ŽIVA(Hg)
Elementarna živa je jedini tečni metal. Na običnoj temperaturi je u obliku žitke
tečnosti velike gustine (13,6 puta teža od vode), boje i sjaja poput srebra, velike
napetosti površine (ne kvasi čvrste površine). Tačka mržnjeja žive
je -38,84°C,dok živa ključa na 356,6°C. atomski broj: 80 Ar: 200,59 grupa: IIb ,
perioda: P ,
osobine
: prelazni metal elektronegativnost: 1,9 raspored e - po nivoima: 2, 8, 18,
32, 18, 2 elektronska konfiguracija: [Xe]4f 14 5d 10 6s 2 atomski
poluprečnik: 150 pm energija jonizacije (kJ/mol): Hg Hg + , 1007 Hg + Hg 2+ ,
1809
Na suvom vazduhu živa se ne mijenja, na vlažnom se postepeno prevlači tankom
kožicom oksida. Ne otapa se u kloridnoj i razređenoj sulfatnoj kiselini, otapa se u
oksidirajućim kiselinama (nitratnoj, zlatotopci) i u prisutnosti oksidansa. S
mnogim drugim metalima stvara legure (amalgame). U živi se lako otapaju olovo,
cink, kadmijum, aluminijum, zlato, bakar i srebro; železo se u njoj ne otapa, pa se
stoga čuva i transportira u železnim bocama.
Živine pare su otrovne, a isto tako i živina jedinjenja. Živa se ubraja među najređe
elemente na Zemlji.Prosečni udeo žive u Zemljinoj kori manji je nego npr. udeo
platine ili urana, ali se na malobrojnim mestima nakupila u većoj koncentraciji,pa
je bila poznata već u starom veku. Najvažnija nalazišta njene glavne rude,
cinabarita, HgS, jesu Almaden u juž. Španjolskoj i Idrija u Sloveniji. Iz cinabarita
se dobiva metal grejanjem na svetlosti (HgS + O2 -> Hg + SO2) ili u
prisutnosti železa (HgS + Fe -> FeS + Hg) ili kreča (4HgS + 4CaO -> 4Hg +
3CaS + CaSO4); živa se izdvaja iz reakcijske smeše u obliku pare koja se
kondenzira hlađenjem u keramičkim cevima.
Čisti se filtracijom, pranjem u kiselinama ili destilacijom u vakuumu. Služi za
punjenje barometara, termometara, manometara i sl. instrumenata, za dobijanje
zlata i srebra (amalgamacija), za živine vakuum-pumpe, živine lampe, živine
ispravljače, u aparatima za hvatanje, merenje i analiziranje plinova za pozlaćivanje
i posrebrivanje u vatri, kao katalizator, za proizvodnju inicijalnih eksploziva i
drugih živinih jednjenja. U SAD upotrebljena je živa kao radni fluid za termička
postrojenja: njenim se parama tjera turbogenerator, a u kondenzatoru se proizvodi
vodena para visokog pritiska.
Jedinjenja žive
U jedinjenjima živa je jednovalentna ili dvovalentna (merkuro- i merkuri-
jedinjenja). Živa(II)-oksid, HgO, "crveni precipitat", stvara žuti ili crveni prah
teško topljiv u vodi, lako u kiselinama; služi kao pigment za otrovne premaze
podvodnih delova brodova.
Poznata su dva hlorida žive
: neotrovan živa(I)-hlorid, Hg2Cl2 (kalomel),
koji služi u medicini i za izradbu kalomelskih elektroda pH-metara, i veoma
otrovan živa(II)-hlorid, HgCl2, "sublimat"; kristali koji se u vodi i alkoholu lako
tope.Sublimat se upotrebljava za dezinfekciju, za konzerviranje drveta, kao
reagens u analitičkoj hemiji, kao pojačalo u fotografiji i dr. U slične svrhe služi i
još otrovniji živa(II)-cijanid, Hg(CN)2 Živa(II)-sulfid, HgS, kao mineral cinabarit
dolazi u crvenoj i u crnoj modifikaciji; crvena modifikacija (cinober) služi kao
jarko crvena slikarska boja, crna (živino crnilo) nastaje pri zagrevanju žive sa
sumporom i taloženjem iz živinih soli sulfidima. Živa(II)-sulfid je u vodi teško
topljiv, a i kiseline sporo na nju djeluju. Od dva sulfata, živa(I)-sulfat, Hg2SO4
stvara bezbojne prizme slabo topljive u vodi i razređenoj sulfatnoj kiselini, a služi
kao katalizator pri oksidaciji naftalina u naftalnu kiselinu; živa(II)-sulfat, HgSO4,
tvori bele listiće, a kristaliziran sa 1 molekulom vode bezbojne stupiće; topljiv je u
koncentriranoj otopini kuhinjske soli i vrućoj razrijeđenoj sulfatnoj kiselini; služi
kao katalizator pri sintezi acetaldehida iz acetilena i vode.
Živa se teško oksiduje (ima pozitivnu vrednost standardnog redoks potencijala,
zbog čega ima svojstva slična plemenitim metalima) .
Živa, kao i veći broj njenih jedinjenja otrovnog su dejstva.
• Posebno je opasno zagađenje životne sredine živom jer se ona može naći u
vazduhu, vodi i zemljištu.
•
Biljni i životinjski organizmi je akumuliraju, pa preko njih, u toku ishrane, može
dospeti u ljudski organizam i izazvati teška trovanja. Trovanja mogu biti akutna i
hronična.
• Maksimalna dozvoljena koncentracija žive u vodi za piće, kao i u prirodnim
izvorskim mineralnim vodama je 0,001 mg /l.
• Akutna retko nastaju preko vode za piće, a hronična se manifestuju opštim
premorom, mentalnim poremećajem, takođe dolazi do bubrežnih smetnji i
otkazivanja centralnog nervnog sistema.
Toksično dejstvo žive
Živa u elementarnom stanju i u obliku raznih neorganskih i organskih jedinjenja
ima veliku primenu u industriji. S obzirom na visoku toksičnost svih oblika ovog
metala, postoje velike mogućnosti za razne vrste trovanja. Za profesionalna
trovanja znalo se još kod antičkih naroda. Justijan je pisao da je osuda na radu u
