VISOKA STRUKOVNA ŠKOLA ZA TEKSTIL
SAMOSTALNI RAD
Predmet: Menadžment
Tema
: Procesi organizacije
Mentor: Student:
dr Miodrag Trajković
prof.
Milan Živković
635/11
Konfekcija
Leskovac 2014.
Procesi organizacije
Sadržaj:
Uvod
1. Komunikacioni proces........................................................................3
2. Barijere za efikasno komuniciranje....................................................7
3. Unapređenje sistema komuniciranja...................................................9
4. Proces donošenja odluka....................................................................11
Zaključak
Literatura
2
na razne načine: usmeno, pismeno, grafički. Poruka poslata od komunikatom treba da
bude dekodirana - kako bi hila relevantna za primaoca. Primalac interpreiira pafuku, njen
sadržaj i smisao. Povratna sprega omogućava komunikactoni „kontakt
“
izmedju onog ko
šalje i onog ko prima informacije- poruke. Smetnje se pojavljuju u svim elementima
komunikacionog procesa i one mogu da uniite ili deformišu poruke, da usporavaju i
otežavaju sistem informisanja.
Slika 2 – Komunikacioni model
U procesu dizajniranja strukture vodi se računa o činjenici du komunictranje treba da ide
u četiri pravca: odozgo prema dole, odozdo prcma gore, horizontalno i dijagonalno. U
sistemu komuniciranja odozgo prema dole poruke idu od viših organizacionih nivoa
prema nižim organizacionim nivoima. U sistemu komuniciranja odozdo prema gore
poruke idu od nižih prema višim nivoima organizacije. Horizonatlno komuniciranje
obezbedjuje menadžmentu uspešnu koordinaciju i integraciju različitih funkcija
(proizvodnja, marketing, finansije i računovodstvo i dr.). I ako redje, koristi se i
dijagonalan sistem komuniciranja, u uslovima kada drugi kanali ne mogu da se efikasno
upotrebe. Osim toga, postoji i interpersonalno komuniciranje, kao sistem veza izmedju
pojedinaca u organizaciji. Menadžer ima zadatak da prima i prenosi poruke i da povezuje
pojedince u skladu sa potrebama i definisanim zadacima. Način na koji menadžer
povezuje pojedince naziva se interpersonalnim stilom. U "manipulisanju" sa
informacijama postoje različite kombinacije znanja i neznanja (slika 3).
Slika 3 prikazuje četiri kombinacije informatičkih znanja i neznanja - sopsrvenih i
drugih, i popularno se naziva Johari Window. U regionu arene poznate su informacije i
komunikatoru (odašiljaču) i risiveru (primaocu). Za delovanje u areni nužno je da
involvirane strane imaju identična osećanja, činjenice, veštine i predpostavke. Otuda se
može reći da je arena regija zajedničkog razumevanja i njeno širenje pozitivno deluje na
sistem efikasnog komuniciranja.Kada relevantna informacija poznata drugima ali nije
nama ta se „kobinacija“ naziva slepa tačka. To ima za rezultat činjenicu da ne možemo
da razumemo ponašanje drugih. Drugi su u prednosti jer raspolažu informacijama. Kada
je infortnacjja poznita nama ali nije poznata drugima takva "kombinacija" naziva se
fasadom. Ona daje prednost pojedincu koji
rapolaže inforrnacijama, ali može negativno
da deluje na efikasnost komuiuciranja. Ovakva situacija može da bude posebno
negativna ako podčinjeni raspolaže informacijama, a ne njegov neposredni menadžer
(nadredjen po položaju).
4
