1
UNIVERZITET SINGIDUNUM
DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE I ME
Đ
UNARODNU
SARADNJU
MASTER RAD
Uloga i značaj lidera u kreiranju i održavanju
organizacione kulture
MENTOR:
STUDENT:
Prof. dr Miroslav Lutovac
Vladimir Ðorđević 402062/2013
Beograd, 2015.
4
sledbenika. Nije dovoljno menjati liderski stil da bi se promene dešavale, već se
morau isto vreme promeniti i efektivnost komunikacije kod lidera. Neadekvatna
sposobnost lidera da komunicira dovodi do brojnih problema, koji su opasni po
organizaciju.Negativni uticaji neefektivne komunikacije se mogu odraziti na pad
produktivnosti, nedostatak vremena i kredibiliteta, negativan uticaj na zadovoljstvo
korisnika, porast nepoverenja na relaciji zaposleni-lider, stresno radno okruženje i
pad morala u organizaciji. Dakle, lider ima glavnu reč u izgradnji i izmeni najvažnijih
vrednosti organizacione kulture. Uspešni lideri su svesni značaja organizacione
kulture, imaju u cilju da je iskonstruišu i da je iskoriste kao ključnu strategiju razvoja i
promena.
1. Predmet i polazišta istraživanja
Predmet rada se zasniva na ulozi lidera u kreiranju organizacione kulture, kao jednog
od najtežih izazova liderstva. Razlog leži u činjenici da je kultura jedne organizacije
isprepleten skup ciljeva, uloga, procesa, vrednosti, prakse komunikacije, stavova i
pretpostavki. Sposobnost lidera da pokrene akciju za poboljšanje performansi
zavisi od kulture preduzeća. U zdravoj kulturi zaposleni veruju u svoje lidere i
skloni su da ih podrže u akcijama poboljšanja performansi.
Kreiranje kulture je poduhvat velikih razmera, i na kraju svi organizacioni alati za
promenu mišljenja će morati da se stave u igru. Međutim, redosled po kojem su
raspoređeni ima kritičan uticaj na verovatnoću uspeha.
U principu, najplodonosnija strategija je da se počne sa liderskim alatima, uključujući
i viziju ili priču o budućnosti, učvrstiti promenu alatima za upravljanje, kao što je
definisanje uloga, merenje i kontrolni sistemi, i korišćenje čistih moćnih alata prinude
i kazne kao poslednjeg sredstva, kada sve drugo ne uspe.
U radu će biti razmatran i uticaj nacionalne kulture na organizacionu, stil liderstva
koji vodi ka uspešnosti, kao i sagledavanje značaja i uloge lidera u organizaciji. U
tom smislu, u radu će biti definisane karakteristike lidera, klasični i savremeni stilovi
liderstva, komunikacija kao bitan faktor odnosa na relaciji lider-sledbenik-
organizacija. Rezultati istraživanja pokazuju koliko je liderstvo u organizacijama
važno, šta treba učiniti kako bi se poboljšalekompetencije lidera i bolje iskoristili
njihovi potencijali radi uspešnijeg vođenja organizacija. Rezultati automatski
5
odgovaraju na pitanja kako uspešni lideri rade i koje veštine, znanja i kompetencije
treba da poseduju kako bi održavali organizaciju efikasnom i produktivnom.
2. Problem istraživanja
Možda najviše istraživani pojmovi kada je reč o organizacionom ponašanju, pa i kada
se radi o menadžmentu su liderstvo i organizaciona kultura. Sasvim je normalno da
njihov odnos iziskuje veliku pažnju, i istraživača, i menadžera iz prakse. Tome
doprinosi i svojevrsna debata: da li oblikuje organizacija lidera i njegov stil ili on njenu
kulturu?
Ova debata je svakako daleko od toga da bude razrešena, ali se u literaturi vidi
daveći broj autora misli da lider oblikuje kulturu, nego što je to obrnuto. Nevezano sa
tim postavlja se pitanje kako to lider stvara i oblikuje organizacionu kulturu. Značaj
istraživanja ovog rada je u otkriću mehanizama i procesa koje lider primenjuje kako
bi uticao na organizacionu kulturu, kao i o tome kojim svojim atributima utiče na
kulturu organizacije koju vodi, što je od izuzetne važnosti, i što se tiče teorije i prakse.
Takva saznanja mogu biti neprocenljiva u objašnjenju izvora i efekata kulture i
liderstva. Takođe, saznanja o mehanizmima uticaja lidera na kulturu organizacije
mogu biti od velike koristi u praksi vođenja organizacija, posebno kada se promene
dešavaju.
3. Zna
č
aj i aktuelnost istraživanja
Značaj ovog istraživanja je, prvobitno, u tome što nam govori koliko je liderstvo važno
kako bi organizacije funkcionisale. Sa brisanjem geografskih barijera i stvaranjem
multinacionalnih kompanija, uloga lidera u kreiranju organizacione kulture je sve
značajnija.
Brojni autori iz oblasti menadžmenta i organizacije u uzajamnom odnosu
organizacione kulture i liderstva smatraju da je liderstvo izvor ili faktor organizacione
kulture. Prema njima, lider organizacije konstruiše organizacionu kulturu shodno
sopstvenim osobinama, vrednostima i stilu. Sa druge strane, postoji stav da kultura
oblikuje stil liderstva. Izučavanje fenomena liderstva, pogotovo njegovog odnosa
7
-
Lider će kreirati određeni tip organizacione kulture u zavisnosti koji stil vođenja
primenjuje.
-
Efikasna komunikacijska sposobnost lidera u organizaciji ogleda se u
pretpostavci nesmetanog odvijanja procesa komunikacije.
6. Metode istraživanja
S obzirom na specifičnost istraživanog predmeta, u ovom radu su korišćene različite
metode u cilju zadovoljenja primarnih metodoloških zahteva – objektivnost,
pouzdanost, opštost i sistematičnost. Istraživana su naučno-teorijska saznanja,
relevantna literatura i savremena poslovna praksa korišćenjem metoda tehnike
prikupljanja podataka, osnovne metode naučnog saznanja i naučnog istraživanja,
kao i studije slučaja.
U radu je takođe kroz studiju slučaja sprovedeno i istraživanje uloge lidera u kreiranju
kulture u multinacionalnim virtuelnim organizacijama. Polazeći od predmeta i cilja
istraživanja, postavljenih hipoteza i primenjenih naučnih metoda, od ovog istraživanja
se može očekivati da:
Ukaže na karakteristike i specifičnosti pojma liderstva;
Identifikuje značaj komunikacije između lidera i sledbenika u procesu
stvaranja organizacione kulture;
Rasvetli ulogu organizacione kulture u organizacijama u procesu stvaranja
produktivnog poslovnog okruženja;
Identifikuje nacionalnu kultura kao značajan faktor organizacione kulture.
7. Struktura rada
Prvi deo
-UVOD, predstavljeni su predmet i polazište istraživanja, sa naglaskom na
njihov značaj i aktuelnost. Utvrđen je naučni i društveni cilj, postavljene su opšta i
posebne hipoteze, kao i metode istraživanja. Na kraju je definisana struktura rada.
Drugi deo
–vezan je za definisanje pojma organizacione kulture, objašnjena je njena
priroda i značaj i predstavljen njen sadržaj. Kultura kao najbitnija determinanta
