Васпитање је органски везано и прожима се са другим људским активностима и присутно
је у скоро свим међуљудским односима. Управо због тога је свако организовано друштво
поклањало изузетну пажњу васпитној делатности. Васпитање данас није сведено само на
једну уску делатност одређене групе људи, који би је обављали по професији, већ је
организовано врло широко, као облик друштвеног односа. Зато и кажемо да васпитава
читав друштвени котекст и да су веома бројни и разноврсни чиниоци, односно фактори
фаспитања.

Под појмом „чиниоци васпитања" подразумевају се сви чиниоци који директно или
индиректно учествују у васпитању и доприносе остварењу циља и задатака васпитања.

Ти чиниоци су бројни:



породица (родитељи и чланови породице),



другови и суграђани (вршњаци, пријатељи, организације у месној заједници),



дечји вртићи и разни типови школа,



библиотеке, музеји, дечји културни центри и



средстава комуникација.

Систем васпитања је друштвено и историјски условљен и променљив. Некада је систем
васпитања схватан уже и односио се претежно на школе и установе које је организовала
држава за потребе васпитања деце и омладине. Данас се васпитни процес одвија
перманентно, током читавог живота појединца и све је мање лоциран у школама, а све
више постаје саставни део друштвеног и личног живота и рада сваког нашег грађанина.

Школски систем (систем васпитно-образовних установа) је окосница сваког система
васпитања, пошто су ове установе (радне организације) друштвено-политички, радно-
педагошки и организационо међусобно повезане и основни циљ им је остваривање
васпитне делатности.

Познато је да је друштвене појаве тешко приказати шематски, јер су оне врло променљиве
и није их лако међусобно раздвојити, омеђити и дефинисати. Улога и утицај појединих
чинилаца васпитања се стално мења, чак и у краћем временском периоду и у истој
друштвеној средини (рад библиотека, друштава, политичких и сродних организација и
сл.). Чак и основна школа има другачији утицај и организацију ако је интернатског типа,
или, пак, средња школа ако је непосредно повезана са производном организацијом.

2.1.

ПРЕДШКОЛСКО ВАСПИТАЊЕ

У развоју и васпитању човека, предшколско васпитање има изузетан и пресудан значај,
управо због чињенице што се у периоду од рођења до поласка у школу покрећу и
активирају физичке и психичке основе и диспозиције донете наслеђем.

Познато је да је у предшколском периоду најбурнији и најинтензивнији развој детета: на
пример, на узрасту од 3. до 7. године дете расте просечно годишње 6-7 цм, а добија у