1
Uvod
Menadžment kontrola mora biti utemeljena na strateškim pravcima kojima istovremeno pruža
informacionu podlogu. Istovremeno strategija bi bez menadžament kontrole izgubila svoj
smsisao. Mnadžment kontrola omogućava mobilizaciju svih poslovnih potencijala i mentalne
energije za postizanje postavljenih ciljeva preduzeća. Procesi strateškog upravljanja započinju
sa analizom okruženja i samog preduzeća kao objekta upravljanja u datom okruženju. Ovaj deo
upravljačkih procesa organizaciono je vezan za vrh menadžmenta i vremenski je dugoročno
orijentisan. Upravljački procesi se dalje nastavljaju realizacijom formulisane strategije kroz
podelu nadležnosti i odgovornosti, kao i zadataka, procesa, aktivnosti, izvršnih operacija i sl., uz
determinisanje odgovarajućih mera performansi svakog relevantnog elementa organizacione
strukture. Ovaj deo strateških procesa organizaciono je vezan za srednji i niži novo upravljanja,
kao i za izvršioce operacija, a vremenska dimenzija ide od srednjoročne do kratkoročne, pa
negde i do svakodnevne. Merenje performansi povezano je sa raznim strateškim procesima i
različitim vremenskim horizontima. Menadžment kontrola u svim ovim procesima ima vrlo
značajnu u nezamenljivu ulogu. Ona zapravo strateške procese napaja informacijama izradom
planova i budžeta, radi njihovog usmeravanja, kao i praćenjem realizacije planova i budžeta
održava, odnosno sledi strateške procese, rečju vodi preduzeće ka postavljenim ciljevima i
strateškim pravcima. Kontrolni sistemi ne mogu sami rešiti sve probleme, i imaju smisla samo
ukoliko podstiču menadžere i druge zaposlene na željeno ponašanje, odnosno na preduzimanje
korektivnih akcija. Činjenica da ljudi u principu ne vole kontrolu za menadžere predstavlja
problem sa kojim se treba suočiti, i od čijeg rešenja u mnogo čemu zavisi uspešnost čitavog
procesa kontrole. Pored svih nastojanja da se sa zaposlenima postupci usaglase i automatizuju,
pretpostavljeni mora uvek imati otvorene oči
2
1.Funkcija menadzmenta
Menadžment kao naučna disciplina je počeo da se izučava 1911.godine, a kod nas tek
1990.godine. Pod menadžmentom se najčešće podrazumeva skup znanja o upravljnju
preduzećem kao organizacionim sistemom. Menadžment je proces odlučivanja o ciljevima
organizacionog sistema i načina njegovog ostvarenja. Menadžment je proces rada sa ljudima uz
uključivanje ostalih organizacionih resursa.
Osnovne funkcije menadžmenta su:
1.Planiranje
2.Organizovanje
3.Vođenje ili rukovođenje
4.Kontrola
Kontrola je menadžerska aktivnost koja zahteva nadgledanje, ocenu, merenje i poboljšanje
različitih aktivnosti u organizaciji s ciljem da se identifikuju učinci i preduzmu korekcije, ukoliko je
4
Tada se javljaju problemi, koji ukazuju na očigledne propuste u organizaciji:
• Loš kvalitet proizvoda i usluga
• zakašnjenja u izveštavanju,
• pad ili stagniranje profita,
• slab radni moral zaposlenih i vrlo loši meduljudski odnosi,
• gubitak liderskih pozicija na tržištu i smanjenje porudžbina od strane kupaca,
• nemogućnost brzog i blagovremenog dobijanja relevantnih podataka i informacija,
• neefikasno korišcenje resursa, itd.
Da bi se oni popravili, menadžeri moraju da posvete veliku pažnju kontroli. Potrebno je istaći da
kontrolni sistemi mogu biti parcijalni ili totalni.
-Parcijalni sistemi obaveštavaju o odstupanjima, ali ne podrazumevaju preduzimanje akcije.
-Totalni sistem ukazuje na odstupanja između stvarnih i očekivanih performansi, kao i da
podrazumeva preduzimanje korektivne akcije.
Treba istaći da po nekim podelama, kontrolni sistem bi trebalo da ima tri osnovne karakteristike:
• Da razjasni menadžerska očekivanja i oceni zaposlene.
• Da pojača vezu između rezultata i nagrada.
• Da utiče na sve zaposlene u organizaciji da što bolje rade svoj posao.
5
1.2. Neophodnost i značaj kontrole
Aktivnost kontrole je čvrsto povezana sa ostalim fazama procesa menadžmenta - planiranjem,
organizovanjem i liderstvom. Kontrola pomaže racionalno korišcenje organizacionih resursa i
ostvarivanje postavljenih ciljeva. Ona je sastavni deo u svim fazama procesa menadžmenta i
uopšteno doprinosi njihovom poboljšanju i unapređenju menadžerske aktivnosti. Kontrola daje
povratne informacije o obavljanju određenih poslova, poboljšava komunikaciju, ojačava pozicije
i uticaj lidera.Sa punim pravom moženo govoriti da nema efikasnog menadžmenta bez uspešne
kontrole. Suština je da kontrola treba da se koristi u pravoj meri.Veliki je broj razloga zašto je
kontrola neophodna. Najvažnije možemo spomenuti:
• Ona omogućava lakša suočavanja sa neizvesnošću i promenama.
• Izbegavanje poremećaja, problema i devijacija u poslovanju.
• Da bi se lakše uočile i korigovale greške, i to kako u sadašnjosti, tako i u budućnosti, pri čemu
treba težiti da se one preduprede.
• Pomaže u identifikovanju šansi koje se mogu iskoristiti i opasnosti kojih se treba čuvati ili koje
treba izbegavati.
• Radi efikasnijeg funkcionisanja i racionalnijeg ponašanja organizacije kao što je poboljšanje
kvaliteta proizvoda i usluga ili skraćenja proizvodnog ciklusa.
• Daje informacije i ideje za preduzimanje korektivne akcije.
• Daje podsticaj za bolji rad menadžera i zaposlenih, jer povezuje nagradu sa rezultatima, itd.
Usled postojanja ograničenih resursa kojima organizacija raspolaže kontrola je više nego
neophodna. Bez obzira koliko god resursa pojedinac ili organizacija imaju u svom posedu, uvek
su ograničeni za mnoge ciljeve koji se mogu formulisati. Zbog toga, kontrola omogućava njihovo
