BODY & MIND PROGRAMI
1. UVOD
„Prvi korak uma prema samosvesti mora voditi kroz telo“
Dr. George Sheehan
Program BODY AND MIND je sastavljen od vežbi pokreta i disanja koje se izvode uz
odgovarajuću muziku i imaju za cilj pored poboljšanja vitalnosti tela, podizanje svesnosti. U
njemu se prepliću pokreti iz disajne gimnastike, joge, pilatesa, tai chia. BODY AND MIND
vežbe su namenjene svima onima koji žele da unaprede svoj život, da povećaju vitalnost i
gipkost tela, kao i onima koji su na putu samospoznaje. One kroz telesnu aktivnost produbljuju
naš kontakt sa sobom, tako da postajemo svesniji naših misli i osećanja, kao i otkuda dolaze. Na
taj način smo svesniji i svojih reakcija. Samim tim mogu da se iniciraju duboke promene na
različitim nivoima našeg postojanja.
2. JOGA
Reč joga potiče od sanskritske reči yuj ili yuk, što znači ujediniti. Sam cilj joge predstavlja
jedinstvo tela, srca i uma, tj. harmoniju fizičkih radnji, emocija i misli. Kao tradicija koja se
razvila i evoluirala hiljadama godina, joga predstavljaskup svih najviših znanja iz celog sveta,
pretočen u nauku o ljudskm biću i svim aspektima njegovog postojanja.
Pod pojmom joge danas se uglavnom podrazumeva Hatha Yoga (jedna od grana joge), a to
je ono što se vežba na času – fizičke vežbe, disanje, meditacija i relaksacija. Ali joga je mnogo
više od toga i to je samo vrh ledenog brega, čija prava veličina leži ispod površine.
Joga je dnevna nauka zdravog življenja, i kao takva, osmišljena je da bude uklopljena u
svakodnevni život. Predstavlja skup najviših znanja na svetu, skupljenih na jednom mestu. Reč
joga znači jedinstvo i kao što je već rečeno potiče od sanskritske reči yuj, što znači ujediniti. To
praktično znači da je joga način balansiranja tela, uma i emocija.
Joga znači jedinstvo, odnosno spajanje pojedinačnog sa kosmičkim. To je drevna nauka o
životu koju su veliki mudraci ostavili u nasleđe budućim generacijama. Svi ti dragoceni uvidi o
univerzalnim principima života namenjeni su samo jednom korisniku – čoveku. Čovek je centar,
mera i smisao ukupnog postojanja. Stoga je sasvim opravdano reći da je joga nauka o čoveku i
za čoveka.
1
BODY & MIND PROGRAMI
Joga je danas poznata i priznata u čitavom svetu. Tehnike i metode joge koriste se u skoro
svim oblastima života. Mogu je praktikovati svi - bez obzira na psiho-fizičku kondiciju, godine
života, pol, obrazovanje, društveni i materijalni položaj, nacionalnu pripadnost, ili religijsko
opredeljenje. Joga je korisna za svakoga.
Poreklo i razvoj
Joga vuče korene iz tri najveće indijske filozofije: Tantre, Samkije i Vedante, koje su deo
Sanatana Dharme. Sanatana Dharma znači Večni Zakon i predstavlja skup filozofskih i
praktičnih ideja i vodilja o ispravnom življenju i shvatanju prirode čoveka i života u njihovom
punom svetlu.
Tokom hiljada goddina kojima je trajao razvoj joge, postepeno su se izdvojili određeni
pravci koji će zadovoljiti sve čovekove potrebe za znanjem i pokriti različite pristupe istom cilju.
Otud i velika raznovrsnost korena joge i postojanja raznih sistema koji pokrivaju sve aspekte
čoveka na njegovom putu ka sebi. Odatle se najlakše izdvaja podela prema granama joge.
Grane joge su bez posebnog redosleda ili prioriteta: Karma Yoga, Jnana Yoga, Bhakti
Yoga, Raja Yoga, Hatha Yoga, Nada yoga, Mantra Yoga, Kundalini Yoga, Kriya yoga i Laya
Yoga.
Dovoljno je vezbati jogu 2 do 3 puta nedeljno, na času ili kući za vidljivo poboljšanje
zdravlja na svim nivoima. Već posle nekoliko nedelja redovnog vežbanja možete da osetite
efekte, kako težina napušta telo, srce i um i lakoća dolazi na njeno mesto. Naravno naše telo i um
su kao kola i motor, ako ih ne kostimo i ne održavamo redovno propadaju, trule.
2.1. Dobrobiti joga prakse
Postizanje jedinstva uma, duha i tela što pomažu u postizanju mnogih drugih terapeutskih
učinaka, poboljšanja kvaliteta života u smislu radosti, zdravlja i harmonije unutar sebe i
generalno sa svetom. Joga jednako ujediniti. Ovo ukazuje n spajanje ili integraciju svih aspekaa
individue – tela sa umom i uma sa dušom – kako bi se postigao srećan, uravnotežen i koristan
život i duhovno, ujedinjenje individue sa najvišim. Joga je stoga duhovno traganje. Baveći se
jogom, ipak, čovek stiče i zdravlje, sreću, smirenost, kao i spoznaju što je pokazatelj napretka i
podsticaj za nastavljanje prakse.
Redovnom praksom joga dovodi do osvešćivanja tela, veće spremnosti za prihvatanje sebe,
povećanja samopouzdanja, poboljšanja koncentracije, pamćenja, sposobnosti učenja i
raspoloženja. Porast samospoznaje je neograničen sa jogom. Joga je nekompetitivni, postupni
metod vežbanja vašeg ttela. Fokusirana je na balansiranu aktivnost suprotnih grupa mišića kao i
na unutrašnju pažnju kroz disanje. Za razliku od joge ostale forme vežbanja su obično
kompetitivna i ciljno orjentisana i kod njih je fokus na spoljašnjoj pažnji.
Joga povećava snagu mišića, dubinu disanja, poboljšava fleksibilnost i pospešuje balans.
Joga, takođe doprinosti umanjenju bola prouzrokovanog artitisom. Položaji koji se praktikuju u
jogi dovode do upotrebe različitih zglobova, ligamenata i tetiva, koji se inače ređe koriste, što
kod praktikanata dovodi do povećanja fleksibilnosti, podmazivanja zglobova, ligamenata i tetiva.
Joga se fokusira na upotrebu sporih dinamičnih i statičkih pokreta kako bi stekla korist, dok
većina ostalih vrsta vežbanja zahtevaju nagle i silovite pokrete što može dovesti do zdravstvenih
problema ukoliko se nepravilno izvode. Joga vodi ka normalizaciji tonusa mišića dok regularno
vežbanje povećava mišićnu napetost.
Joga praksa dovodi do podizanja nivoa energije, optimizma i entuzijazma kao i većeg
osećaja svesnosti i budnosti kao i smanjenje nivoa nasilnosti, nervoze, iritabilnosti kao i
podložnost bolestima. Iako joga može pružiti iste psihičke, emotivne i duhovne koristi poput bilo
2
BODY & MIND PROGRAMI
3.
PILATES
Pilates je sve popularnija metoda vežbanja, koja međusobno kombinuje blagotvorne
tehnike opuštanja i sportsko-rekreacijske aktivnosti. Iako ima dugu i uspešnu tradiciju, širom
sveta je postao popularan u poslednjih pet godina. Pilates je metoda vežbanja kojom se dubinski
tretiraju mišići, a temelj mu je povezanost tela i uma. Način na koji se izvodi najviše liči na jogu.
Pilates je nastao 30-ih godina prošlog veka, njegov tvorac je Džozef Hubertus Pilates.To je
kondicioni program celog tela koji stimuliše povezanost tela i duha. Pilates pozitivno utiče na
snagu, fleksibilnost, ravnotežu i muskularnu simetriju celog tela.
On podrazumeva program vežbi laganog do srednjeg inteziteta sa niskom potrošnjom
energije, pomaže u postizanju fizičke i psihičke ravnoteže, kao i bolje koncentracije. Telo postaje
više gipko, muskulatura čvršća, a zahvaljujući pravilnom disanju povećava se i kapacitet pluća i
poboljšava cirkulacija. Ovaj vid vežbe posebno se preporučuje trudnicama, jer im pomaže da
nauče pravilno disati i da se nakon poroda brže i lakše vrate u prethodnu telesnu težinu. Način
vežbanja temelji se na holističkom pristupu.
Pilates objedinjuje oko 500 vežbi koje usklađuju telesne pokrete i disanje tretirajući ljudski
organizam kao nerazdvojnu celinu. Sve se vežbe izvode vrlo lagano i bez naglih pokreta. Treba
naglasiti da se kod ovakvog načina vežbe mišićni volumen ne pojačava, već postaje elastičan,
vretenast i gibak.
Postoje dve varijante pilates vežbi:
fitness pilates i
rehabilitacijski pilates.
Fitnes pilates se preporučuje za poboljšanje telesne forme, odnosno zdravlja, kao i u toku
sportskih priprema, dok se rehabilitacijski pilates prakticira nakon različitih telesnih povreda.
Rehabilitacijski fitnes mora nadgledati stručnjak. Za laganije vežbe i istezanje potrebna je
ravna površina, a za kompletniju vežbu sprave za istezanje i naprave kojima se vežba gravitacija.
Pilates treba prakticirati kontinuirano, tri do četiri puta nedeljno, u trajanju od pola sata.
Ovaj način vežbanja je poznat i pod nazivom " Vežbe za plesače", namenjen je svim
uzrasnim i starosnim dobima, namenjen je onima koji žele čvrsto, fleksibilno telo, onima koji
žele kretanje bez ikakvih tegoba. Ovaj način vežbanja praktikuje se i u medicinske svrhe, kod
povređenih kao način rehabilitacije.
Kod samog vežbanja od posebne je važnosti sklad pokreta, kao i način disanja , pa se
delovi vežbanja uče kao borilačka veština recimo. Kada se savlada način kretanja i disanja,
4
BODY & MIND PROGRAMI
vežbanje predstavlja pravo zadovoljstvo, napor je minimalan , telo i um se opuštaju i obuzima
vas poseban mir i zadovoljstvo.
Kod ove vrste vežbanja važno je istaći da Pilates nisu vežbe kojima se gubi na težini, već
se telo drži u kondiciji, zateže se i dobija na pokretljivosti. Mišići se formiraju, laički rečeno, kao
skladna izdužena forma. Za razliku od vežbanja u teretani na primer, gde se masa mišića formira
na jednom mestu, pogotovo ako ne praktikujete vežbe istezanja po zavržetku treninga, ovo je
odlično za izgled muškog tela. Pilates je odličan za ženko telo jer dobija na čvrstini a zadržava
eleganciju i formu ženstvenosti.
U opštem predstavljanju Pilatesa rekvizit koji treba spomenuti je svakako lopta. Ima
propisan prečnik, čvrstinu i fleksibilnost. Omiljena je u celom svetu i jedan od najprodavanijih
sportskih rekvizita za kućno vežbanje. Sa Pilates loptom sa zadovoljstvom vežbaju odrasli, deca i
ljudi u poznim godinama, a pogotovo oni koji su lenji za fizičke aktivnosti. Na lopti možete
raditi vežbe koje ste učili u školi kao sastavni deo fizičkog obrazovanja, trbušnjake, sklekove,
čučnjeve. A čak i samo poskakivanje u sedećem stavu na lopti, koje liči na igru je odlična vežba
za celo telo.
Dok sedite, ležite ili naslanjate bilo koji deo tela na loptu, vazduh koji se unutra nalazi vas
odbacuje pri svakom pokretu koji načinite i čini vežbe koje ste ranije radili na tvrdoj podlozi posebno
lakim. Efekat vežbanja na lopti je učinkovitiji, jer vi ustvari loptu svojim telom nesvesno pridržavate i
činite poseban napor koji doprinosi efektu. Pravi mali trik!
3.1. Osam osnovnih principa pilatesa
Džozef Pilates je napisao knjigu Povratak u život (Return to Life) u kojoj je izložio osam
principa na kojima počiva metoda pilates. Razumevanje ovih principa pomoći će vam da bolje
proniknete u suštinu ove metode.
Kontrola
Džozef Pilates je u početku svoj metod nazivao “kontrologija” (“Contrology”). Tek kada
su njegovi učenici postali instruktori, počelo je o ovoj metodi da se govori kao o metodi pilates.
Dakle, jedno od osnovnih pravila kada vežbate pilates jeste kontrola svakog pokreta vašeg tela.
Ovo pravilo ne odnosi se samo na trenutke kada izvodite vežbu, već i na period prelaska sa jedne
vežbe na drugu, kada pristupate spravama za vežbanje ili silazite sa njih. Potrebno je da svakom
5
