Predmet:
SEMINARSKI RAD
Tema:
Tržište radne snage, zaposlenost i zapošljavanje
Profesor
:
Student
:
4
nacionalno tržište,unutrašnje ili domaće, predstavlja skup regionalnih tržišta u okviru
jedne zemlje, pri čemu domaća ponuda ne mora biti usmerena na domaću tražnju, već
može biti usmerena i na svetsku tražnju. Domaća tražnja se takodje može alimentirati iz
inostranih izvora, a ne samo iz domaće ponude.
svetsko tržište predstavlja tržište svih zemalja sveta, pri cemu svetsku ponudu, odnosno
tražnju, sačinjavaju ukupna ponuda, odnosno tražnja proizvoda ili usluga svih zemalja
sveta
.
2)Sa aspekta tržišnih sturktura može se izvesti podela na perfektno (tržište neograničene,
potpune konkurencije) i imperfektno tržište (tržište ogranicene konkurencije).
Perfektno tržište karakterise razmena po tržišnim cenama koje se obrazuju kao sinteza
postojećih odnosa ponude i tražnje. Zbog velikog broja učesnika, kako na strani ponude, tako i
na strani tražnje, niko od njih svojim individualnim postupcima ne može uticati na promenu
tržišnih cena. Za mnoge ekonomiste XIX veka tržište perfektne konkurencije je bilo ideal.
Medjutim, stvarno stanje na tržištu znatno odstupa od takvog tipa tržišta i predstavlja smesu
konkurencije, monopola i oligopola.
Imperfektno tržište karaktrišu: ograničenost konkurencije, sto dovodi do snažnijeg uticaja
ponudjača, odnosno kupaca na proces formiranja tržišnih cena, diferenciranje proizvoda i cena
iste namene, tako da se isti proizvod i usluge iz potpuno indenticnih uslova i koji bi trebalo da se
realizuju po jednakim prodajnim cenama, prodaju i kupuju po različitim cenama.
3)Sa aspekta marketinga relevantna je podela tržišta na tržište lične potrošnje i tržište
proizvodno – uslužne potrošnje.
Tržište lične potrosnje čine potrošači , proizvodjači i institucije koje obezbedjuju dobra i usluge
za zadovoljenje individualnih potreba. Domaćinstvo je ovde osnovni nosilac tražnje i ponude.
Tržište proizvodno – uslužne potrošnje čine potrošači, proizvodjaci i institucije koji, svi zajedno,
obezbedjuju ponudu i realizaciju proizvoda ili usluga za zadovoljenje proizvodno – uslužnih
potreba kolektivnih potrošača. Subjekti iz oblasti privredne i neprivredne delatnosti su osnovni
nosioci tražnje i ponude.
4)Sa stanovišta predmeta kupoprodaje postoje sledeće vrste tržišta:
tržište roba i usluga
tržište faktora proizvodnje ( kapital, rad, zemlja )
tržište novca i hartija od vrenosti.
Tržište novca
– Predstavlja deo finasijskog tržišta na kome se stavlja u promet kapital radi
oplodnje u vidu kamate. Deli se na: tržište kratkoročnog i dugoročnog zajmovnog kapitala.
Kod kratkopročnog zajmovnog kapitala vrsi se promet novca koji sluzi za tekuće potrebe u
procesu reprodukcije, a kod dugoročnog zajmovnog kapitala trazi se i nudi novac za
