Buka i svetlost kao zagadjiva
č
i životne sredine
Radili: Ristić Miloš, Nikola Janušević, Damjan Banković
SADRŽAJ:
stranica
Buka......................................................................................................2
Osobine buke.........................................................................................3
Izvori buke............................................................................................ 4
Merenje i ocenjivanje buke...................................................................5
Osnovne komponente merača nivoa zvuka…………………………...6
Širenje buke…………………………………………………………...7
Mere zaštite od buke…………………………………………………..9
Svetlosno zagadjenje…………………………………………………10
Oblik zaštite od svetlosti……………………………………………..13
Zaključak……………………………………………………………..15
BUKA
Pod bukom podrazumevamo svaki zvuk, koji deluje na čoveka
neprijatno,uznemiravajuće i štetno. Taj isti zvuk pod raznim okolnostima može
delovati prijatno ili neuznemiravajuće. U suštini postoje dva izvora buke:
Vibrirajuće površine mašina i tehnoloških sistema, zgrada i drugih predmeta
(izvor buke su neuravnoteženi rotirajući delovi mašina, kotrljajni ležajevi, zupčasti
mehanizmi kod naglog ubrzanja). Nastajanje buke se obavlja po principu
mehaničkog oscilovanja tela.
2. Neprekidno strujanje tečnosti, posebno kod relativno većih brzina strujanja
(ventilatori, rejaktori, izduvavanje i usisavanje klipnih mašina itd),tj. aerodinamička
Izvori buke
Buka mehaničkog porekla nastaje pri kretanju mehanizma sa promenljivim
ubrzanjem, neuravnoteženošću rotora, periodičnim udarima raznih
mehanizama , trenjem u kotrljajnim ležajevima i slično.
Kao primer može se navesti buka zupčastih prenosnika, koji je kod mnogih
saobraćanih sistema pretežan izvor.
Buka prenosnika tramvaja oko 85 dB turbokompresora i od 100 dB.
Kao primer produkcije buke, koji nastaje aerodinamičkim dejstvima, može se navesti
buka ventilatora
Ograničavanje aerodinamičke buke je moguće instalacijom prigušivača buke.
Kod snižavanja broja obrtaja dolazi i dosnižavanja mehaničkog oscilovanja kućišta
ventilatora, a time se snižava emisija buke mehaničkog porekla.
Ovom izrazito doprinosi primena kliznih ležišta umesto kotrljajnih.
Neophodan uslov za sniženje mehaničkog oscilovanja je dinamičko uravnoteženje
rotora ventilatora.
Merenje i ocenjivanje buke
Za kontrolu i ocenu nivoa buke neophodno je postojanje relevantnihakustičkih
informacija o karakteristikama same buke, do kojih se dolazi merenjem akustičkih
veličina u amplitudnomi frekvencijskom domenu.
Osnovne karakteristike buke, koje opredeljujuizbor merne opreme, su:
Nivo buke
Vremenska zavisnost bukeo nepromenljiva buka - (do 5dB)
promenljiva buka - (preko 5dB)
isprekidana buka - kada izvor buke radi u ciklusima, prolazak jednog
automobila ili aviona, nivo opada i raste veoma brzo
