ORGANIZACIJA RATARSKE PROIZVODNJE
1. POJAM I ZNAČAJ RATARSKE ORGANIZACIJE
-
Ratarska organizacija se razvija iz dana u dan. Sam taj razvitak je uslovljavao pojavu sve složenijih zadataka. Da bi
se oni rešavali, moramo se oslanjati na saznanja drugih disciplina. Koristeći ova saznanja organizacija ratarske
proizvodnje, kao naučna disciplina, razmatra kako će se pri proizvodnji ratarskih i povrtarskih useva postići
najpovoljniji rezultat sa ekonomske tačke gledišta. Da bi se došlo do tog cilja, organizacija ratarske proizvodnje
izučava zakonitosti, principe, načela i metode u oblasti organizacije i ekonomike pojednih linija proizvodnje.
Praćenje proizvodnih ekonomskih faktora je jedan od primarnih zadataka. Sva rešenja iz oblasti organizacije
proizvodnje moraju se vezivati za konkretne uslove. Ona se mogu koristiti kao polazna osnova. Nema unapred
propisanih rešenja. Treba težiti onom načinu organizacije proizvodnje koja omogućuje postizanje najvećeg stepena
ekonomičnosti, rentabilnosti i produktivnosti rada pri datim uslovima.
- neadekvatna grupisanost,
- usitnjenost parcela....
2. SPECIFIČNOSTI ORGANIZACIJE RATARSKE PROIZVODNJE
-
Poljoprivredna proizvodnja, pa i ratarska, razlikuju se od industrije, građevinarstva,... Specifičnosti ratarske
proizvodnje proizilaze iz specifičnosti poljoprivredne proizvodnje. Ratarsku proizvodnje karakteriše mogućnost da
se uz aktivno učešće čoveka sunčeva energija akumulira i iskorišćavaju prirodni uslovi uz pomoć funkcija kulturnih
biljaka. Prirodni uslovi uslovljavaju ratarsku proizvodnju. Taj odnos čoveka i kulturnih biljaka može da bude
raznovrstan i iz njega proističu specifičnosti ratarske proizvodnje. Poznavanje specifičnosti je potrebno jer svaka od
specifičnosti se direktno odražava na organizaciju proizvodnje, a posebno na organizaciju gazdinstva.
-
Najznačajnije specifičnosti:
1) Uslovi proizvodnje
– ratarska proizvodnja se odvija na širokom i otvorenom prostoru. Ratarska proizvodnja je
vezana za upotrebu zemljišta i zavisi od klimatskih uslova. Neophodno je da uvek imamo u vidu ove faktaore.
Možemo izdvojiti sledeće:
- zemljište predstavlja neophodan faktor proizvodnje. Takođe je i nezamenljiv faktor i ono je objektivni uslov
proizvodnje. Zemljište karakterišu 3 osobine:
nepokretljivost, neumnoživost i neuništivost!
Ipak je zemljište podložno
određenim promenama pod uticajem spoljne sredine i pod uticajem stalnog korišćenja od strane čoveka.
- klima – uticaj vlage, vetra i temperature u poljoprivredi je specifičan u odnosu na industriju. U poljoprivredi im se
prilagođavamo tehnikom rada i tehnologijom proizvodnje. Kod sezonskih poslova vršimo preraspodelu radnog
vremena. Ovi meteorološki uslovi mogu da dovedu do prekida rada, pri čemu se kasnije menja način rada što zahteva od
organizatora stalnu aktivnost kako bi se prilagodio uslovima proizvodnje.
2. Predmeti rada
– u ratarskoj proizvodnji glavne predmete rada predstavljaju živa bića –
biljke.
Koriste se i drugi
predmeti rada, drugačije prirode. Proizvodnja se svodi na razmnožavanje, negu, gajenje i korišćenje biljaka, pa
govorimo da su predmeti rada biljke. Karakteristično je da je početna masa veća od novostvorene u proizvodnom
procesu u industriji, dok se u ratarskoj proizvodnji početni materijal uvećava tokom procesa proizvodnje pod uticajem
prirodnog rasta. Stoga je početni materijal u ratarstvu manji, a finalni proizvod znatno veći.
3. Vreme proizvodnje
– je značajna specifičnost, jer se vreme proizvodnje ne podudara sa vremenom procesa rada. Ovo
nepodudaranje nameće potrebu da se gaji veći broj useva koji se među sobom razlikuju u pogledu vremena proizvodnje
i vremena rada, kako bi se obezbedilo što raciononalnije upošljavanje radne snage. Ovu specifičnost moramo imati u
vidu kod donošenja plana setve.
4. Sezonski karakter proizvodnje
– ova sezonost se vezuje za rad tj. rad u ratarskoj proizvodnji ima sezonski karakter.
Sezonost rada u poljoprivredi je redovna pojava i ona se ne može izbeći samo se može ublažiti. Sezonost radova se javlja
kao posledica prirode predmeta rada. Sam biološki karakter predmeta rada je pod jakim uticajem prirode, vremena i
godišnjeg doba. U takvim slučajevima vreme rada nije usklađeno sa neprekidnim odvijanjem procesa proizvodnje.
Sezonost se ublažava pravilnim izborom useva, a to znači da u strukturi setve treba da budu zastupljene one grupe
useva koje se jedna prema drugoj u pogledu radne snage i sredstava ne ponašaju konkurentski. Sezonost se nepovoljno
odražava na povećanje troškova proizvodnje, neravnomerno i nedovoljno korišćenje sredstava rada tokom godine,
neravnomerno upošljavanje radne snage i dovodi do zakašnjenja u izvođenju radova.
5. Koeficijent obrta
– specifični uslovi dovode do toga da se u ratarstvu može govoriti o dosta dugom procesu
proizvodnje što se odražava na broj i brzinu obrta sredstava. Zbog tog dugog perioda od početka proizvodnje do
1
dobijanja finalnog proizvoda i njegove realizacije, uložena sredstva se veoma sporo obrću. Broj obrta u čisto ratarskom
preduzeću zavisi od specifičnosti biljaka koje se gaje. Povećanje broja obrata može se postići i kombinovanjem linija
proizvodnje i grana proizvodnje. Koeficijent obrta je manji u poređenju sa drugim privrednim granama:
- ratarstvo 0,9;
- povrtarstvo 2 – 3;
- industrija i trgovina 4 – 12.
6. Prilagođavanje proizvodnje
– je teže nego u industriji. Kod prilagodljivosti uvek moramo imati u vidu biološki
karakter ratarske proizvodnje koji uslovljava težu prilagodljivost ratarske proizvodnje novim ekonomskim tehničkim i
tržišnim uslovima. Taj proces prolagođavanja u ratarskoj proizvodnji je jako spor. Prolagodljivost ratarske proizvodnje
je manja i u pogledu uvođenja novih tehničkih rešenja, jer je to uvođenje u direktnoj zavisnosti od promene sistema
gajenja, promene sorata i sl. Međutim, ratarstvo je prilagodljivije od voćarstva i vinogradarstva, jer se radi o
višegodišnjim zasadima i velikim investicijama, pa proces prilagođavanja traje niz godina.
7. Nivo tržišnosti
– niži nego u industriji. Polazi se od činjenice: ako posmatramo neku proizvodnu jedinicu ona je i
proizvođačka i potrošačka jedinica, jer se mnogi proizvodi realizuju unutar gazdinstva, što utiče na tržišnost. Zbog toga
je nivo tržišnosti u ratarstvu znatno niži nego u industriji. Niska tržišnost(robnost) proizvodnje posebno je
karakteristična za useve koji služe kao stočna hrana, za proizvodnju stajnjaka ili kao semenski materijal. U nekim
uslovima(društveno – ekonomskim) ta realizacija unutar gazdinstva može da bude pozitivna:
Npr. kada su cene repromaterijala visoke, pa gazdinstvo može da računa na sopstvenu proizvodnju.
8. Stručnost ljudstva
– u ratarstvu se zahteva široka i raznovrsnija kvalifikacija radnika. Iako se proizvodnja
specijalizuje, radnici se ne mogu specijalizovati da obavljaju samo jednu operaciju, jer bi bili nedovoljno uposleni. U
ratarstvu je struktura poslova takva da zahteva od radnika da obavlja niz operacija.
9. Zavisnost rezultata od prirodnih uslova
– ratarska prooizvodnja je zavisna od prirodnih uslova i to se odražava na
rezultat proizvodnje. Rezultat proizvodnje moramo da vežemo za određene uslove proizvodnje.
10. Input – output odnosi
– odnos troškova i rezultata je specifičniji nego u drugim granama. Kod ratarstva se
proizvodnja može organizovati na teret prirodnih resursa. Treba nastojati da u ratarstvu input – output odnosi budu u
ravnoteži, jer se u protivnom kvari struktura zemljišta i mogu da dovedu do nesklada između proizvedenih količina i
potreba za njima.
11. Način reprodukcije
– sve specifičnosti imaju uticaja na veličinu proizvodnje. Da bi se smanjio uticaj velikog broja
činilaca, mora se imati u vidu činjenica da organizator proizvodnje mora da računa na to da poljoprivredna proizvodnja
ima velikih mogućnosti u sopstvenoj reprodukciji. U tom cilju rešenja koja se donose moraju se zasnivati na pomenutim
specifičnostima i treba da budu usmerena na duži vremenski period. Isto tako rešenja treba da budu tako projektovana
da imaju određeni stepen prilagodljivosti novonastalim potrebama.
3. ZADACI ORGANIZACIJE RATARSKE PROIZVODNJE
Dva najvažnija zadatka koja treba rešavati pri organizaciji ratarske proizvodnje su:
1. U organizaciji ratarske proizvodnje mora se odrediti struktura ratarske proizvodnje(prof.Slani),
2. Da se odredi pravilno smenjivanje useva(prof. Slani).
Prirodni faktori omogućuju da se odredi broj useva. Ekonomski faktori omogućuju da odredimo zastupljenost useva.
Š.ŠOMOĐI: ratarstvo i organizacija ima sledeće zadatke:
1. potrebno je utvrditi sistem i tip ratarske proizvodnje,
2. u zavisnosti od sistema i tipa ratarske proizvodnje treba rešiti sledeće probleme:
a) učešće i razmeštaj povrtarskih kultura na ratarskim površinama,
b) učešće i razmeštaj proizvodnje stočne hrane,
c) učešće i razmeštaj semenske proizvodnje,
d) učešće i razmeštaj ratarske proizvodnje sa navodnjavanjem,
e) rešiti probleme organizacije proizvodnje na usitnjenim površinama.
3. neophodnost organizacije ili reorganizacije ratarskih površina,
4. projektovanje strukture proizvodnje,
5. organizacija upravljanja procesom proizvodnje što obuhvata:
- godišnju analizu i planiranje proizvodnje,
- operativnu analizu i planiranje,
- lansiranje radnih naloga i drugih dokumenata,
- evidentiranje odvijanja procesa rada,
2
2. strna žita su jedno od najstabilnijih grupa useva. Razlozi proističu iz značaja ove grupe useva.
3. sa aspekta intenzivnosti – strna žita su ekstenzini usevi. Zahtevaju malo ulaganja po jedinici površine. Količina
ulaganja rada je manja nego kod okopavina pa je ovo jedna od najekstenzivnijih grupa useva.
Predstavnici su:
- pšenica,
- ječam,
- raž i
- ovas.
Pšenica dominira, dosta je rasprostranjena. Strna žita poseduju jare i ozime forme.
4. u umereno – kontinentalnom području, klima omogućuje postizanje povoljnih prinosa, povoljne rentabilnosti.
Proizvodne jedinice se više opredeljuju za proizvodnju strnih žita nego za druge grupe useva.
5. žetva ove grupe useva se obavlja krajem VI i početkom VII, tako da se posle strnih žita mogu gajiti tzv. postrni usevi
ukoliko to dozvoljavaju klimatski uslovi ili ako postoji sistem za navodnjavanje.
6. kod strnih žita je povoljna ekonomičnost proizvodnje, niži troškovi proizvodnje i povoljni prinosi.
7. Smatra se da je kod ovih useva ostvaren najviši nivo mehanizacije, pa je količina ljudskog rada jako mala. Proces rada
kod strnih žita se može uskladiti sa okopavinama,
8. predusevi strnim žitima su rane okopavine. Ako se odlučumo za kasne okopavine, onda u okviru njih treba imati
ranije sorte ili hibride.
Iako se radi o gustim usevima, gajenje strnih žita dovodi do veće zakorovljenosti, pa oni nisu dobri predusevi za kulture
koje su osetljive na pojavu korova. U proseku se može računati sa učešćem 40 – 60%.
Pri određivanju najnižeg obima zastupljenosti strnih žita u uslovima ekstenzivne stočarske proizvodnje jedan od
elemenata za određivanje zastupljenosti strnih žita su i potrebe u prostirci i korišćenju slame u ishrani pojedinih vrsta
stoke.
Pri određivanju maksimalnog obima gajenja strnih žita potrebno je voditi računa o:
- rezultatu koji se postiže proizvodnjom,
- osovnim načelima i potrebama plodoreda,
- racionalnom iskorišćavanju sredstava rada i ravnomernom upošljavanju radne snage.
6. ORGANIZACIONO – EKONOMSKE OSOBINE JEDNOGODIŠNJIH MAHUNJAČA
Ubrajaju se sve vrste zrnenih mahunjača i sve vrste jednogodišnjih krmnih mahunjača bez obzira na cilj gajenja.
Najvažniji predstavnici zrnenih mahunjača su:
- soja,
- grašak,
- bob,
- pasulj i
- lupina.
Od jednogodišnjih krmnih mahunjača:
- grahorice(ozima i jara),
- stočni grašak.
4
Ovako veliki broj vrsta i sorata omogućava uspešno gajenje ovih useva pri različitim prirodnim uslovima. Usevi iz ove
grupe imaju pozitivan uticaj na plodnost zemljišta što znači da gajenje ovih useva obezbeđuje hranljive elemente, jer
imaju sposobnost azotofikacije i ostavljaju znatne količine N(soja ostavlja 250 kg N/ha). Jednogodišnje mahunjače
povoljno utiču i na fizičke osobine zemljišta(uslovljavaju povoljnu strukturu zemljišta). Sve to uslovljava da jednogodinje
mahunjače predstavljaju dobre preduseve za okopavine i strna žita. Soja dolazi posle kukuruza, a prethodi pšenici. Po
pravilu se preporučuje da jednogodišnje mahunjače budu prethodnici ozimih strnina pa tek onda prethodnici
okopavina.
Kada je reč o nivou intenzivnosti, javlja se specifičnost da su potrebe za ulaganjem manje nego kod okopavina, a veće
nego kod strnih žita. Raspored ulaganja rada obezbeđuje korišćenje radne snage.
Posmatrane kao celina, veoma su povoljna grupa useva, ukoliko se pored vrednosti proizvodnje posmatraju i ostali
pokazatelji.
Prinos varira zbog klimatskih uslova, nepoznavanja tehnologije i nerazrađene tehnologije za gajenje ovih useva. I
ostali pokazatelji – manja ekonomičnost, manja rentabilnost – sve zbog varijabilnih prinosa.
Obim zastupljenosti – u strukturi setve bi trebalo imati od 10 -15% jednogodišnjih mahunjača od ukupnih oraničnih
površina.
7. ORGANIZACIONO – EKONOMSKE OSOBINE VIŠEGODIŠNJIH MAHUNJAČA
Ovi usevi mogu da se gaje u čistoj kulturi ili u smeši.
Izraziti pridstavnici:
- lucerka,
- crvena i bela detelina.
Gajenje višegodišnjih useva je manje rizično u odnosu na jednogodišnje krmne mahunjače.
Proizvodnja semena višegodišnjih mahunjača je povezana sa velikim rizikom zbog velike kolebljivosti prinosa.
Visoki prinosi po jedinici površine.
Kabasti proizvodi, pa treba obratiti pažnju na mesto lokacije ovih useva i na pravilnu organizaciju transporta.
Lociraju se u blizini mesta iskorišćavanja.
Kod jednogodišnjih mahunjača nivo utroška rada i korišćenja traktora je veći nego kod strnih žita.
Pojedini radni procesi useva iz ove grupe se odlikuju visokim utroškom rada i optimalni rokovi za njihovo izvođenje se
podudaraju sa negom okopavina u toku V i VII meseca.
Uspešno gajenje ove grupe useva zahteva dobru opremljenost specijalizovanim mašinama.
Optimalna zastupljenost – njeno određivanje je teško izraziti procentualno. Optimalna zastupljenost zavisi od:
- strukture i obima stočnog fonda,
- raspoloživosti krmnim površinama,
- mogućnosti njihove prerade i
- uslova proizvodnje.
Minimalna površina ove grupe useva se određuje na osnovu potreba gazdinstva u stočnoj hrani. Područja gde su
padavine preko 600 mm pogodna su za gajenje ovih useva. Ova grupa useva povoljno reaguje na dodatno korišćenje
vode.
Višegodišnji usevi zahtevaju i dosta plodna zemljišta. Svi usevi iz ove grupe povoljno reaguju na organska đubriva.
Mnogi od njih ne mogu da podnesu visoke troškove đubrenja. Ova grupa useva se u plodosmeni nalazi iza okopavina
kasnih koja su đubrena organskim đubrivima. Nepoželjno je da posle vešegodišnjih mahunjača dođu usevi koji
zahtevaju dosta vode, jer su višegodišnje mahunjače veliki potrošači vode.
8. MEĐUSOBNA PODNOŠLJIVOST USEVA U PLODOSMENI
Problematika se svodi na dva pitanja:
1.
ODNOS MEĐU POJEDNIM USEVIMA U POGLEDU NJIHOVE SMENE NA ODREĐENOJ POVRŠINI
.
Za ovo moramo poznavati osobine pojedinih biljaka. Neki usevi imaju takve osobine da ne podnose uzastopno gajenje ili
čest povratak na isto zemljište. Druge biljke ne podnose međusobno smenjivanje sa nekim drugim biljkama. Za razliku
od ovih, postoje i takve biljne vrste koje se mogu gajiti na istoj površini nekoliko godina i koje se smenjuju povoljno sa
svim usevima.
Diferencija u pogledu osetljivosti:
I grupa – usevi koji su jako osetljivi na uzastopno gajenje na istom zemljištu. To su:
5
Vreme setve jednog useva zavisi od:
- klimatskih prilika,
- tipa zemljišta,
- položaja zemljišta,
- reljefa,
- osobina sorte(hibrida).
Kada je reč o setvi jarih useva, ona se obavlja u nepovoljnijim klimatskim prilikama i osobinama zemljišta, nego što je
to slučaj sa ozimim usevima. Pri određivanju vremena početka setve, moraju se poznavati konkretni uslovi gazdinstva i
stanje parcele na kojoj se planira izvršenje ovog radnog procesa. Kod svih useva je potrebno pridržavati se načela:
- da raspoloživo vreme između žetve prethodnog i setve narednog useva, omogući kvalitetno izvođenje svih
agrotehničkih radova. Vreme setve je karakteristično za svaki usev:
- za pšenicu – optimalan
rok setve
od 5 – 25 X, a
žetve
u prvoj polovini VII,
- za kukuruz –
setva
od 10.IV – 1.V, a
berba
od početka X do krajaX,
- za suncokret –
setva
15.IV, a
žetva
polovinom IX,
- za šećernu repu –
setva
posle 10.III, a
vađenje
krajem X ili početkom XI,
- za soju –
setva
20.IV – 10.V, a
žetva
od 20.IX – polovine X,
- za krompir –
setva
početkom IV, a
vađenje
oko 15. IX,
- za pasulj –
setva
20.IV, a
žetva
u toku VIII( druga polovina).
10. MESTO POJEDINIH GRUPA USEVA U POLJOSMENI
Sve njivske biljke posmatrane sa aspekta plodoreda ispoljavaju dvojake osobine:
1. u pogledu svojih zahteva koje stavljaju u odnosu na prethodne useve,
2. njihova sopstvena vrednost kao prethodnih useva.
Može se govoriti o zahtevima pojedinih grupa useva:
RANE OKOPAVINE
i usevi koji se u njihovim poljima gaje, nemaju velike zahteve u pogledu prethodnih useva. One dobro uspevaju posle
jednogodišnjih mahunjača, međutim, u umerenom pojasu, neracionalno je koristiti mahunjače kao prethodnike ranih
okopavina. Usevi iz grupe ranih okopavina predstavljaju dobre prethodnike za sve ozime useve, pogotovu za ozime
strnine. Stoga ih prvenstveno treba koristiti kao prethodnike ozmih strnina.
OKOPAVINE KASNE
Ova grupa useva nema velikih zahteva u odnosu na prethodne useve. Kao prethodni usevi se koriste:
- jare strnine,
- jare jednogodišnje mahunjače i
- višegodišnji usevi.
Najčešće se posle okopavina kasnih preporučuje gajenje jarih strnina, višegodišnjih useva i jednogodošnjih mahunjača.
Kasne okopavine predstavljaju dobre prethodnike za sve useve iz grupe ranih okopavina, ali koje se ne
okopavaju(konoplja, sirak i sl.). Ne treba ih planirati kao prethodne useve ozimim strninama.
JARE STRNINE
Najpovoljniji prethodni usevi su:
- okopavine(rane i kasne),
- jednogodišnje mahunjače,
- ozme strnine.
Ozime strnine se mogu planirati kao predusevi jarim strninama jednom u periodu od 4–5 godina. Jare strnine su dobri
prethodnici za rane okopavine, kasne okopavine i jednogodišnje mahunjače.
OZIME STRNINE
Ova grupa useva ima najveće zahteve u pogledu prethodnih useva. Najpovoljnije prethodne useve za ozime strnine
predstavljaju usevi iz grupe jednogodišnjih mahunjača kao i svi usevi iz grupe ranih okopavina. Jare strnine mogu se
koristiti kao prethodnici ozimim strninama jednom u 4–5 godina. Višegodišnje mahunjače je moguće koristiti kao
prethodnike, ali se takva smena smatra neracionalnom. Ne preporučuje se da kasne okopavine prethode ozimim
strninama. Ozime strnine kao prethodnici su povoljne za okopavine kasne, okopavine rane i jednogodišnje mahunjače.
JEDNOGODIŠNJE MAHUNJAČE
7
