Факултет инжењерских наука
Универзитет у Крагујевцу
Семинарски рад
Предмет: Електроенергетски и електродистрибутивни
системи
Тема: Енергија океана
Предметни наставник: Студент:
др. Јасна Радуловић, ред. проф. Андреја Лазаревић 916/2017
Крагујевац, Децембар 2019.
1.
Енергија океана
Представља
[2]
највеће колекторе Сунчеве енергије, извор енергије у
будућности. Енергија океана генерише две врсте енергије, термалну
енергију од Сунчеве светлости и механичку енергију од кретања плиме и
осеке и таласа.
Термална енергија настаје на бази температурне разлике између
нивоа мора, као последица интензивнијег загревања површине воде
Сунчевом енергијом у односи на дубину. Може да се користи на више
начина, укључујући и производњу електричне енергије. Механичка
енергија океана је знатно другачија од термалне енергије, иако сунце
делује на све активности океана. Плима и осека су резултат
гравитацијског деловања месеца, а таласи настају деловањем ветра. За
разлику од термалне енергије, која је константна, механичка енергија је
нестална и неподерсна за експлоатацију без укључења других
механичких уређаја. Да би се конвертовала енергија плиме и осеке у
електричну енергију, постављањем бране, омогућава се усмеравање
воде кроз турбине, које покрећу генераторе. За употребу енергије таласа
примењују се три основ система, а механичка енергија створена у њима
директно покреће генераторе или се преноси на флуиде, који покрећу
турбине.
Слика 2. 'Енергија океана'
Иако експлоатација енергија океана - плиме и осеке, морских
таласа и струја или OTEC није досегла комерцијалне размере,
потенцијали су толики да би „само мали део енергије заробљене у
океанима могао покретати читав свет”. Научна истраживања показују да
су чак и спора струјања воде, од свега 3-4 км/час, довољна да покрећу
подводне турбине и тако допринесу донекле смањеној употреби
електрана које користе фосилне енергенте, угаљ и мазут. Процењено је
да би се у оваквим постројењима могло произвести око 40 пута више
енергије од данашње светске производње електричне енергије.
Искоришћавање енергије океана је лимитирано, како немогућношћу
перманентне експлоатације (посебно се односи на механичку енергију
океана због несталности) географским факторима, економским
разлозима , тако и проблематиком примарно везаном за пренос
произведене енергије. У садашњем тренутку и на повољним локацијама
потенцијална производња ектричне енергије представљала би само
маргиналну количину потребне енергије, уз велике инвестиционе
трошкове.
1.1 Енергија таласа
Енергија
[1]
таласа је облик кинетичке енергије која постоји у
кретању таласа у океану, а кретање таласа узрокује дување ветрова по
површини океана. Та енергија може бити искориштена да покрене
турбине, те постоји доста места где су ветрови довољно снажни да
произведу стално кретање таласа. Огромне количине енергије крију се у
енергији таласа те јој то даје огромни енергетски потенцијал. Енергија
таласа се директно хвата испод површине таласа или из разних
флуктуација притисака испод површине. Тада та енергија може погонити
турбину, а најједноставнији и најчешћи начин функционирања је
следећи: Талас се диже у комори, а растуће силе воде терају ваздух из
коморе те тако покретљиви ваздух затим погони турбину, а која онда
покреће генератор. Главни проблем с енергијом валова таласа
представља чињеница што се тај извор енергије не може равномерно
