Visoka strukovna škola za preduzetništvo
Predmet: Medjunarodna Ekonomija
Seminarski rad
Međunarodna kretanja kapitala
Mentor: Student:
Beograd, 2020
.
godina
Sadržaj:
UVOD.............................................................................................................................3
1. MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA...........................................................4
2. OBLICI MEĐUNARODNOG KAPITALA...............................................................5
2.1. Zajmovni kapital...................................................................................................5
2.2. Strana ulaganja......................................................................................................6
2.2.1. Strane direktne investicije – SDI.......................................................................6
2.2.2. Portfolio investicije...........................................................................................13
2.2.3. Zajednička ulaganja..........................................................................................14
ZAKLJUČAK.............................................................................................. ...................15
LITERATURA................................................................................................................15
2
međunarodnog kapitala omogućava optimalnu alokaciju kapitala, odnosno usmeravanje resursa
ka produktivnijim namenama, čime se povećava efikasnost poslovanja.
1. MEĐUNARODNO KRETANJE KAPITALA
Pod međunarodnim kretanjem kapitala podrazumevamo transfer realnih i finansijskih sredstava
između subjekata različitih zemalja sa odloženim kontratransferom za određeni vremenski
period, a u cilju ostvarivanja određenih ekonomskih i političkih interesa učesnika u tom
transferu. Nijedna savremena privreda ne može se izolovati od potrebe da izvozi i uvozi kapital,
bez obzira na to da li, ukupno gledano, ima neto suficit ili neto deficit u kapitalu, tako da je
kretanje kapitala između zemalja dvosmerno i vrši se kroz uvoz i izvoz kapitala, pri čemu se u
jednom slučaju subjekti određene zemlje pojavljuju kao korisnici, a drugi put kao davaoci
kapitala. Najveći deo međunarodnog kretanja kapitala odvija se između razvijenih zemalja,
odnosno subjekata iz ovih zemalja, koje su glavni davaoci i korisnici kapitala u svetskim
razmerama.
Motivi izvoza kapitala mogu biti: ekonomski i neekonomski. Ekonomski motivi odnose se na
mogućnost korišćenja jeftine radne snage, energije, sirovina i sl., i osvajanje novih tržišta, u
funkciji maksimiranja profita. Neekonomski motivi odnose se na ostvarivanje političkog uticaja
na određenu zemlju.
Uvozom kapitala stimuliše se privredni rast i privredna struktura zemlje, što utiče na povećanje
zaposlenosti, utiče na promenu deficita platnog bilansa, omogućava bolju snabdevenost domaćeg
tržišta i sl.
Privrede u razvoju (zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji) se kao grupacija uglavnom pojavljuju
kao korisnici kapitala, a mnogo manje kao davaoci kapitala, mada se neke od njih, u poslednje
vreme, u određenoj meri, pojavljuju i kao relativno značajni davaoci kapitala.
Da bi došlo do kretanja kapitala, veoma su važni uslovi, odnosno motivi. Motivi međunarodnog
kretanja kapitala su brojni, međusobno raznovrsni i isprepletani određenim brojnim faktorima i
na strani ponude i na strani tražnje. Savremeni motivi međunarodnog kretanja kapitala su
različiti. Svi motivi kretanja privatnog kapitala na strani ponude se mogu grupisati u nekoliko
osnovnih: realizacija što većeg profita, jeftina radna snaga i niske cene sirovina i energije u
inostranstvu, širenje tržišta, želja za kompletiranjem proizvodnog procesa tj. vertikalnom
integracijom svih ili važnijih faza izrade finalnog proizvoda, prestižno-psihološki motivi itd.
Da bi jedna zemlja uspela da privuče strani kapital mora prethodno stvoriti povoljnu investicionu
klimu. Investiciona klima postoji ako: vladaju stabilni uslovi privređivanja, tj. ako je moguće
predviđati sa velikim stepenom izvesnosti, postoji politička i socijalna stabilnost, Vlada ima
pozitivne stavove prema inostranim investicijama, postoji povoljan spoljnotrgovinski, carinski i
devizni tretman zajedničkih ulaganja i ako je omogućena oplodnja uloženih sredstava i dobiti,
razvijena infrastruktura uključujući komunikacije i energetiku, postoji raspoloživa radna snaga,
pouzdana, obučena, a ujedno i da je omogućen pristup sirovinama i drugim domaćim izvorima
4
snabdevanja, postoji razumevanje za interese inostranog ulagača u pogledu podizanja
projektovane rentabilnosti i razumnog profita.
2. OBLICI MEĐUNARODNOG KRETANJA KAPITALA
Postoji više vrsta i oblika međunarodnog kretanja kapitala. Prva značajna podela među-narodnog
kretanja kapitala jeste podela koja je izvršena sa stanovišta davalaca kapitala:
Privatni kapital – plasiraju ga multinacionalne kompanije i banke, i
Javni kapital – plasiraju ga države, državni fondovi i međunarodne finansijske institucije
Pod privatnim kapitalom podrazumijeva se kapital koji odobravaju privatne kompanije, privatne
banke i fizička lica, dok se pod javnim kapitalom podrazumijeva kapital koji odobravaju državne
kompanije, državne banke, državni fondovi, druge državne fina-nsijske institucije i međunarodne
finansijske institucije.
Prema ročnosti , međunarodno kretanje kapitala može se podeliti na:
kratkoročno (sa rokom od jedne godine)
srednjeročno (sa rokom do 5 godina)
dugoročno (sa rokom preko 5 godina).
Podela po ovoj kategoriji nije međunarodno usaglašena, pa se u kratkoročno kretanje kapitala
ubrajaju plasmani sa rokom do godinu dana (što bi se pre moglo podvesti pod međunarodno
kretanje novca, a ne kapitala), dok je srednjoročni kapital onaj koji je plasiran na period od 1 do
5 godina (negde je ovaj rok i 3-7 godina), dok je dugoročni kapital onaj sa plasmanom preko 5
godina (mada se u pojedinim slučajevima kao rok uzima preko 8-10 godina). Po pravilu,
kratkoročni kapital se koristi za finansiranje tekućeg poslovanja, a srednjoročni i dugoročni
kapital za investicione namene.
Kapital se može izvoziti u novčanom i u robnom obliku, kao i međunarodno kretanje kapitala u
obliku poklona, npr. Crveni krst, pomoć države državi, besplatna vojna pomoć prijateljskim
zemljama i slično.
Najznačajniji oblici međunarodnog kretanja kapitala su: zajmovni kapital i strana direktna
ulaganja.
2.1. Zajmovni kapital
Zajmovni kapital predstavlja oblik internacionalnog kretanja kapitala kojim se vrši direktan
transfer kupovne snage od zemlje davaoca u zemlju korisnika zajma. Za međunarodno kretanje
kapitala bitno je finansijsko tržište preko koga se vrši plasman i angažuju se slobodna finansijska
sredstva.
5
