Visoka tehnološka škola strukovnih studija Šabac
Studijski program: informacione tehnologije
Predmet: poslovna ekonomika
SEMINARSKI RAD
tema:
Udruživanje preduzeća
Studenti: Profesor:
Bogojevski Đorđe Dr Miroslava Petrevska
4-25/2010
Siniša Pavić
4-90/2010
Šabac,oktobar 2012
Sadržaj:
1.Uvod
.................................................................................................................2
2.Preduzeće
.........................................................................................................2
3.Veličinapreduzeća
.............................................................................................3
3.1.Mala preduzeća
..............................................................................................3
3.2.Srednja preduzeća
..........................................................................................4
3.3.Velika preduzeća
............................................................................................5
4. Povezivanje malih i velikih preduzeća
..............................................................6
5. Udruživanje preduzeća
....................................................................................8
5.1.Strategija vertikalne integracije
.....................................................................9
5.1.1.Nedostaci vertikalne integracije
............................................................................10
5.2.Horizontalna integracija
...........................................................................................11
5.2.1.Prednosti horizontalne integracije
........................................................................11
5.2.2.Zamke horizontalne integracije
.............................................................................11
5.3.
Složeni oblici organizacija
........................................................................................12
6.Zaključak
.......................................................................................................................14
7.Literatura
.......................................................................................................................15
1
funkcionisanje raznovrsnih delatnosti, procesa rada i međuljuskih odnosa .U razvoju
ekonomije šire posmatrano, preduzeća predstavljaju nosioce i generatore ne samo razvoja
ekonomije, već i društva, odnosno civilizacije. Od poslovanja, rasta i razvoja preduzeća
umnogome zavisi tempo privrednog i društvenog razvoja svake zemlje, širih i užih
regiona.
3. Veličina preduzeća
Značajna odrednica ekonomije svakog preduzeća je i njegova veličina. U ekonomici i
praksi preduzeća koriste se različiti kriterijumi i metode za rangiranje preduzeća.
Rangiranje preduzeća po veličini je značajno sa stanovišta ekonomskih mera države u
vođenju selektivne ekonomske politike i kontrole, kao i mera podsticaja različitih vrsta
delatnosti i poslova u okviru preduzeća. Veličina preduzeća ima značaj i sa
stanovišta uticaja i dejstava tržišnih mehanizama. Kao kriterijum veličine preduzeća
obično se uzimaju: broj zaposlenih, vrednost uloženog kapitala, obim proizvodnje i
prodaje i sl. Za efikasnost svake nacionalne privrede je bitno da u njenoj strukturi postoji
uravnotežen odnos između broja velikih, srednjih i malih preduzeća. Preduzeća različite
veličine se svojim ulogama i karakteristikama međusobno dopunjavaju. Privreda u kojoj
postoji optimalna struktura preduzeća različite veličine, poseduje neophodnu fleksibilnost
i adaptibilnost što su bitne predpostavke njene uspešnosti u uslovima turbulentnosti
okruženja. Velika preduzeća su nosioci i glavni činioci tehnološkog razvoja i
ekonomskog rasta privrede. S druge strane, mala preduzeća predstavljaju sinonim
preduzetništva i njima se u savremenoj privredi poklanja posebna pažnja, iako nisu
strateški nosioci ekonomskog razvoja. Posebno izučavanje i praćenje malih, srednjih i
velikih preduzeća obezbeđuje efikasno upravljanje njihovim poslovanjem, kao i stvaranje
odgovarajućeg poslovnog i društvenog ambijenta za njihovo poslovanje.
3.1.Mala preduzeća
Mala preduzeća (engl. small business enterprises) postoje u skoro svim privrednim
oblastima i delatnostima. Shodno utvrđenim ekonomskim parametrima, ova preduzeća
imaju mali obim poslovanja, mali uloženi kapital i mali broj zaposlenih radnika. Ona se
strukturno uklapaju u privredni prostor koji nisu pokrila velika i srednja preduzeća i
obavljaju i poslove za koje nisu zainteresovana, ili koji nisu profitabilni za
veća preduzeća. Preduzeća male privrede povećavaju stepen i obim korišćenja novih
resursa jedne privrede, uz visok stepen fleksibilnosti i adaptivnosti novim tržišnim i
drugim uslovima.Tendencije razvoja malog biznisa danas imaju univerzalni, svetski
karakter. Broj malih preduzeća u SAD devedesetih godina dostigao je broj od oko 20
miliona. Mali i krupni biznis se u savremenim uslovima sve više dopunjuju, a sve manje
isključuju. Mala preduzeća po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno
vlasnik i menadžer preduzeća. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na
poslovanje i snosi rizik poslovanja svoga preduzeća. Malo preduzeće karakteriše
relativno nizak stepen specijalizacije poslova , upravljačkih i poslovnih funkcija. Poslovi
malog preduzeća su,po pravilu, lokalnog karaktera sa stanovišta tržišta i zaposlenosti.
3
Broj zaposlenih u malom preduzeću varira od jedne oblasti do druge. Npr. u svetu se
smatra malim preduzećem ono koje zapošljava do 200 radnika u industriji, dok je npr. u
trgovini njegova veličina izražena godišnjim prometom.U Velikoj Britaniji u mala
preduzeća se ubrajaju sva industrijska preduzeća do 200 zaposlenih, u Francuskoj od 6-
50 zaposlenih, u Nemačkoj do 50 zaposlenih. U Holandiji se preduzeća do 10 zaposlenih
smatraju zanatskim, a mala preduzeća su ona sa 11-49, odnosno 50-500 zaposlenih.
Najveći broj malih preduzeća osniva se i posluje u oblasti maloprodaje, velikoprodaje i u
sektoru usluga. Danas oko jedne trećine malih firmi posluje u sferi usluga, a oko jedne
četvrtine radi u trgovini na malo.U oblasti proizvodnje, to su uglavnom stanogradnja,
kooperacije sa srednjim i velikim preduzećima u oblastima proizvodnje koje zahtevaju
brza prilagođavanja ili su sezonskog karaktera (npr. modna odeća i obuća i sl.). Visok
stepen tržišne fleksibilnosti i niski fiksni troškovi predstavljaju značajnu odrednicu i
komparativnu prednost malih preduzeća. Ona su često i izvor inovacija i kao takva
doprinose ubrzanijem razvoju privrede. U ovim preduzećima dolazi do izražaja
preduzetnička inicijativa, profitabilnost ulaganja kapitala, inovativnost i kreativnost.
3.2.Srednja preduzeća
Preduzeća srednje veličine imaju između 100 i 300 zaposlenih. U Nemačkoj se srednjim
preduzećem smatra ono koje zapošljava između 51 i 500 radnika, a kao kriterijum se
koristi i visina godišnjeg prihoda. Veličina preduzeća se utvrđuje u zavisnosti od
primenjenih kriterijuma. Ako se kao kriterijum koristi samo broj zaposlenih, pri tome se
zanemaruje značajan faktor kao što je veličina uloženog kapitala. Savremena tehnologija
i automatizacija radnih procesa mogu danas da obezbede proizvodnje visokog obima sa
malim brojem zaposlenih. Stoga je kriterijum veličine uslovna kategorija i ne predstavlja
istovremeno i indikator ekonomskog značaja ili snage preduzeća. Srednja preduzeća se
nalaze na prelazu između malih i velikih. Preduzeća srednje veličine imaju određene
sličnosti i sa malim i velikim preduzećima. Prednosti srednjih preduzeća u odnosu na
velika su u većoj fleksibilnosti i reagibilnosti na tržišne i tehnološke promene, kao i bolje
i efikasnije korišćenje raspoloživih resursa. Ovo je naročito izraženo u granama u kojima
je brzina i sposobnost prilagođavanja bitan uslov efikasnosti poslovanja. Podela rada i
kooperacija su značajno razvijene u ovim vrstama preduzeća. Srednja preduzeća
karakteriše relativno visok stepen specijalizacije poslova i zaokruženost radnog i
tehnološkog procesa. Visok stepen specijalizacije poslovnih funkcija u preduzeću srednje
veličine dovodi do povećanja ukupne efikasnosti preduzeća. Primena nauke i savremenih
dostignuća tehnike i tehnologije kod ovih preduzeća veća je nego kod malih preduzeća,
ali i znatno manja nego kod velikih preduzeća. Pitanje ekonomije obima ne postavlja se
tako snažno kod malih i srednjih kao kod velikih preduzeća jer ovu vrstu preduzeća
karakterišu niski fiksni troškovi.
4
