Univerzitet u Beogradu
Fakultet bezbednosti
Predmet: Zaštita životne sredine
NEGATIVAN UTICAJ BUKE
Student: Mentor:
Milena Jankovic 76/09 Zoran Čvorović
Beograd, 2011.
1
SADRŽAJ
Uvod…………………………………………………………… 3
Pojam buke…………………………………………………….. 5
Izvori buke…………………………………………………….. 6
Negativan uticaj buke sa bezbednosnog aspekta……………… 8
Zaštita od buke…………………………………………………10
Zakon o zaštiti od buke………………………………………...13
Primeri muzičkih festivala u Srbiji kao izvori buke…………...14
Zaključak………………………………………………………17
2
psihički I moralni integritet, ugrožavajući istovremeno život I zdravlje
čoveka I opstanak ljudske vrste. Povezanost ovih prava proističe iz
povezanosti životne I radne sredine, tj. Iz činjenice da je radna sredina deo
životne sredine. Takodje, povezani su I izvori njihove degradacije I
posledice do kojih degradacija dovodi.
Negativan uticaj sredine na čoveka zavisi od velikog broja faktora, tj.
fizičkih I društvenih elemenata. Narušavanje fizičkog integriteta čoveka
javlja se kao narušavanje pojedinih njegovih delova kao telesno-organskog
bića ili narušavanje skladnog funkcionisanja pojedinih delova.
Kako bi se smanjio negativan uticaj pored preduzimanja mera I postupaka
smanjenja zagadjenosti vode,vazduha,zemljišta kao problemima kojima se
posvećuje najveća pažnja neophodno je preduzeti I odredjene mere I
postupke za umanjenje I drugih negativnih uticaja koji nastaju u životnoj
sredini poput: negativnog uticaja saobraćaja,vibracija, industrijalizacije,
povećane urbanizacije I ništa manje važne buke.
U cilju smanjenja negativnih uticaja treba preduzeti sledeće mere:
- Kontrolu kvaliteta vazduha, zemljišta rečnih voda i voda iz javnih česama
- Praćenje nivoa buke
- Praćenje nivoa radioaktivnosti
- Hvatanje i zbrinjavanje pasa i mačaka lutalica i uklanjanje životinjskih
leševa (komunalna zoohigijena)
- Suzbijanje komaraca, krpelja i glodara
- Zaštitu prirodnih dobara.
Politika zaštite životne sredine ne ograničava se samo na kontrolu
zagađivanja na lokalnom nivou, već ima i opšti globalni karakter, koji je, po
pravilu, veoma teško kontrolisati. Globalna ekološka ravnoteža svakim
danom postaje sve aktuelnija, što nameće potrebu primene odgovarajućih
instrumenata koji deluju u okvirima tržišta.
4
POJAM BUKE
Zvuk predstavlja mehanički talas, koji prenosi oscilacije sredine, koje su u
opsegu frekvencija od 16 Hz do 20 000Hz. Mehanički talasi, koji imaju
frekvencije manje od 16 Hz predstavljaju
infra zvuk
, a oni koji imaju
frekvenciju iznad 20 000 Hz -
ultra zvuk
.
Intenzitet zvuka se definiše kao akustična snaga, koja u jedinici vremena
prone kroz jedinicu površine sredine u kojoj se zvuk prenosi.
Zvuk predstavlja takvo mehaniičko oscilovanje čestica sredine, koje se može
registrovati čulom sluha.
Po definiciji, buka je
neželjeni zvuk
. Ocena da li je neki zvuk buka ili nije,
prema tome, sasvim je subjektivna: ono što je jednom čoveku buka, to
nekom drugom ne mora biti, iako se radi o istom zvuku. Slično, ono što je
buka za većinu, pojedinac ne mora tako shvatiti, i obrnuto.
Štetno delovanje ne zasniva se samo na tome shvata li se zvuk kao buka ili
ne. Ako se prekorači određena granica visine zvuka, doći će do oštećenja
sluha, bez obzira smatra li se zvuk bukom ili ne.
Međutim, ispod ove granice, ako je zvuk shvaćen kao buka, tada on, zato jer
je neželjen, deluje kao smetnja, pa može imati posledica po zdravlje.
Nasuprot, ako je zvuk ispod određene granice nije shvaćen kao buka, već je
željen i očekivan, tada ne pokazuje nikakve štetne posledice.
U praksi, pod bukom se podrazumevaju veštački stvoreni zvuci, budući da
prirodni zvuci retko ostavljaju teže posledice.
Može poticati od:
- čovekove svesne ili nesvesne aktivnosti (govor, muzika)
- objekata ili procesa (saobraćaj, rad mašina, radne aktivnosti)
- načina uredjenosti života i rada
- životne sredine.
5
