Univerzitet u Beogradu
Ekonomski fakultet
ESEJ
Tema: “
Obim i struktura raspoloživih energetskih resursa Srbije-prednosti, nedostaci i
dileme ".
Kandidat: Mentor:
Maja Matejić, 2051/12 prof. dr Gojko Rikalović
smer :ekonomija i menadžment energetike
Beograd, decembar, 2012.
Sadržaj:
1. UVOD : ZNAČAJ ENERGETSKOG SEKTORA I POJAM I ZNAČAJ
ENERGETSKIH RESURSA……………………………………………………….…3
2. OBIM I STRUKTURA RASPOLOŽIVIH ENERGETSKIH RESURSA U SRBIJI...4
2.1.1. Rasploživost i značaj uglja……………………………………….4
2.1.2. Raspoloživost nafte i prirodnog gasa..............................................6
2.1.3.
Rezerve uljnih škriljaca………………………………………………….7
2.1.4.
Obnovljivi izvori energije………………………………………………..7
2.4.1.Hidropotencijal…………………………………………….8
2.4.2.Biomasa…………………………………………………….9
2.4.3.Geotermalni izvori………………………………………...10
2.4.4.Energija vetra……………………………………………..11
2.4.5. Solarna energija…………………………………………..12
3. MERE UNAPREĐENJA ISKORISTIVOSTI ENERGETSKIH RESURSA SRBIJE………13
4. LITERATURA………………………………………………………………………………15
2
.
2. neobnovljive
izvore energije – resursi kojima su rezerve procenjene na desetine ili
stotine godina, dok je njihovo stvaranje trajalo desetinama miliona godina.
U vezi sa intenzivnim oslanjanjem na neobnovljive, konvencionalne izvore energije,
javljaju se određeni problemi. Pre svega, ističe se negativan uticaj na klimatske promene izazvan
povećanom koncentracijom gasova sa efektom stahlene bašte-GHG ( Greenhouse Gases), među
kojima dominira ugljen – dioksid. Osim toga, ne sme se zanemariti ni opasnost od nuklearnih
materija i radioaktivnog optpada.
Zbog toga se, rastuće potrebe za energijom koje nastaju kao posledica privrednog rasta i
razvoja, rastuće svetske populacije i životnog standarda stanovništva moraju zadovoljiti kroz
veće učešće čistijih, obnovljivih izvora energije.
2. OBIM I STRUKTURA RASPOLOŽIVIH ENERGETSKIH RESURSA U
SRBIJI
Obim i struktura energetskih resursa Srbije je veoma jednostrana i nepovoljna, o
čenu svedoče sledeće njihove dominantne karakteristike.
2.1. Rasploživost i značaj uglja
Rezerve kvalitetnih energenata, kao što su nafta i gas su simbolične i čine manje
od 1 % u ukupnim bilansnim rezervama Srbije, dok preostalih 99% energetskih
rezervi čine razne vrste uglja, u kome dominira niskokvalitetni lignit, sa učešćem od
preko 92 % u ukupnim bilansnim rezervama.
Struktura bilansnih rezervi uglja pokazuje, pored dominacije lignita, na malu
zastupljenost mrkog lignitskog uglja (2,5%), mrkog (0,2% ) i kamenog (0,3 %).
Ukupne geološke reserve uglja iznose 20 200 mil t, pri čemu 95,7 % čine ligniti
(19 333 mil t).
4
tabela 1:
ukupne geološke reserve uglja u Srbiji
Više od 76% ukupnih rezervi uglja nalazi u Kosovsko-Metohijskom basenu, u
Kolubarskom basenu 14%, a u Kostolačkom 3,3%.
Iz datih podataka nameće se važno ograničenje, koje se odnosi se na tekući status
teritorije Kosova i Metohije, koji onemogućava potpuno jasan uvid u stanje energetike u
ovoj oblasti I ugrožava pouzdan i energetski efektivan rad celine elektroenergetskog
sistema Srbije. Bez odgovarajućeg rešenja za slobodan pristup I korišćenje lignita sa ove
teritorije od strane energetskih subjekata Srbije, dugoročni razvoj energetike počivao bi
na uvoznoj primarnoj energiji.
Osim toga, uslovi eksploatacije ležišta kamenog uglja su teški i složeni,a mrkog
uglja nešto povoljniji. Lignit odlikuju relativno povoljni uslovi eksploatacije.
Površinska eksploatacija uglja ima dominantnu ulogu u Srbiji, posebno u
Kosovskom, Kolubarskom i Kostolačkom basenu.Značajne rezerve nalaze se i u
Metohijskom, a u manjoj meri i Dreničkom, Kovinskom i Sjeničkom basenu.
Eksploatacija kvalitetnih vrsta uglja u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom,
smanjuje se iz godine u godinu, delom zbog nedostatka sredstava, delom zbog
iscrpljenosti rezervi.
Naredni ograničavajući faktor za eksploataciju odnosi se na njihovu
nerentabilnost koja je u vezi sa stalnim tehnološkim napretkom u svetu, koji je zbog
finansijskih ograničenja nemoguće ispratiti i rasućim zahtevima u pogledu ekoloških
standarda.
Takođe, upotrebljivost svake vrste uglja, uslovljena je njegovim kvalitetom, a
naše vrste uglja ne pripadaju grupi visokokvalitetnih energetskih sirovina. Naime, njih
karakteriše visok procenat vlage i pepela, relativno mala donja toplotna vrednost, a lignit
uz to često sadrži i sumpor.
5
