Visoka tehnološka škola strukovnih studija Šabac
0
Seminarski rad
Tema: Bilansi kao podloga finansijske analize
Predmet: Poslovni plan
Smer: Inženjerski menadžment
Profesor:
Student:
Miroslava Petrevska
Marina Obradović, 5-16/2013
3
1.
BILANSI KAO PODLOGA FINANSIJSKE ANALIZE
Osnovnu i najvažniju podlogu za sve finansijske analize perdstavljaju finansijski izvestaji:
Bilans stanja, Bilans uspeha, i Izveštaji o tokovima gotovine i kapitala, čiji je i zadatak i
funkcija da mere i sagledavaju stanje i uspeh i položaj likvidnosti, profitabilnosti i
rentabiliteta preduzeća.
1.1
Bilans stanja – pojam, vrste i uloga
Ekonomska situacija preduzeća se ogleda u veličini i strukturi njegovih sredstava i izvora
sredstava. Da bi se sagledala ekonomska situacija preduzeća, potrebno je da se ona i
formalno prikaže. U tu svrhu koristi se
bilans stanja
, koji suštinski i nije ništa drugo nego
formalni prikaz date ekonomske situacije u preduzeću.
Naziv Bilans stanja potiče od latinske reči –
bilancio
- vaga sa dva tasa.
Naime,
bilans stanja
je pregled stanja vrednosti
aktive i pasive
u određenom trenutku.
Bilans stanja se sastavlja na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive, utvrđenog inventarom!
Znači, bilans stanja je tabelarni prikaz sredstava i izvora sredstava određenog preduzeća
na određeni dan. Bilans je dvostruki prikaz jedne iste stvari. Na njegovoj levoj strani, u
aktivi, iskazana su sredstva prema svom sastavu, prema konkretnim oblicima, razvrstanim
prema svojoj funkciji u preduzeću na osnovna i obrtna sredstva. Na njegovoj desnoj strani,
pasivi, obuhvaćena su ista ta sredstva prema načinu pribavljanja, odnosno prema izvorima.
Usled toga, leva strana (aktiva) i desna strana bilansa (pasiva)
moraju uvek biti u
ravnoteži !
Najčešće se bilans definiše kao
dvostrani tabelarni pregled kojim se grupisano i
sumarno, u vrednosnom izrazu prikazuju sva imovina preduzeća i izvori finansiranja
te imovine (izvori sredstava) u jednom određenom trenutku.
1.1.1 Sastavljanje bilansa stanja
Bilans se sastavlja na osnovu inventara
. Inventar je detaljan popis sredstava i izvora
sredstava preduzeća. Inventar je sastavni deo knjigovodstvene evidencije. Nastaje kao
rezultat popisivanja (inventarisanja) svih sredstava i izvora sredstava preduzeća u
određenom trenutku. Početni bilans se sastavlja na osnovu početnog inventara.
Bilans se sastavlja tako što se iz inventara preuzmu vrednosti svih grupa sredstava i unose
na levu stranu bilansa, koja se naziva
aktiva
i vrednosti inventara koje imaju karakter
pasive, koje se svrstavaju na desnu stranu bilansa, koja se naziva
pasiva
.
Red unošenja
pojedinih pozicija u bilans je propisan tzv. bilansnom šemom.
Zakonski propisi obavezuju preduzeća da popisivanje vrše najmanje jednom godišnje, po
pravilu na kraju poslovne godine, za potrebe sastavljanja bilansa stanja i bilansa uspeha.
4
U nastavku je dat izgled jednog bilansa stanja :
Slika 1
Na strani
AKTIVE
se nalaze sredstva – imovina i to:
-
Gotovina i ekvivalenti gotovine
-
Uplate kupaca i potrošača
-
Sirovine, materijali, zalihe, proizvodnja u toku...
-
Unapred plaćeni troškovi
-
Unapred plaćeni porezi (ovo sve čini
TEKUĆU A
.)
-
Fiksna aktivna (osnovna sredstva)
-
Investicije, ostala aktiva...
Na strani
PASIVE
nalaze se obaveze i izvori sredstva – i to:
-
Kraktoročni krediti i kratkoročne hartije od vrednosti
-
Dospele obaveze prema dobavljačima
-
Poreske obaveze (čini
Tekuću pasivu
)
-
Dugoročni dug – bankarski krediti i kompanijske obveznice
-
Akcijski kapital (nominalna vrednosti, emisiona premija, nerasporedjena dobit,
revalorizacija, rezerve)
1.2
Bilans uspeha
Bilans uspeha svoj koren vuče iz bilansa stanja i u stalnoj je uslovljenosti i povezanosti sa
njim. Bilans uspeha prikazuje prihode, rashode i rezultat koji su ostvareni u određenom
vremenskom periodu. To je drugi osnovni finansijski izveštaj. Bilans stanja i bilans uspeha
su međusobno povezani izveštaji ne samo zbog toga što ostvareni rezultat iskazan u
bilansu uspeha predstavlja promenu neto imovine preduzeća, već i zbog toga što
nedovršene poslovne operacije na dan bilansa zahtevaju alokaciju troškova i predviđanje
