2
S A D R Ž A J:
UVOD..................................................................................................................... 2
1. Ugovori u robnom prometu- pojam, načela i vrste ugovora..............................3
2. Ugovor o uskladištenju-pojam i karakteristike..................................................6
3. Zaključenje ugovora...........................................................................................7
4. Vrste skladišta....................................................................................................7
5. Obaveze i prava skladištara...............................................................................8
6. Skladišnica......................................................................................................... 9
7. Prestanak ugovora o uskladištenju...................................................................10
8. Zaključak..........................................................................................................11
LITERATURA......................................................................................................12
3
UVOD
U obavljanju robnog prometa, privredna društva zaključuju veliki broj ugovora. U grupu ugovora
robnog prometa svrstavamo samo one ugovore koji su uobičajni, tipični i koji se sklapaju u cilju
razmene robe i čije sklapanje i izvršavanje potiče iz registrovane delatnosti određenih privrednih
društava, odnosno onih društava koja se bave tim poslovima.
Cilj svakog privrednog društva jeste da zaključi ugovor o kupovini i prodaji robe sa
proizvođačem robe koja je predmet kupovine. Postoje okolnosti koje onemogućavaju ovaj cilj, pa
su privrednici prinuđeni da zaključe ugovor sa trgovačkim posrednikom, trgovačkim zastupnikom
(agentom) ili komisionarem kako bi došli u posed predmeta kupovine. U razvijenim ekonomijama
put robe od proizvođača do potrošača nameće zaključivanje niza tipičnih ugovora o kupoprodaji
robe (ugovor o prevozu, skladištenju, špediciji, osiguranju…)
5
skladu sa društvenim poretkom i da u pravnom prometu postupajuu skladu sa dobrim poslovnim
običajima.
-
Načelo ravnopravnosti ugovarača je načelo gde svi učesnici robnog prometa ravnopravni,
te imaju isti položaj, prava i obaveze na tržištu. To znači da jedna ugovorna strana ne sme da
nameće svoju volju drugoj ugovornoj strani, da nameće sadržaj ugovora ili neželjene obaveze
koje iz njega prozilaze. Ta ravnopravnost treba da postoji u momentu zaključivanja ugovora,
prilikom ostvarivanja ugovora, te realizacije prava i obaveza koje proizilaze iz tog ugovora, kao i
prilikom prestanka ugovora.
-
Načelo savesnosti i poštenja (bona fides) je jedno od osnovnih načela našeg ugovornog
prava gde stranke u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa i
ostvarivanju prava dužne da se prdržavaju načela poštenja i savesnosti.Ovo načelo se sastoji u
otklanjanju bilo koje zakonske ili ugovorene odredbe koja bih proizvela posledice suprotno ovom
načelu. Ovo načelo se zasniva na obavezi moralnog ponašanja ugovornih stranaka u međusobnim
poslovima, čime se ostvaruje moralizacija prava. Reč je o poslovnom moralu čiju sadržinu čini
kvalitetno, svesno pošteno, racionalno, društveno korisno ponašanje, ponašanje koje je solidarno
svojim poslovnim partnerima, ali i uopšte na tržištu prema drugim poslovnim subjektima.
-
Načelo teretnosti objašnjava kako su ugovori robnog prometa teretni ugovori i gde se obe
ugovorene strane obavezuju na odredjeno delovanje ili činjenje. To je zato što se ugovori
zaključuju da bi se ostvarila odredjena korist – profit. Teretnost ovih ugovora je pretpostavka i
kad ugovorom nije predviđena naknada za izvršenu isporuku ili za izvršenu uslugu. Cena isporke
ili usluge ne mora biti određena, već je dovoljno da je ona odrediva odnosno da postoje načini
kako će se ona oderediti.
Prema pravnim obelezjima mogu biti:
1. Imenovani i neimenovani ugovori robnog prometa
Imenovani ugovori su ugovori koji su zakonom pojedinacno i poimenicno uredjeni, kao na
primer: ugovor o prodaji, ugovor o posredovanju, ugovor o gradjenju i slicno. To su ugovori koji
se odnose na tradicionalne privredno pravne odnose, trgovacke poslove cije je zakonodavno
uredjenje okončano. Posto su imenovani ugovori detaljno uredjeni zakonom, ugovorenim
stranama ostaje samo da blize urede pojedina pitanja svog ugovorenog odnosa,
Neimenovani ugovori su ugovori koji se zakonom ne uređuje posebno, niti im odredjuje naziv. To
su ugovori koji se odnose na najnovije privredne poslove, na poslove slozene peirode koji
zahtevaju primenu vise imenovanih ugovora. To su: ugovoro o lizingu, ugovori o fransizi i drugi.
2. Formalni i neformalni ugovori
Fomalni ugovori su oni za cije je pravno nastajanje neophodno ispunjenje uslova odredjenje
forme (npr. pismena forma ugovora). Neformalni ugovori su oni ugovori za cije je pravno
nastajanje dovoljna saglasnost izjava volja ugovorenih strana na bilo koji punovazan i razumljiv
nacin.
3. Jednostrani i dvostrani ugovor
