Pravo intelektualne svojine

PRAVO INTELEKTUALNE SVOJINE

POJAM PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE

Intelektualna   svojina

  obuhvata   dva   dela   –   industrijsku   svojinu   i   autorsko   pravo. 

Industrijska svojina

 je posebna grana prava, uobličena krajem XIX i početkom XX veka, 

koja se posmatra u subjektivnom i objektivnom smislu:

1)

Objektivni   smisao

  –   Industrijska   svojina   je   skup   pravnih   normi   (propisa) 

kojima se regulišu društveni odnosi i pojave u oblasti duhovnog stvaralaštva 
koje se tiče tehnike i industrije. Deli se u tri grupe:

a. Pronalazačko pravo;
b. Pravo znakova razlikovanja;
c. Pravo konkurencije.

2)

Subjektivni smisao

 – Industrijska svojina je pravo priznato duhovnim tvorcima 

u oblasti tehnike i industrije povodom njihovog duhovnog stvaralaštva, a po 
osnovu objektivnog prava industrijske svojine.

Pravo intelektualne svojine je, po svojoj prirodi, privatno pravo.

1. PRONALAZAČKO PRAVO

No.

Predmet zaštite 

(rezultat stvaralačkog rada)

Oblici pravne zaštite

(subjektivno pravo)

1.

Pronalazak

Patent (10/20 godina)

2.

Tehnička inovacija

Tehničko unapređenje

3.

Patentirani   lekovi   i   sredstva   za   zaštitu 
biljaka

Sertifikat o dodatnoj zaštiti

Prava srodna patentnom pravu - KNOW-HOW

4.

Trodimenionalni   raspored   elemenata   i 
međuveza   u   integrisanom   kolu   sa 
elektronskom funkcijom

Topografija integrisanih kola

5.

Tvorevine

spoljnog

oblikovanja 

upotrebljivog   predmeta   koje   određuju 
njegovu upotrebu (alati, pakovanja, robe..)

Koristan model

6.

Nove biljne sorte

Pravo oplemenjivača biljnih sorti

7.

Nove   slike   i   crteži   koji   se   štite   u   obliku 
uzorka,   i   nove   geometrijska   tela   koja   se 
štite u obliku modela

Dizajn

Pronalazak

 je novo rešenje određenog tehničkog problema koje ima inventivni nivo, i koje 

se može primeniti u industriji ili drugoj delatnosti. Zahteva se ispunjenost tri uslova zaštite:

1

a) novost;
b) inventivni nivo;
c) primenjivost.

Patent

  je   oblik   pravne   zaštite,   ili   subjektivno   pravo   pronalazača,   za   pronalazak   koji 

ispunjava materijalne i formalne uslove zaštite. Materijalni uslovi su novost, inventivni 
nivo, i primenjivost, a formalni uslovi se tiču procedure pred nadležnim organom (u Srbiji 
– Zavod za intelektualnu svojinu).

Tehnička inovacija

  je svaka racionalizacija procesa rada primenom poznatih tehničkih 

sredstava   i   tehnoloških   postupaka,   kojom   se   postižu   neki   korisni   efekti   (povećavanje 
produktivnosti, smanjenje troškova, zaštita životne sredine..). Materijalni uslovi su:

a) relativna novost (u okviru preduzeća);
b) primenjivost.

Prava srodna patentnom pravu (KONW-HOW)

  – skup praktičnih znanja i stečenih 

iskustava koji se mogu primeniti u industriji ili nekoj drugoj privrednoj delatnosti. Za 
razliku od drugih prava, know-how se formalno-pravno ne štiti, već je to faktičko znanje i 
iskustvo. Njegovi elementi su:

a) faktički karakter;
b) tajnost;
c) prenosivost;
d) tehnička priroda.

Trodimenionalni   raspored   elemenata   i   međuveza   u   integrisanom   kolu   sa 
elektronskom funkcijom

 zahteva dva uslova zaštite:

a) novost (različitost);
b) komercijalna upotreba.

Tvorevine   spoljnog   oblikovanja   upotrebljivog   predmeta   koje   određuju   njegovu 
upotrebu  

(alati, pakovanja, robe..) imaju manji inventivni nivo (pronalazak – inventivni 

nivo = koristan model), a zahtevaju sledeće uslove zaštite:

a) novost;
b) tehnička priroda;
c) primenjivost.

Nova   biljna   sorta

  je   skup   biljaka   unutar   jedinstvene   botaničke   klasifikacije   najniže 

poznate kategorije (reda). Uslovi pravne zaštite su:

a) novost;
b) različitost;
c) uniformnost;
d) stabilnost;

e)

ime sorte.

Dizajn

  je pravo kojim se štiti dvodimenzionalni ili trodimenzionalni izgled proizvoda ili 

njegovog dela, koji je određen vizuelnim karakteristikama i/ili materijalima od kojih je 
sastavljen. Nekada je ovo pravo bilo sastavljeno od uzorka i modela. Uslove pravne zaštite 

2

1) nepoštena tržišna utakmica;

2)

nedozvoljena špekulacija;

3) piramidalna trgovina.

Nelojalna utakmica

 je svaka radnja trgovca usmerena protiv drugog trgovca (konkurenta) 

koja krši kodeks poslovnog morala i dobre poslovne običaje, i koja može naneti štetu 
drugom   trgovcu.  

Piramidalna   trgovina

  predstavlja   nemogućnost   kupovine   robe   u 

slobodnoj prodaju (primer: Zepter).

Definicija po starom Zakonu o zaštiti konkurencije (2006.):

Pod povredom konkurencije se ubrajaju tri pojave:

1)

sporazum o narušavanju konkurencije (po novom ZOZK iz 2009. – restriktivni  
sporazumi);

2) zloupotreba dominantnog položaja na tržištu;
3) koncentracija (fuzija) učesnika u prometu.

POJAM AUTORSKOG PRAVA

Autorsko pravo

 se posmatra u subjektivnom i objektivnom smislu:

1)

Objektivni smisao

 – Autorsko pravo je skup propisa kojima se regulišu društveni 

odnosi i pojave u oblasti nauke, književnosti, i umetnosti. Odnosi se na oblast ne-
privrede. Osnovni zadatak objektivnog autorskog prava je pružanje pravne zaštite 
autoru i njegovom delu. 

2)

Subjektivni   smisao

  –   Autorsko   pravo   je   pravo   priznato   tvorcu   književne, 

umetničke,   ili   naučne  tvorevine   u   vezi   sa   duhovnim   stvaralaštvom,   na  osnovu 
normi objektivnog autorskog prava. Nastaje samim činom nastanka dela, i sastoji se 
od imovinsko-pravnih i moralno-pravnih ovlašćenja.

Za razliku od prava industrijske svojine, koja nastaju u upravnom postupku pred nadležnim 
organom donošennjem rešenja, autorsko pravo nastaje samim činom nastanka dela. 

Autor

 je fizičko lice koje je stvorilo neko autorsko delo. Da bi neko lice postalo autor, nije 

potrebna poslovna sposobnost, dovoljna je pravna sposobnost. 

Autorsko delo

  – Naš novi Zakon o autorskom i srodnim pravima (2009.) u definisanju 

autorskog dela koristi metod generalne klauzule, uz egzemplarno navođenje najtipičnijih 
nominovanih autorskih dela. Po Zakonu, autorsko delo je originalna duhovna tvorevina 
jednog ili više fizičkih lica izražena u određenoj formi, bez obzira na namenu, veličinu, 
sadržaj,   komercijalnu,   naučnu,   ili   umetničku   vrednost,   način   ispoljavanja,   kao   i 
dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine. Kao tipična autorska dela navode se:

4

1) književna;
2) muzička;
3) kinematografska;
4) pozorišna;
5) kartografska i druga dela..

(Zakonodavac   u   definisanju   autorskog   dela,   dela   nelojalne   konkurencije,   i  
monopolističkog sporazuma koristi metod generalne klauzule, dodajući na to egzemplarno 
nabrajanje najtipičnijih dela.)

Iz navedene definicije proizilaze dva bitna uslova koja je potrbno ispuniti da bi se jedno 
delo smatralo autorskim:

1) originalnost;
2) forma.

Nebitni uslovi su namena, veličina, forma..

PRAVA SRODNA AUTORSKOM PRAVU

Sastavni deo autorskog prava su i srodna prava autorskom pravu:

1) pravo interpretatora (umetnika, izvođača);
2) pravo proizvođača fonograma i videograma;
3) pravo proizvođača emisja;
4) pravo proizvođača baza podataka;

5)

pravo prvog izdavača slobodnog dela.

POJAM INTELEKTUALNE SVOJINE

Intelektualna svojina je generički pojam (naziv) koji obuhvata dva dela:

1) pravo industrijske svojine;
2) autorsko pravo i prava srodna autorskom pravu.

Intelektualna svojina se definiše u objektivnom i subjektivnom smislu:

1)

Objektivni smisao –

  To je skup pravnih normi (propisa) koji regulišu društvene 

odnose i pojave u vezi sa intelektualnim stvaralaštvom u najširem smislu;

2)

Subjektivni   smisao

  –   To   je   pravo   priznato   pojedincu   na   osnovu   njegove 

intelektualne tvorevine, a na osnovu normi objektivnog prava. 

5

ugovora ili zakona. Razlika postoji i u gašenju – lična prava se gase smrću fizičkog lica, a 
prava autora traju neograničeno. 

2) Autorsko pravo  i stvarno pravo

Sličnosti se sastoje  u tome što oba prava štite imovinske interese svog titulara. Razlike se 
nalaze u:

1)

objektu   zaštite

  –   kod   stvarnog   prava   je   to   stvar   (res),   a   kod 

autorskog   prava   je   to   duhovna   tvorevina   (autorsko   delo   i   druge 
intelektualne tvorevine su, po svojoj prirodi, informacije);

2)

načinu   sticanja

  –   svojina   se   može   steći   na   posebne   načine 

(okupacija, održaj, priraštaj..), a autorsko pravo ne;

3)

autorsko pravo ne može biti predmet 

prinudnog izvršenja

;

4)

u određenim slučajevima, autorsko pravo može biti 

jače i od samog 

prava svojine

 (primer – umetnička slika velikog slikara).

3) Pravo industrijske svojine i građansko (imovinsko pravo)

Pravo industrijske svojine je najsrodnije sa građanskim pravima, nastalo je u njihovom 
krilu. Sličnosti postoje u načinu sticanja, načinu prestanka (imovinsko-pravna komponenta 
prava intelektualne svojine traje određeni broj godina, a moralno-pravna komponenta traje 
večno),   i   još   nekim   momentima.   Suštinska   razlika   između   stvarno-pravne   svojine   i 
intelektualne svojine je i  u državini. Duhovne tvorevine se ne mogu držati  (ali mogu 
njihove materijalizovane forme), i ne mogu se uništiti, za razliku od stvari (res).

4) Pravo industrijske svojine i obligaciono pravo 

Zakono obligacionim odnosima je supsidijarni izvor prava intelektualne svojne (ugovor o 
licenci je regulisan ovim zakonom).

5) Pravo industrijske svojine i radno pravo

Postoje određeni slučajevi u kojima se pravni odnosi   nastali zaštitom novog pronalaska 
regulišu na drugačiji način u odnosu na redovni, kod situacija gde pronalazačev radni 
odnos dovodi do izvesnih specifičnosti u raspodeli ovlašćenja u okviru prava na korišćenje 
pronalaska. 

6) Pravo industrijske svojine i trgovinsko pravo

Veza   postoji   po   pitanju   prava   konkurencije,   kao   i   po   pitanju   predmeta   ulaganja   u 
preduzeće, ili osnivačkog udela preduzeća..

7) Pravo industrijske svojine i upravno pravo

Sličnosti su u nastanku, kao i u zaštiti u slučaju povrede.

7