МEGATREND UNIVERZITET
FAKULTET ZA DRŽAVNU UPRAVU I ADMINISTRACIJU
SEMINARSKI RAD
KRIMINOLOGIJA
MITO I KORUPCIJA
STUDENT: PROFESOR:
Simonović David А191/09
Prof. Dr Dragan Manojlović
Mito i korupcija Simonović David А191/09
2/15
Mito i korupcija Simonović David А191/09
4/15
UVOD
Korupcija podrazumeva nezakonito korišćenje društvenog i državnog položaja i moći radi
sticanja sopstvene koristi. Prevedeno: podmitljivost, potkupljivost. Mito je samo jedan vid
korupcije. Narod je vezuje pre svega za „gotovinu", odnosno ostvarivanje novčane dobiti, dok se
„recipročne obaveze davanja" , VIP (veze i poznanstva) sistem poklona i ustupaka češće shvata kao
nezaobilazni deo tradicionalnog morala. Da bi se stvorila korupcija potrebno je da postoji namera
da se ona ostvari. Nije svako čašćavanje podmićivanje. Podmićivanjem se ne smatra davanje
poklona za svadbe,ispraćaje itd. Sebični interes je ono što je osnovni motiv ljudi koji stupaju u
međusobne ekonomske odnose. Postoji centralizovana i decentralizovana korupcija. Korupcija je
odraz kvarenja moralnih vrednosti jednog društva. Postoje tri tipa borbe protiv korupcije,a to je da
se liberalizuje uloga države,da se uvede veća transparentnost i motivacioni sistem ljudi koji
obavljaju državne funkcije. Država mora da prepozna kolika je cena korupcije, da bude odlučna, ali
i kreativna u borbi protiv nje i da u toj borbi sarađuje sa drugima.
Mito i korupcija Simonović David А191/09
5/15
MITO
Mito u srpskom jeziku označava
novac ili neku drugu vrednosnu stvar kao dar, nagradu
kojom se neko (obično ko je na vlasti, ko ima uticaja) pridobija da udovolji davaočevoj želji
(najčešće na nepošten, nezakonit način)
. Postoji i starija reč
diskrecija
,
koja označava mito,
podmićivanje
, ali je ona vremenom nestala iz upotrebe. Stariji izvori pominju mito i podmićivanje.
Taj dokaz nam govori da takve radnje nisu novijeg datuma,već da one postoje vekovima. Mito je
samo jedna vrsta korupcije.
KORUPCIJA
Korupcija se može definisati na nekoliko različitih načina. Najobuhvatniju definiciju
korupcije je ponudio
Vito Tanci
. Prema njemu,
korupcija
postoji ukoliko dođe do namernog
narušavanja principa nepristrasnosti pri donošenju odluka u cilju prisvajanja neke pogodnosti
.
Princip nepristrasnosti zahteva da, pri donošenju odluka, lični ili bilo koji drugi odnosi između
učesnika u razmeni nemaju nikakav uticaj. Ovaj princip je deo funkcionisanja savršenog tržišta,
koje je, prema samoj definiciji, depersonalizovano. Na osnovu
Tancijeve definicije
, može se
zaključiti da postoje dva potrebna uslova da narušavanje nepristrasnosti bude okarakterisano kao
korupcija.
Prvo
, potrebno je da postoji namera. Slučajno narušavanje nepristrasnosti usled, na
primer, nesavršene informisanosti, ne predstavlja korupciju.
Drugo
, potrebno je da se kao posledica
navedene nepristrasnosti javlja prisvajanje neke pogodnosti, odnosno sticanje lične koristi.
Narušavanje nepristrasnosti usled, na primer, boje kože učesnika u transakciji,predstavlja rasizam
ali ne i korupciju. Prisvajanje pogodnosti, odnosno sticanje lične koristi za onoga koji donosi
pristrasne odluke, može da uzima različite oblike. Uobičajeno je da se pod korupcijom
podrazumeva prisvajanje novca (ovaj oblik korupcije se najčešće naziva podmićivanjem), ali lična
korist može da podrazumeva i skupe pokolone ili činjenje protiv usluge.
Prisvajanje pogodnosti, odnosno sticanje lične koristi, može da se odvija simultano sa
donošenjem pristrasne odluke, ali ta dva čina mogu da budu vremenski razdvojena. Naime,
donošenje pristrasne odluke korumpiranog stvara neformalnu, ali veoma čvrstu obavezu koruptora
da vrati tu uslugu, odnosno da pruži protivuslugu i ta obaveza ne zastareva u vremenu, tako da je
sticanje lične pogodnosti korumpiranog pomereno u budućnost. Ukoliko je protivusluga dobro
plaćeno radno mesto za sina, a sin je tek krenuo na fakultet, izvesno je da će postojati vremenska
razlika između dva čina. Štaviše, pri sklapanju sporazuma o korupciji, protivusluga često nije ni
specifikovana, već se samo stvara obaveza koruptora da u budućnosti stvori ličnu korist za
korumpiranog.
Korisna je i
Kolemanova teorija
društvenog kapitala pojedinca, gde taj kapital predstavlja
sumu potraživanja pojedinca na osnovu već učinjenih usluga, odnosno na osnovu već učinjenog
kršenja nepristrasnosti u donošenju odluka. Na primer, državni službenik u odeljenju za izdavanje
dozvola za uvoz, izdajući dozvole na pristrasan način, ne mora odmah da traži protivuslugu od onih
kojima je pristrasno izdao dozvole, ali se takva pritivusluga podrazumeva u budućnosti. Svaka
pristrasno izdata dozvola predstavlja investiciju u društveni kapital državnog službenika, tj.
