Факултет за пословно индустријски менаџмент

Универзитет „Унион“, Београд

СЕМИНАРСКИ РАД

Најпознатији менаџер у индустрији

Предмет: Индустријски менаџмент

Студент: Професор:

Драгана Чанак 335/2013 Проф.др. Милан Ђуричић

Децембар 2013, Крагујевац

САДРЖАЈ

Увод.......................................................................................................................2
1.     Стив Џобс.....................................................................................................3
1.1.  Биографија Стива Џобса...........................................................................3
1.2.  Почеци рачунара Епл.................................................................................5
1.3.  Оснивање Некста........................................................................................5
1.4.  Повратак у Епл............................................................................................6
1.5.  Пиксар и Дизни............................................................................................7
1.6.  Тајна успеха Стива Џобса.........................................................................7
1.7.  7 правила успеха Стива Џобса.................................................................8
2.     Хенри Форд................................................................................................10
2.1.  Биографија Хенрија Форда.....................................................................10
2.2.  Форд Мотор Компани...............................................................................11
Закључак.............................................................................................................12
Литература..........................................................................................................13

1.Стив Џобс

Стивен Пол Џобс (енгл. Steven Paul Jobs; Сан Франциско, 24. фебруар
1955 — Пало Алто, 5. октобар 2011) је био један од оснивача и главни
руководилац Епла. Такође је био једно време руководилац Пиксара све
док није био продат Дизнију.[1] Такође је један од највећих деоничара
Дизнија и члан Дизнијеве управе. Сматран је једном од водећих личности у
индустрији рачунара и забаве.

Џобсова   пословна   биографија   је   доста   допринела   миту   о   усамљеним,
предузетницима   особењацима   Силицијумске   долине,   наглашавајући
његово   схватање   значаја   естетике   и   дизајна   у   јавности.   Његов   рад   на
производима који су били функционални и привлачни створио му је култни
статус.
Заједно   са   суоснивачем   Епла   Стивом   Вознијаком   допринео   је   ширењу
популарности личних рачунара у касним седамдесетим годинама 20. века.
Почетком   осамдесетих,   Џобс   је   први   уочио   комерцијални   потенцијал
графичког корисничког окружења и миша.[2] Након што је изгубио контролу
у управи Епла 1985, Џобс је основао фирму Некст (енгл. NeXT), која се
бавила   рачунарским   платформама   специјализованим   за   високо
образовање и пословну примену. Када је 1997. Епл купио Некст, Џобс се
вратио у предузеће које је основао да би обављао функцију генералног
директора све до повлачења и смрти 2011. године.

1.1. Биографија Стива Џобса

Стив Џобс је рођен у Сан Франциску од мајке Американке и оца Сиријца,
тада студената. Недељу дана по рођењу дат је на усвајање. Усвојио га је
брачни   пар   Џобс,   и   дао   му   име   Стив   Пол   Џобс.   Његови   биолошки
родитељи   су   се   касније   венчали   и   добили   кћерку   Мону   Симпсон,
списатељицу,   коју   је   Џобс   упознао   тек   кад   је   одрастао.   Брак   његових
биолошких родитеља се касније распао. Џoбсoви стaрaтeљи Пoл и Клaрa
Џoбс, кoд кojих je дoшao кao нoвoрoђeнчe нaзвaли су гa Стивeн Пoл. Oтaц
je  биo  мeхaничaр  зaпoслeн   у  кoмпaниjи   кoja  прaви   лaсeрe,  дoк  je  мajкa
рaдилa кao рaчунoвoђa. Пoл гa je нaучиo кaкo сe рaди сa aлaтoм, a сa

сeдaм гoдинa Џoбс сe зaљубиo у eлeктрoнику. Дoк je зaвршaвao срeдњу
шкoлу у Купeртину, Кaлифoрниja, oдлaзиo je у oближњe мeстo Пaлo Aлтo,
у сeдиштe кoмпaниje ХП (Хewлeтт-Пaцкaрд) гдe je слушao прeдaвaњa.
Пaлo Aлтo, кao и Купeртинo и joш мнoштвo грaдићa у jужнoм дeлу зaливa
Сaн   Фрaнцискo   припaдajу   Силициjумскoj   дoлини   кoja   je   у   пoслeдњих
тридeсeтaк гoдинa дoживeлa нeвeрoвaтaн рaзвoj. Maдa су мeстaшцa и сa
дoлaскoм ИT гигaнaтa кao штo су ХП, Гooглe, Цисцo и Oрaцлe oстaлa мaлa
–   углaвнoм   имajу   oкo   50.000   или   60.000   стaнoвникa   –   дoживeлa   су
фaнтaстичaн рaзвoj: имajу изузeтну стoпу висoкooбрaзoвaних стaнoвникa и
фaнтaстичaн прoсeк плaтa.
Џoбс   je   тoкoм   срeдњoшкoлскoг   рaспустa   пoчeo   дa   рaди   у   ХП-у   гдe   je
упoзнao нeкoликo гoдинa стaриjeг Стивa Вoзњaкa, чoвeкa сa кojим je убрзo
ушao у кoмпjутeрски бизнис. Вoзњaк je у тo врeмe биo свeжe исписaн сa
Кaлифoрниjскoг   унивeрзитeтa   у   Бeрклиjу   и   мaниjaчки   je   прaвиo   прeтeчe
дaнaшњих гeџeтa, a прeмa рeчимa Џoбсa, тo je први чoвeк кoгa je упoзнao
a дa сe бoљe oд њeгa рaзумeo у eлeктрoнику.
Недуго затим ту се и запослио и радио заједно са Стивом Вознијаком као
сезонски радник током лета. Године 1972, Џобс је матурирао у средњој
школи и пријавио се на колеџ Рид у Портланду. Иако је напустио редовно
школовање,   након   првог   семестра   наставио   је   да   слуша   поједина
предавања   као   што   је,   између   осталог,   калиграфија.   „Да   нисам   био
присутан   на   управо   том   предавању,   Мак   никад   не   би   имао   вишеструке
словне типове и пропорционално постављене фонтове“, изјавио је Џобс.[3]
У   јесен   1974,   Џобс   се   вратио   у   Калифорнију   и   почео   да   присуствује
састанцима   рачунарског   клуба   Хомбру,   заједно   са   Стивом   Вознијаком.
Запослио се као техничар у Атарију, произвођача познатих видео игара, са
намером да скупи новац за пут у Индију ради духовног уздизања. Током
шездесетих   година   прошлог   века   откривено   је   од   стране   телефонских
„хакера“ да дечја пиштаљка делимично прекривена лепљивом траком, која
се   добијала   бесплатно   уз   сваку   кутију   овсених   пахуљица,   може   да
репродукује   контролни   сигнал   од   2600   Hz   којег   је   АТ&Т   користио   за
међуградске телефонске позиве. Након што је прочитао о овом открићу,
заједно са Вознијаком је, на кратко, кренуо у посао са „плавим кутијама“
која је омогућавала противзаконите бесплатне међуградске разговоре.
Једно   време,   Џобс   је   путовао   по   Индији   заједно   са   својим   колегом   са
факултета Данијелом Коткеом (који ће касније бити први запослени у Еплу)
у потрази за духовним просветљењем. У Америку се вратио, са обријаном
главом   и   традиционалном   индијском   одеждом.   Вратио   се   на   свој   стари
посао у Атарију где му је поверен задатак да направи штампану плочу за
игрицу   Брејкаут   (Breakout).   Према   Нолану   Бушелу,   оснивачу   Атарија,
Атари   је   нудио   100   долара   по   чипу   мање.   Џобс   је   показивао   мало
интересовање и знање о штампаној плочи и договорио се са Вознијаком да
поделе зараду уколико Вознијак успе да смањи број чипова на плочи. На
изненађење Атарија, Вознијак је успео да смањи број чипова за 50, нацрт
је био тако узан да се није могао умножити на на производној траци. Тада
је Џобс рекао Вознијаку да му је Атари дао свега 700 долара (уместо 5000
долара колико је стварно добио) и да је Вознијаков део свега 350 долара.
[4][5][6][7][8][9]
Џобс се оженио са Лорен Пауел 18. марта 1991. са којом је имао троје
деце. Такође је имао и ћерку Лису Бренон–Џобс са Крис–Ен Бренон, којом
се није оженио.
31.   јула   2004.   Џобс   је   оперисан   од   ретке   врсте   тумора   панкреаса.
Преминуо је 5. октобра 2011.