čoveku, kao najsvesnijem živom biću, a u okviru toga na linearno i nelinearno
zaključivanje. Linearno zaključivanje je najjednostavniji način u rešavanju problema.
Ono pretpostavlja da svaki problem ima jednostavno rešenje, koje će se odnositi samo
na problematičnu oblast (ne naostatak organizacije) i kada je jednom implementirano,
rešenje će biti valjano i biće procenjivanosamo po pitanju koliko dobro funkcioniše. Iako
menadžere privlači sama jednostavnost linearnog načina dolaženja do rešenja, on
često ne predstavlja efikasan način rešavanja problema organizacije.

Slabosti linearnog razmišljanja, doveli su do nelinearnog, ili organizacijskog

razmišljanja, kaosavremeniji i obuhvatniji pristup koji pretpostavlja da su problemi
složeni i povezani sasituacijom da nisu izolovane veličine, već da ih treba posmatrati u
odnosu na sve druge aspekteorganizacije. Stoga i rešavanje problema treba shvatiti
kao „dinamičan proces, pošto novarešenja stvaraju nove stvarnosti, a nove okolnosti
zahtevaju nova rešenja“.

Najvažnije u razvijanju podsvesti kod inovacija i inovatora je stvaranje težnje za

postizanjemželjenih rezultata. Inovatori osećaju da idu prema pravom cilju. Oni to čine
kroz maštu ivizuelizaciju. Mentalna proba, složenih podviga je postala rutinski psihološki
trening za izvođenje različitih poslova. Inovativni menadžeri moraju shvatiti da se u
svakom čoveku nalazi velika riznica blaga i da odgovore u unapređenju organizacije
treba tražiti od ljudi u organizaciji. Inovativni ljudi su oni koji su uspeli da otkriju i
oslobode sile sopstvene podsvesti. Poznavanja svesnosti, odnosno uma i podsvesti je
krucijalno za kreacije i inovacije.

1.1. Invencija

Invencija (kreacija) se često izjednačava sa inovacijom, ili se ova dva pojma

smatraju sličnim. U invenciji kao procesu nastaje neko novo saznanje, zamisao ili ideja
kako se može na racionalniji način ovladati nekom prirodnom ili veštačkom strukturom,
kao I kako se postojeće stanje može poboljšati ili prilagoditi novim zahtevima, ili
trendovima. To znači da invencija predstavlja prvu fazu u stvaralačkom procesu. U
pitanju je faza u kojoj započinje proces iznalaženja novih načina usmeravanja,
regulacija i upravljanja.

Invencija kao svesna delatnost, ustvari predstavlja istraživački proces na osnovu

koga nastaje misaona konstrukcija mogućeg novog rešenja u ostvarivanju nekog cilja.
Zato se invencija često predstavlja kao proces stvaranja nove zamisli, odnosno ideje
kao najkvalitetnijeg proizvoda koga čovek može kreirati i proizvesti. Invencija se rađa u
procesu posmatranja realnih i apstraktnih objekta, pojava i procesa, kao i u
eksperimentisanju. U invenciji nastaje ideja, odnosno misaona konstrukcija koja dobija
karakteristike celine. Njena prava vrednost se ispoljava tek kada započne da se
realizuje. Pojedinci u organizaciji, a posebno menadžment je zainteresovan za
permanentan razvoj invencija, odnosno novih ideja. One u savremenom biznisu postaju
roba,koja je najtraženija i koja je u isto vreme i najskuplja.

Istraživanja pokazuju da razvijeni žive od prodaje ideja, a manje razvijeni od

njihove operacionalizacije tj. praktične realizacije. Ideje sudate u projektima, softverima,
procedurama, uputstvima i standardima upravljanja. One postaju glavna roba na kojoj
se danas zarađuje. Pojedinci i grupe koje primenjuju ideje, često ostvaruju manje
zarade.Iz navedenog se može konstatovati da su invencije realna i nezamenljiva poluga
kako stvaralačkih procesa, tako i konstruisanja novih tehnologija upravljanja. Ideja je
oduvek bila iostaje isključivo vezana za čoveka. To je jedina funkcija svesne delatnosti
koja se ne može preneti na mehanizme, bez obzira kakve one konstrukcione i
softverske vrednosti bile. Upravo utome se ogleda prava vrednost invencije, odnosno
ideje za nova rešenja u obavljanju svesnedelatnosti.

Dok je invencija proces u kome nastaju ideje, „dotle je inovacija proces u kojim

se te nove ideje prenose u praksu“. Pronaći, to je naći novu stvar, inovirati to je
realizovati novu stvar“.