FAKULTET ZA MENAD
Ž
MENT - HERCEG NOVI
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA: MONETARNA EKONOMIJA
TEMA : MONETARNA POLITIKA I INFLACIJA
Student : Miljan Damjanović Mentor : Prof. dr. Sonja
Bjeletić
Br. Ind. 3/10
Fakultet za menadžment – Herceg Novi
November 20, 2011
Herceg Novi – Novembar 2011
Sadržaj:
Uvod……………………………………………………………………..str.br. 3.
Razrada………………………………………………………………..…str.br. 4.
Zaključak………………………………………………………….……str.br. 13.
Literatura………………………………………………………..………str.br 14.
2
Fakultet za menadžment – Herceg Novi
November 20, 2011
Na sledećim stranicama ću detaljnije pisati o Monetrnoj politici, i Inflaciji kao
rezultatu loše vođene monetarne politike. Inflaciji kao namjenski izazvanoj
pojavi u ekonomiji radi postizanja određenih rezultata u privredi.
Razrada
:
Monetarno - kreditna politika je skup pravila, propisa, mjera i
instrumenata kojima se u monetarno-kreditnoj sferi društvene reprodukcije
reguliše nivo, struktura i dinamika novčane mase, novčana cirkulacija u
prometnim kanalima privrede, nivo, struktura i dinamika kredita, likvidnost
privrede, dužničko-povjerilački odnosi, privredna stabilnost itd. Pomoću
monetarno - kreditne politike, kao intregalnog instrumenta ekonomske
politike, ostvaruju se brojni ciljevi i zadaci u nacionalnoj privredi: povećanje
zaposlenosti, stabilnost cijena, stabilna stopa privrednog rasta, ravnoteža
platnog bilansa itd.
Aktivnom i angažovanom monetarno-kreditnom politikom osigurava se
potrebna količina novca u opticaju za nesmetano odvijanje proizvodnje i
prometa, obezbjedjuje se likvidnost nacionalne privrede i spoljna likvidnost
zemlje, uskladjuje se ponuda i tražnja novca i kredita i sl. U ostvarivanju ovih
ciljeva monetarno-kreditna politika se služi odgovarajućim instrumentima:
4
Fakultet za menadžment – Herceg Novi
November 20, 2011
-
Eskontnom ili diskontnom stopom
- Kamatnom stopom
- Stopom obavezne reserve
- Stopom rezerve likvidnosti
- Osnovicom za obračun obavezne rezerve i rezerve likvidnosti
- Selektivnim reeskontnim kreditima
- Politikom otvorenog tržišta
Eskontna ili diskontna stopa -
je u stvari kamatna stopa po kojoj Centralna
Banka daje poslovnim bankama kredite za likvidnost. Povećanjem ili
smanjenjem eskontne stope, smanjuje se ili povećava ponuda novca i kredita,
u zavisnosti od stabilnosti nacionalne privrede. Time se vodi politika
skupog
ili
jeftinog
novca
i
kredita
.
Kamatna stopa
(na kratkoročne, investicione i potrošačke kredite) – znači
da poslovne banke vode ekspanzivnu ili restiktivnu monetarno-kreditnu
politiku, u zavisnosti od odnosa izmedju ukupne nacionalne ponude i efektive
tržišta.
Politiku stopa obaveznih rezervi vodi - Centralna Banka.
Povećanjem
ili
smanjenjem
stope
obavezne
rezerve
smanjuje se ili
povećava kreditni potencijal poslovnih banaka, pa i mogućnost emitovanja
kredita. Centralna Banka propisuje procenat na depozite po vidjenju, koji
poslovna banka uplaćuje kao obaveznu rezervu na račun kod Centralne
Banke.
5
