УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

ТЕНДЕНЦИЈЕ КРЕТАЊА ПРОИЗВОДЊЕ

КАЈСИЈЕ У СРБИЈИ

Дипломски рад

Нови Сад, 2013.године

САДРЖАЈ

1. УВОД........................................................................................................................ 3

2. ПРЕДМЕТ И ЦИЛЈ ИСТРАЖИВАЊА.............................................................5

3. ИЗВОРИ ПОДАТАКА И МЕТОД РАДА...........................................................5

4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА.........................................................................6

4.1. Капацитети производње кајсије у свету..........................................................6

4.1.1. Површине и принос по хектару................................................................6

4.1.2. Производња у тонама.................................................................................7

4.1.3. Највећи произвођачи кајсије.....................................................................8

4.2. Капацитет производње кајсије у Србији.........................................................8

4.2.1. Број родних стабала...................................................................................8

4.2.2. Принос по стаблу......................................................................................10

4.2.3. Укупна производња кајсије ....................................................................11

4.3. Регионални размештај производње кајсије у Србији у 2012. години.......13

4.4. Природни услови производње.......................................................................16

4.4.1. Земљишни услови ....................................................................................16

4.4.2. Климатски услови ....................................................................................17

4.5. Организационе карактеристике кајсије.........................................................19

4.6. Употребна вредност кајсије...........................................................................24

5. ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................... 26

6. ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................28

Републици Србији постоје веома повољни природни услови за развој и даље
унапређење воћарске производње, посебно на породичним фармама.
Међутим,повољни услови нису у складу са нивоом производње воћа, поготово
неких воћних врста, где су могућности знатно веће. Постигнути ниво развоја
воћарства показује да будући развој треба усмерити на високоинтензивну
производњу, коју карактеришу високи приноси квалитетних плодова, као и рад
на селекцији сорти које најбоље одговарају условима за прераду.

Значај воћа огледа се у томе, што представља извор неопходних

витамина (нарочито А, Б и Ц) и минералних материја, састојака који су обично
дефицитарни у исхрани. Насупрот томе, воће нема велику енергетску вредност.

Једна од подела воћа јесте: воће богато водом и воће богато

масноћама.

Vlahović ??? citat, ako imaš

Воће богато водом

–

поморанџе, лимун, грожђе, малине, јагоде, вишње,

кајсије, јабуке, шљиве и слично. Садрже и до 95% воде, мале енергетске
вредности, масноће, а протеина има у веома малим количинама. Садржи
значајне количине минералних материја и витамина.

Воће богато масноћама – ораси, бадеми, лешници, кикирики и слично.

Садрже значајну количину енергетске вредности, масноће, протеина и
угљених хидрата, а малу количину воде.

Стандардна је и следећа класификација воћа: јабучасто, коштичаво,

јагодасто, језграсто, цитрусно и остало јужно воће.

Индустријска прерада воћа је прилично развијена у Србији. Представља

интегрални   део   прехрамбене   индустрије.   Воће   се   у   току   пристизања   може
делимично   прерадити   и   конзервирати   за   даљу   прераду,   или   се   може   одмах
прерадити у финалне производе. Полупроизводи од воћа су воћне пулпе и каше,
матични   воћни   сок,   пастеризовано   воће.   Готови   производи   од   воћа   су
производи  са  релативно   ниским   садржајем   суве  материје   -   компоти,   каше  и
слично, производи са високим садржајем суве материје - џемови, мармеладе,
желеи,   кандирано   воће,   слатко,   сокови,   концентрисани   воћни   сокови,   воћни
сирупи, сушено воће, пастеризовано и смрзнуто воће.

Кајсија је веома цењено и квалитетно воће. Поседује значајну

комерцијалну вредност, користи се, делом у свежем стању, али и као сировина
за прераду у сокове, компоте, џем, мармеладу, пекмез, слатко, може се
користити у сушеном стању, као и за производњу квалитетне ракије
(

Влаховић, 2003

). У свежем стању користи се релативно рано од средине јуна до

почетка августа. Плодови кајсије имају значајну хранљиву, дијатетску и
здравствену вредност.

Иако је гајење кајсије прилично раширено, обим производње у Србији

ни приближно не задовољава захтеве тржишта. Кајсија је дефицитарно воће и
на домаћем и на иностраном тржишту (

Милић и Вукоје, 2008

). Ограничавајући

чиниоци масовније производње кајсије су нередовна родност изазвана честим
измрзавањем генеративних органа проузроковани оштрим зимским и позним

пролећним мразевима и превремено сушење стабала (апоплексија). Ови
проблеми нису карактеристични само за нашу земљу, већ и за друге земље са
сличним или неповољним еколошким условима за успевање кајсије.

Висока употребна, а посебно хранљива и дијетопрофилактичка вредност

плодова, сврставају кајсију у ред најтраженијих воћних плодова. Привлачност
плодова, висок садржај суве материје, боја плодова и њихова ароматичност све
више подстичу производњу кајсије. Многе земље су захваљујући савременом
прилазу гајења кајсије повећале последњих година производњу за неколико
пута, на пример, Италија за 2,8 пута, Турска за 3,9 пута и Грчка за преко 4 пута
(

Ђурић, 1999

2. ПРЕДМЕТ И ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА

Кајсија је једна од најцењенијих и најтраженијих врста воћа. Такав

статус међу воћним врстама кајсија је стекла захваљујући свом препознатљивом
укусу,   саставу,   као   и   вишеструким   могућностима   за     прераду.   Међутим,
последљих   деценија   гајење   кајсије   у   Србији   показује   озбиљну   стагнацију.
Разлог   слабијем   интересу   произвођача   воћа   за   гајење   кајсије   налази   се   у
слабијој адаптивности

према условима станишта и великом ризику произвођача

због   осетљивости   засада   према   ниским   температурама   и   пропадања   услед
биљних   болести.   На   слабљење   интереса   према   узгоју   кајсије   у   битној   мери
утицале   су   и   нестабилне   тржишне   прилике   у   смислу   ниске   откупне   цене   и
нерегулисаног откупа. Према томе, предмет истраживања је производња кајсије
у Србији и појединим регионима.

Основни циљ истраживања је сагледавање стања и тенденција кретања

најважнијих обележја капацитета производње кајсије, како у свету, тако и у
Србији   (број   родних   стабала,принос   по   стаблу,   остварена   производња).
Истовремено   су   анализирани   природни   услови   производње,   организационе
карактеристике   кајсије,   регионални   размештај   производње   у   Србији,   као   и
употребна вредност кајсије.

3. ИЗВОРИ ПОДАТАКА И МЕТОД РАДА

Анализа стања и кретања важнијих обележја производње кајсије у свету и
Србији извршена је коришћењем

публикованих

података ФАО

(www.faostat.fao.org) и података Републичког завода за статистику
(www.webrzs.stat.gov.rs). За њихову обраду примењена је табеларна и графичка
анализа.

Метод рада тј. метод истраживања подразумева скуп поступака и средстава
који се примењују да би се решио неки проблем истраживања. Квалитет анализе

Табела 2. Принос кајсије у свету (по континентима) кг/ха

хектограм

Подручје

Принос по хектару (кг/ха)

Просек

2009-2011.

2009.

2010.

2011.

Свет

7.701

6.777

7.987

7.489

Африка

7.913

6.787

8.421

7.707

Северна Америка

12.407

12.151

12.141

12.233

Јужна Америка

9.169

9.137

7.770

8.692

Азија

7.478

6.449

7.638

7.188

Европа

8.225

7.588

8.797

8.203

Океанија

2.446

2.482

2.403

2.444

Извор: обрачун на основу ФАОСТАТ (www.faostat.fao.org)

4.1.2. Пр

оизводња у тонама

У посматраном периоду (2009-2011) у свету је просечно произведено 3,6

милиона тона кајсије (табела 3).

Највећа производња кајсије остварена је у Азији 2.056.499 тона, при чему

Азија у светској производњи овог воћа учествује са 56,86 %.

Значајна производња кајсије остварена је у Европи (24,15% светске

производње) и износи просечно 873.460 тона годишње, а следи је Африка са
просечном годишњом производњом кајсије од 574.149 тона и учешћем у
светској производњи са 15,88%.

Табела 3. Производња кајсије у свету (по континентима)

Подручје

Годишња производња (т)

Просек

2009-2011.

Структура

(свет=100%)

2009.

2010.

2011.

Свет

3.660.528