Neuromarketing

1.Kako se neuromarketing najčešće određuje?

Neuromarketing se najčešće određuje kao novo područje 

marketinga koje se bavi proučavanjem 

kognitivnih, afektivnih 

i konativnih 

reakcija mozga na stimulaciju marketinškim 

elementima (proizvod, reklama, prezentacija, promocija i sl.)  

2.Šta je predmet istraživanja neuromarketinga?

Aktivnost mozga, da bi se dobili što bolji odgovori na pitanja 

šta su motivi, razlozi, želje, potrebe 

da se poseduje određeni 

proizvod. 

3.Kada se pojavio neuromarketing kao nauka? 

NM je mlada naučna disciplina koja se pojavila prije jedne 

decenije. 2002.god. Ale smiths je skovao i prvi upotrebio izraz 

„

neuromarketing

“

4.Objasniti šta čini heurističku moć 

NM-

Heuristička moć je 

mogućnost da se predvidi  ponašanje potrošača, 

 da se  

predvidi njihov odnos prema proizvodu ili usluzi. To je  

moć 

budućeg pozicioniranja proizvoda na tržištu. 

5.Koja su osnovna pitanja na koja stručnjaci zamarketing 

nastoje da ponude odgovore?

-Koji se mentalni procesi odvijaju 

u mozgu dok potrošač donosiodluku o kupovini nekog 

proizvoda?-

Da li je moguće i na koji način uticati na tu 

odluku?-Kako mozak reaguje na proizvod? Kako utvrditi vezu 

između mozga i proizvoda?

6.Koje su osnovn

e tradicionalne metode istraživanja u 

marketingu?

Intervju, ankete, fokus grupe, stejkholderi  itd... 

 
7.Koji odgovor nudi Bernd Veber na osnovno  pitanje 
marketinga?

Bernd Veber smatra da su aktivnosti u mozgu 

prouzrokovane u cilju postizanja balansa 

koji postoji u našem 

mozgu: s jedne strane postoji 

želja

, a sa druge gubitak, jer 

treba potrošiti novac.

8.Šta čini neuro

-

psihološku osnovu na kojoj se oslanja 

NM?

NM se tu oslanja i na neurometrik , nauku koja se bavi 

evidentiranjem i analizom ljudskih od

govore na čulne 

nadražaje, odnosno na nauku o merenju električne aktivnosti 

mozga 

(frekvencija moždanih talasa) koja je povezana sa 

opštim psihičkim procesima. PET, EEG, MRI skeniranje 

mozga je omogućilo da se utvrdi koji delovi mozga su 

najaktivniji za vr

eme nekog ponašanja. 

9.Zašto je značajna „

Dekada mozga?

“

Poslednjih 10 god. 20.vj. 

u nauci je nazvano Dekada mozga - 

istraživanje arhitekture 

mozga i različitih nivoa neuronske aktivnosti. Ostvaren je 

bitan napredak u poznavanju razvoja, građe i funkcionis

anja 

mozga, a ta istraživanja su omogućena pronalaženjem I 

primjenom novih metoda istraživanja aktivnosti mozga, nove 

tehnike snimanja mozga x-zracima I magnetnom rezonancom 

kao što su CT, EEG, MRI, fMRI i dr.Zahvaljujući uspehu

 te 

akcije 21.vj.je  

proglašen vije

kom uma. 

10.

Na koji  dijela ličnost se istraživčki usredsredio 

neuromarketing i zašto?

Na nesvjesni (limički dio), jer se tamo nalaze najače 

predispozicije za ponašanje kao što su pretežno 

emocije, misli , 

sjećanja

. 

11.Neuromarketing kao primenjena disciplina 
neuronauke?

Kao  primenjena disciplina  neuronauke ona je 

savremena metoda proučavanja moždanih reakcija tokom 

marketinških poruka ili potrošačkog ponašanja.

12.Interdisciplinarnost neuronauke-

NM je interdisciplinarna i 

multidisciplinara 

oblast istraživanja. Istovremeno nastoji da 

određeni istraživački problem sagleda sa više stanovišta

 ali i 

pri tome se oslanja na saznanja brojnih nauka: psihologije, 
neurologije, anatomije, fiziologije, biologija, neuropsihologije, 
psihologije, psihologi

je potrošača, socijalne psihologije, 

medicine, neurofiziologija, antropologije, neuropsihijatrija, 
marketinga, ali isto tako i saznanja do kojih dolazi deli sa 
njima. 

13.Etimologija pojma NM?

 pojam 

„

neuromarketing

“

 je 

kovanica od dve reči: „

neuro

“

 -starog

rčki: 

vlakno,

živac

,

nerv,nervna ćelija i 

„

marketing

“

 - 

anglosaksonskog porijekla, prodaja,

stavljanje na tržište

. 

14.Šta je dovelo do pojave 

NM?

Može se reći da su njegovu 

pojavu uzrokovali veći broj faktora. Neuromarketing je nastao 

kombinovanjem dve 

oblasti: jedne marketinške 

- 

ponašanja 

potrošača i neuronauke. Kao osnovni razlog njihovog 

povezivanja najčešće se navodi komercijalni interes 

kompanija. . 
 

15.Ko su pioniri NM kao nauke

Termin 

„

NM

“

 je skovao i prvi 

upotrebio 2002. god. Ale Smidts profesor marketing 

istraživanja , dok se 

ocem neuromarketinga se smatra David 

Lewis, 

koji je među prvim

a skeniranje aktivnosti mozga 

primenjivao u komercijalne svrhe. Z

načajno ime u formiranju 

NM 

kao naučne discipline pojavljuje se 

Gerald Zaltman 

profesor Univerzit

eta Harvard koji već 1999. godine koristio 

fMRI 

u marketinške svrhe. Kao pionir neuromarketinga 

najčešće se navodi neurolog 

Antonio Damasi koji je na osnovu 

svojih istraživanja zaključio da ljudi mnogo više koriste deo 

mozga u kome se smešteni centri za emociju  nego racionalni 

centri u procesu donošenje odluka.

16.Šta  je  dovelo  do  nagle  ekspanzije  NM

- 

Tome  u  najvećoj 

meri  doprinose  tehnološka  dostignuća.  Peter  Laybourne  and 

Dr  David  Lewis  su  ove  uslove  sveli  na  tri  osnovna:1.  je  u 

količini znanja o funkcionisanju mozga do koga je nauka došla 

poslednjih decenija. 
2.razvoj  savremene  elektronske  medicinske  opreme    koja  je  u 

velikoj  meri  olakšala  i  omogućila  detaljnije  posmatranje, 

beleženje i analiziranje funkcija mozga.

3. je u narasloj svesti marketinških stručnjaka o mogućnostima 

i prednostima primene novih znanja i tehnologija u 

marketinške svrhe

17. Koji su to novi 

„marketinški sindromi

- simptomi reklamne 

rezistentnosti i simptomi izbegavanja reklama. Da bi prevazišli 

ove simptome bilo je neophodno tragati za novim tehnikama i 

metodama kojim bi se ovakvo stvoreno stanje prevazišlo. U 

tom smislu se neuronauka pojavila kao velika nada njome je 

otvorena nova promena marketinškog diskursa i formiranje 

neuromarketinga. 

18.Koje su prednosti NM 

u odnosu na klasični mark

.

NM 

omogućava da se istraže i nesvjesni dijelovi psihe potrošača 

tj.on je sa kognitivnog aspekta potrošačkog ponašanja prešao 

na afektivni (emocionalni). 

Omomgućava da se uz pomoć 

neurosnimanja otkriju proizvodi sa najvećim šansama za 

tržišni uspjeh.NM je pouzdaniji način razumijevanja i 

predviđanja potrošačkog ponašanja

od klasičnih metoda, 

ispituje i ono čega ispitanici nisu svjes

ni i zato su ti rezultati 

suprotni od rezultata dobijenih 

klasičnim metodama 

koji su 

ograničen

i  

na svjesni dio ličnosti. 

19

.Etički aspekt 

NM?

Slično ovim mišljenjima, pojedini autori 

smatraju da se radi o 

„kontroverzom načinu analiziranja 

ljudskog mozga

“

, o 

„teško opravdanom čitanju misli“

, o 

„nehumanoj upotrebi neuropsiholoških znanja i savremenih 

neurotehnika u čisto komercijalne svrhe“

, da se njegovom 

primenom otvaraju 

„neslućene mogućnosti marketarima za 

zloupotrebu potrošača“

 i sl.  

20

.Šta čini somatsku osnovu 

NM?

 Svi 

psihički procesi

 (i 

dispozicije potrošačkog ponašanja) su organski bazirane 

pojave, odnosno svi psihički fenomeni poseduju ma

terijalnu 

osnovu 

–

 nervni sistem, u kome 

mozak ima najvažniju ulogu. 

21.Koji su osnovi gradivni elementi neurona?

Svaka nervna 

ćelija se sastoji od tela neurona i dva tipa nastavaka: dendrita i 

aksona. Nervne ćelije (neuroni) se od ostalih ćelija razlikuju po 

tome što imaju sposobnost 

provodljivosti nervnih impulsa.Telo 

neurona sadrži jedro, endoplazmatični retikulum 

i ribozome 

(za sintezu proteina) i mitohondrije (za dobijanje energije) 

–

ono obavlja sve one funkcije koje su ćeliji neophodne da bi 

preživela. Aksoni i dendriti služe za komunikaciju između 

ćelija.Dendriti su kratki, razgranati nastavci koji sprovode 

nad

ražaj ka telu nervne ćelije.

22.Kako se prenose nervni impulsi kroz neuron?.

Akson 

prenosi nadražaj od tela neurona ka sledećem neuronu. Svaka 

nervna ćelija je preko sinapsi (veza između aksona jedne i 

dendrita druge ćelije) povezana sa oko 10.000 drugih n

ervnih 

ćelija.

Sinapsa je mesto komunikacije između dva neurona i to 

je mjesto gdje se nervni impuls prenosi sa jednog neurona na 
drugi. Na sinapsi postoji mesto slanja impuls (aksonski 

završetak) i mesto gde se signal prima (dendrit).

23.Koji su osnovni 

moždani režnjevi i koje funkcije 

obavljaju?

Temeni režanj, Potiljačni režanj, Čeoni režanj, 

Slepoočni režanj

. 

Temena zona

 sakuplja zajedno sve senzorne 

informacije (ukus, dodir, temperaturu, bol, vid, sluh) i 

povezuje ih sa našim sećanjima kako bi im dala značenje, a 

zadužena je i za 

orijentaciju. 

Potiljačna zona

 prima informacije 

od čula vida i obrađuje ih: razlikuje boje i

oblike, opaža 

pokrete i prostorne odnose.

Čeona zona

učestvuje u kontroli 

nagona, planiranju, rasuđivanju, pamćenju, rešavanju 

problema, pomaže nam da izaberemo između dobrog i lošeg, 

ima sposobnost da predvidi posledice trenutnih događanja i na 

osnovu tog

a donese neku odluku, stvara našu ličnost. 

Slepoočna zona

je zadužena za obradu informacija koje prima 

od čula sluha (uključujući govor i razumevanje jezika), za više 

vizuelne funkcije (prepoznavanje lica, prizora i objekata) i 

kratkoročno pamćenje.

24.Koje se mentalne funkcije obavljaju u kori velikog mozga? 

U kori velikog mozga nalaze se nervni centri. U njoj se 

završavaju osećajni nervni putevi koji donese informacije sa 

periferije tela. Grupe ćelija koje primaju istu vrstu informacija 

obrazuju osećajne 

centre 

–

kao što su vidni i slušni centar

. 

25

.Šta je elektroencefalogram?

Elektroencefalografija (EEG) je 

postupak mjerenja bioelektrične aktivnosti kore velikog mozga 

uz pomoć elektroda prislonjenih na površinu lobanje

. 

26

.Šta je funkcionalna magnetna re

zonanca?

Jedan od 

najsavremenijih vidova skeniranja mozga i najčešće 

primjenjivana metoda u NM.Ovom metodom se utvrđuje 

intenzitet i vrsta korelacije određenih čulnih stimulansa i 

adekvatne reakcije određenih moždanih regija.

27

.Primer neuromarketinškog istraživanja: „

Koka-Kola

“

versus 

„

Pepsi-Kola

“

U 

tržnim centrima širom sveta posetiocima

je ponuđeno da probaju piće iz iste čaše sa molbom da im kažu 

iz koje im se čaše piće više dopada.U jednoj čaši je bila „

Koka-

Kola

“

 a u drugoj 

„

Pepsi-Kola

“

 a da to konzumenti nisu 

znali.Rezultati ovog eksperimenta su pokazali da se onima koji 

su probali oba pića više dopao ukus

„

Pepsi-Kole

“. Menadžment 

kompanije je bio zbunjen: zašto onda ne postižu iste ili bolje 

tržišne rezultate

 kao i 

„

Koka-Kola

“

?. 

28.Pojam subliminalne percepcije?S

ubliminalna percepcija se 

posmatra kao percepcija koja se ne prepoznaje na svjesnom 
nivou 

–

 ne postoji 

doživljaj, emocija, predstava

 jer je intenzitet 

draž ispod praga nadražaja receptora u čulima.

 Zbog svoje 

specifične prirode najčešće i 

ne identifikuju kao mentalne 

pojave.  

29

.Neuromarketinška potvrda uticaja subliminalnih 

poruka?

Subliminalne poruke

 su u mogućnosti da postanu 

odre

đ

eni faktor ponašanja iako nisu opaženi od strane primaoca 

poruke.

N

izom eksperimenata sa 

mapiranjem mozga

 je utvrđeno 

da se moć podsjvesne sugestije ne sme zanemariti kao faktor 

determisanja ponašanja potrošača.

30

.Uticaj nesvesnih emocija na ponašanje 

p

otrošača

?

Eksperimentima je utvrđeno da subliminalne poruke 

utiču 

i na odluku  potrošača da izdvoje povećanu količinu novca za 

određeni proizvod ili uslugu. Cilj je bio da se utvrdi uticaj 

„nesvesnih emocija“ na ponašanje potrošača. Pošlo se od poznate 

činjenice da nasmejano lice (osmeh prodavača, službenika i sl.) 

podsvesno navodi na određeno ponašanje, ali se nije znalo da li 

ovakva facijalna ekspresija 

upućena ispod praga draži

 utiče na 

ponašanje potrošača.Ovaj eksperiment je doveo do zaključka da je 

subliminalna percepcija dovela do manjih emocionalnih promena 

kod ispitanika a da oni 

nisu bili svesni promene raspoloženja

kao ni stimulansa koji ih je izazvao.