VISOKA POLJOPRIVREDNA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
ŠABAC
SPECIJALISTIČKI RAD
Uticaj agroekoloških uslova na efikasnost herbicida u
suzbijanju korova na području Semberije
Mentor: Student:
Prof. dr Radenko Stepić Dragan Perić
71/2012
Šabac,2015.
1
SADRŽAJ
1.0.
Uvod ..............................................................................................................................
...2
2.0.
Krompir .........................................................................................................................
....3
2.1.
Biološke
osobine
krompira ....................................................................................4
2.2.
Sorte
krompira .......................................................................................................5
2.3.
Uslovi
uspevanja
krompira ....................................................................................6
2.3.1. Plodored .................................................................................................8
2.3.2. Obrada zemljišta .....................................................................................8
2.3.3. Đubrenje .................................................................................................8
2.3.4. Sadnja krompira ......................................................................................9
2.3.5. Njega krompira .......................................................................................9
2.3.6. Vađenje krompira ..................................................................................10
2.3.7. Čuvanje krompira ..................................................................................11
3.0.
Korovi ...........................................................................................................................
..12
3.1.
Štete
od
korova ....................................................................................................13
3.2.
Važnije
korovske
biljke
u
krompiru .....................................................................14
4.0.
Uticaj
agroekoloških
uslova
na
efikasnost
herbicida ......................................................18
5.0. Herbicidi ..........................................................................................................................
21
5.1.
Podela
herbicida ...................................................................................................21
6.0.
Izbor
herbicida
u
usevu
krompira ...................................................................................22
6.1.
Herbicidi
u
PRESOWING
primjeni ...................................................................23
6.1.1. EPTC ...................................................................................................23
6.2.
Herbicidi
u
PREEMERGENCE
primjeni ...........................................................24
6.2.1. Pendimetalin ........................................................................................24
6.2.2. Prometrin .............................................................................................25
6.2.3. Acetohlor .............................................................................................26
6.2.4. Dimetenamid .......................................................................................27
6.2.5. Metribuzin ...........................................................................................28
3
svetskim meridijanima. U svetu je četvrta kultura po posađenoj površini posle pšenice, kuku-
ruza i pirinča. U Srbiji se gaji na oko 70-80.000 hektara. Prosečni višegodišnji prinosi u Srbiji
su oko 12 tona po ha.
2.0. KROMPIR
» SOLANUM TUBEROSUM L.«
Krompir u našoj zemlji predstavlja jednu od osnovnih gajenih kultura, kako po
površinama na kojima se gaji, tako i po značaju u ljudskoj ishrani. To je svakodnevna
komponenta u ljudskoj ishrani, kao i važna sirovina u prerađivačkoj industriji od kojeg se
spravlja skrob, alkohol, čips i mnogi drugi proizvodi. Poseban značaj u ljudskoj ishrani čini i
mladi krompir. U planinskim predjelima krompir služi kao hljeb, odnosno jedan dio
pšeničnog ili ražanog brašna, pri spremanju tijesta. Kuvan krompir se brže razlaže u
organizmu od prženog i pečenog krompira.
Hemijski sastav krompira je vrlo složen.
U njemu ima u proseku: 75% vode, 17-23%
skroba, 2% azotnih jedinjenja, l% mineralnih
soli, l% celuloze, 0,15% masnog ulja, vitamina
C i B, do 0,4% šećera, 2,5% pektina, jabučne,
limunove, vinske i cilibarne kiseline i raznih
enzima. Pored navedenih materija u krompiru
se nalazi i znatna količina vitamina C, B1 i
B2, dok je vitamin A (provitamin) zastupljen u
manjoj mjeri. Pošto krtole sadže izvjesnu koli-
činu vitamina, koji se u svježem stanju održa-
4
va tokom čitave godine, krompir se smatra povrćem, pogotovo u priplaninskim i planinski
predjelima, gde povća ima malo.
U novije vreme krompir se dehidrira i u osušenom stanju upotrebljava za ishrani ljudi i
stoke. Tako dehidriran krompir se dobro čuva, lako transportuje i ne smrzava. Od osušenog
krompira pravi se brašno. Kod nas je počela proizvodnja krompirovih pločica prženih na ulju
ili masti, što je poznato pod nazivom ,,čips”. U ovu svrhu upotrebljavaju se sorte za jelo sa
visokim sadržajem suve materije (koje sadrže malo šećera), kod kojih oljuštena površina
krtola ne dobija mrku boju u dodiru sa vazduhom.
Krompir ima veliki značaj i u ishrani
stoke, ali se u ovu svrhu uglavnom koriste
povređene i sitne krtole. Takođe, posle prerade
krompira u skrob i alkohol ostaju ostaci koji služe za ishranu stoke.
Krompir je važna industrijska kultura. Krtole služe za pravljenje alkohola i skroba.
Skrob dobijen od krompira upotrebljava se u različite svrhe (kao sirovina za dobijanje
dekstrina, maltoze i dr.). Agrotehnički značaj krompira je vrlo veliki. Polje posle ove kulture
bogato je hranivima, čisto od korova i pogodno za obradu.
2.1. BIOLOŠKE OSOBINE KROMPIRA
Krompir je jednogodišnja zeljasta biljka. Razmnožavanje je vegetativno – krtolama,
delovima krtola, ožiljenim izdancima ili semenom (selekcijski rad) - generativno.
Korjen
Korjen može biti vretenast ili žiličast.Vretenast koren se razvija kod krompira koji se
razmnožava sjemenom, a žiličast korjen ima krompir koji se razmnožava vegetativno
(krtolama, delovima krtola ili ožiljenim reznicama). Najveći broj žila i žilica obrazuje se u
sloju zemljišta do 40 cm dubine. U odnosu na nadzemnu masu. Korjen krompira je slabo
razvijen.
Stablo
Iz krtola krompira se obrazuju primarni izdanci (nadzemna stabla) 15-20 dana posle
sijetve. Iz jedne krtole može da se razvije 2-10 izdanaka. Visina nadzemnih izdanaka kreće se
od 40-150 cm.Suviše visoka stabla obično su posljedica jednostranog đubrenja azotom i
njihovo obrazovanje je štetno. Prosječna visina nadzemnih izdanaka iznosi 40-70 cm.
Iz podzemnog dijela primarnog izdanka obrazuju se podzemna stabla. Podzemna
stabljika naziva se vreža ili stoloni a razvija se u pazuhku pupoljka listova podzemne stabljike
na čijim krajevima se formiraju krtole. Na jednoj biljci može se obrazovati 6-10 stolona.
Pred cvetanje biljaka, zavisno od sorte, vrh stolone počinje da zadebljava, obrazujući
krtolu. U botaničkom smislu, krtola
(gomolji)
je poszemno stablo (izdanak), iako se u svako-
dnevnom govoru naziva ,,plod”. Mjesto kojim je krtola vezana za stolonu naziva se pupak, a
polovina krtole na kojoj se nalazi pupak naziva se
pupčani dio
. Na suprotno dijelu krtole
nalazi se vrh, po kome je taj dio krtole dobio naziv
vršni dio
. Na krtolama se nalaze okca a u
Sl.1. Solanum tuberosum L.
6
otvorenožute boje. U plodu krompira se nalazi veoma jak otrov
solanin,
koji se osim u plodu,
nalazi i u ostalim dijelovima biljke ali u manjim količinama.
Vegetacioni period krompira iznosi 70 - 180 dana.
2.2. SORTE KROMPIRA
U našoj zemlji, kao i u svijetu, postoji veliki broj sorti krompira. Kod nas su raširene
inostrane i domaće sorte. Sorte krompira se razlikuju po načinu upotrebe i po dužini
vegetacije. Po načinu upotrebe sve sorte se dele na stone sorte koje se koriste za ljudsku
ishranu , stočne sorte, industrijske (za preradu u čips, pomfrit, pire i skrob) i univerzalne sorte.
Stone sorte
koje se koriste za ishranu ljudi, imaju krupne krtole, lijep izgled, tanku
koru.Prema načinu spremanja jela stone sorte mogu biti sorte za kuvanje i salatne sorte.Važna
karakteristika sorte su plića okca, pravilan oblik krtole, postojanost boje mesa posle kuvanja.
Stočne sorte
treba da imaju u krtolama što više bjelančevina i da daju što veći prinos.
Industrijske sorte
su sorte koje se koriste za industrijsku preradu i ove sorte daju visok
prinos krtola koje su bogate skrobom.Da bi se krtole mogle upotrebljavatiza dobijanje skroba
i alkohola, treba da sadrže najmanje 18% skroba.
Univerzalne sorte
pogodne su za iskorišćavanje u različite svrhe.
Prema dužini vegetacionog perioda sve sorte krompira su podeljene u šest grupa:
veoma rane sorte, dužina vegetacije 60-70 dana,
rane sorte, dužina vegetacije 70-90 dana,
srednjerane sorte, dužina vegetacije 90-120 dana,
srednjekasne sorte, dužina vegetacije 120-135 dana,
kasne sorte, dužina vegetacije 135-150 dana i
veoma kasne sorte, dužina vegetacije preko 150 dana.
Prinos ranih sorti je najmanji. Ukoliko se vegetacioni period produžava, povećeva se
prinos krtola.
U našoj zemlji se na sortnoj listi nalazi oko 70 sorata, a u svetu preko 2000.
Rane sorte -Vesna, Jaerla, Adora, Cleopatra, Ostara, Sirtema, Sasica ...
Srednje rane - Jelica, Kondor, Igor, Urgenta, Romano ...
Srednje kasne - Kennebec, Desiree, Victorija ...
Kasne - Roco, Eba, Capela ...
U svetu postoje i sorte za posebne namene kao što su za čips ( Saturna, Atlantik) i pomfrit
(Ruuset burbanc, Inovator, Felsina).
2.3. USLOVI USPEVANJA KROMPIRA
Temperatura
