u
lokalnoj oblasti.”
Na prvi pogled izgleda da se ekološka revizija značajno razlikuje od standardne
i klasične finansijske revizije koju već dobro poznajemo, ali izmedju njih postoji i
uzajamna povezanost.
2. Ciljevi ekološke revizije
Ekološka revizija koja
be bi
se mogla odrediti kao i revizija čovekove ili
prirodne sredine- revizije prirodnog okruženja, je kreirana da identifikuje ekol
o
ške
probleme koji
se su
povezani sa proizvodnjom roba i usluga, te da razvija
standardne referentne vrednosti, odnosno kriterijume dobre prakse. Ekološka
revizija je osnov za razvoj zdrave korporativne strategije i operacija firme. Firme u
ovako odredjenom širokom okviru mogu kreirati i sprovoditi različite pristupe šta
treba da uzmu u obzir i o čemu da brinu u sferi ekološke revizije.
U zemljama EU, šire posmatrano grupacije OECD, a sve više i u Srbiji, donose
se novi zakoni i standard u oblasti ekologije. Firme se bore da očuvaju svoju
konkurentnost, da postanu probojnije na tržištu, da bolje marketinški plasiraju svoje
proizvode. Svi se trude da razviju i na neki način zakače etiketu “zeleni” koja je
vidljiva i koja će u javnosti kreirati imidž ekološki promišljene i javno odgovorne
kompanije. Pojedince kompanije su primorane da sprovode ekološku reviziju jer to
2
Dunn, Opus Cit. Str. 298.
3
