130. POSTUPAK ZA STICANJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI
Postupak za sticanje poslovne sposobnosti (sudska emancipacija) je relativno nov
poseban vanparnicni postupak u vanparnicnom procesnom pravu RS. Po pravilima ovog
postupka, postupa se kad treba, pod uslovima koji su predvidjeni porodicnopravnim
normama, da jedno maloletno lice stekne potpunu poslovnu sposobnost. Postupak za
sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnika je statusni vanparnicni postupak koji
je regulisan odredbama Porodicnog zakona.
Potpuna poslovna sposobnost predstavlja sposobnost fizickog lica da sopstvenim
izjavama volje sice prava i obaveze. Potpuna poslovna sposobnost, po pravilu, stice se
punoletstvom. Lice punoletstvom stice sposobnost da samostalno odlucuje o svojim
pravima i obavezama. Potpuna poslovna sposobnost stice se automatski, po samom
zakonu, sa navrsenih 18 godina. Maloletnicima odredjenog uzrasta pravo priznaje
ogranicenu poslovnu sposobnost koja im omogucava da preduzimaju pojedine pravne
poslove i omogucava im da, pod odredjenim uslovima, steknu i potpunu poslovnu
sposobnost i pre punoletstva. To je moguce ako maloletnik bude emancipovan.
Emancipacija, kao nacin prestanka statusa maloletstva, nastaje u slucajevima koji su
predvidjeni u Porodicnom zakonu, a to su:
o
u slucaju kada je maloletnik, nakon sto je dobio dozvolu za stupanje u
brak, zakljucio brak
o
u slucaju sudske emancipacije, kada sud donese odluku o sticanju
poslovne sposobnosti u posebnom vanparnicnom postupku ako je
maloletnik postao roditelj.
Postupak za sticanje potpune poslovne sposobnosti pokrece se predlogom maloletnika
koji je postao roditelj. Postupak sudske emancipacije je jednostranacki vanparnicni
postupak, ali je moguce da oba maloletna roditelja zajednicki pokrenu postupak za
sudsku emancipaciju. Ali, i u tom slucaju postupak ima jednostranacki karakter jer se radi
o spajanju dva istovremena postupka pred sudom koji je nadlezan za oba predlagaca. U
postupku sudske emancipacije nije dopusteno da maloletnika zastupaju njegovi zakonski
zastupnici, jer mu je samim zakonom priznata aktivna procesna legitimacija. Maloletnik,
vec ima delimicnu poslovnu sposobnost i na ovaj nacin zeli da prosiri granice svoje
poslovne sposobnosti. Predlog se podnosi osnovnom sudu, a mesna nadleznost se
odredjuje prema prebivalistu ili boravistu maloletnika. Predlog treba da sadrzi licne
podatke maloletnika, cinjenice na kojima se predlog zasniva i dokaze o tim cinjenicama.
Predlagac, takodje treba da navede i da dokaze da je stariji od 16 godina i da je dostigao
telesnu i dusevnu zrelost neophodnu za samostalno staranje o sopstvenoj licnosti,
pravima i interesima. Predlagac moze da povuce svoj predlog izricito, podneskom koji
sadrzi izjavu o povlacenju ili usmenom izjavom na rocistu. Javnost u ovom postupku je
iskljucena.
TOK POSTUPKA – U postupku za sudsku emancipaciju sud obavezno zakazuje rociste.
Na zakazano rociste se poziva predlagac i potrebna lica da bi prikupio potrebne podatke
za odlucivanje. S obzirom da se odlucuje o pravima maloletnika, sud je duzan da o
pokrenutom postupku obavesti organ starateljstva, da ga pozove na rociste i da mu
dostavlja podneske kao i odluke protiv kojih je dozvoljen pravni lek. Organ starateljstva,
iako nije ovlascen da pokrece ovaj postupak, ovlascen je da uzme ucesce u ovom
postupku radi zastite prava i interesa maloletnog predlagaca koji je postao roditelj i
njegovog maloletnog deteta.
Sud u postupku, najpre izvidja da li je predlog podnet od maloletnika. Ako utvrdi da nije,
resenjem odbacuje predlog. Kada utvrdi da je predlog podnet od maloletnika, sud ispituje
da li su ispunjeni uslovi za sticanje potpune poslovne sposobnosti, i to saslusanjem
maloletnika i izvodjenjem dokaza koji se odnose na materijalnopravne cinjenice. Sud
utvrdjuje i da li je maloletnik stariji od 16 godina, da li je postao vanbracni roditelj, da li
je dostigao potrebnu telesnu i dusevnu zrelost, kao i druge bitne okolnosti. Da bi se
utvrdile relevantne cinjenice koje se odnose na psiho-fizicku zrelost, sud pribavlja
misljenje od zdravstvene organizacije kao i misljenje organa starateljstva.
Nakon sprovedenog postupka, sud usvaja ili odbija predlog. Predlog usvaja kao osnovan
ako su ispunjeni uslovi neophodni za sudsku emancipaciju. Kada ova odluka postane
pravnosnazna predlagac je emancipovan i stekao je potpunu poslovnu sposobnost i
potpuno je izjednacen sa punoletnim licima. Pravnosnazno resenje sud dostavlja maticaru
nadleznom za vodjenje maticne knjige rodjeni.
PRAVNI LEKOVI – Protiv odluke suda kojom je odbijen predlog, predlagac ima pravo
zalbe. Organ starateljstva je ovlascen da izjavi zalbu ukoliko je usvojen predlog.
Izjavljivanjem zalbe, organ starateljstva naknadno stice procesni polozaj ucesnika. U
ovom postupku iskljuceni su pojedini vanredni pravni lekovi. Jedini vanredni pravni lek
koji je moguc i dopusten, jeste neblagovremena zalba protiv resenja kojim je odbijen
predlog za priznavanje potpune poslovne sposobnosti.
131. POSTUPAK ZA LISENJE I VRACANJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI
Postupak za lisenje poslovne sposobnosti pokrece se po sluzbenoj duznosti ili predlogom.
Sam sud po sluzbenoj duznosti pokrece postupak za lisenje poslovne sposobnosti cim
dodje do saznanja da postoji potreba da se jednom licu pruzi zastitnicka pomoc.
Vanparnicni sud moze da dobije informaciju od drugih organa o potrebi da jedno lice
bude liseno poslovne sposobnosti (npr. od tuzilastva ili od krivicnog suda). Sud koji je
pokrenuo postupak po sluzbenoj duznosti, duzan je da lice, prema kom se postupak vodi,
obavesti o pokretanju postupka na razumljiv i jednostavan nacin, osim ako bi to
obavestavanje ocigledno bilo bez smisla ili bi mogloda mu ugrozi zdravlje. Kada je u
pitanju drugi nacin pokretanja ovog postupka, a to je predlogom, aktivnu procesnu
legitimaciju mogu imati: organ starateljstva, supruznik, vanbracni partner, dete ili
roditelj. Aktivnu procesnu legitimaciju mogu imati i dede, babe, braca, seste ili unuk, ali
pod uslovom da zive u porodicnoj zajednici. Predlog moze da stavi i samo lice kome
treba ograniciti poslovnu sposobnost, ako moze da shvati znacenje i pravne posledice
svog predloga. Postupak za lisenje poslovne sposobnosti moze biti jednostranacki (kada
ga pokrece samo lice koje predlaze ogranicenje poslovne sposobnosti ili dus) i
dvostranacki (kada ga pokrece neko od ovlascenih predlagaca).
TOK POSTUPKA – Kada ppostupak bude pokrenut, bez obzira da li je pokrenut po
sluzbenoj duznosti ili predlogom, sud je duzan da o tome obavesti maticara koji je
nadlezan za vodjenje maticnih knjiga radi evidencije postupka u cilju zastite licnosti
ucesnika prema kome se postupak vodi. Sud je duzan da proveri i da li lice prema kome
se postupak vodi ima nepokretnosti, tako sto ce sam pribaviti potrebna obavestenja ili
zatraziti od organa starateljstva da on to ucini. Ukoliko to lice ima nepokretnosti, sud ce
Kada sud nadje da je cinjenicno stanje u dovoljnoj meri utvrdjeno, donosi resenje kojim
se okoncava postupak izvidjanja i pristupa odlucivanju. Sud ce predlog odbiti ako nadje
da ne postoje razlozi za lisenje poslovne sposobnosti. Ukoliko utvrdi da postoje uslovi za
lisenje poslovne sposobnosti, sud donosi resenje kojim potpuno ili delimicno oduzima
poslovnu sposobnost licu. Resenje o delimicnom oduzimanju poslovne sposobnosti ima
specificnu sadrzinu. Njime se odredjuje vrsta poslova koje lice moze preduzeti
samostalno, pored poslova na koje je zakonom ovlascen delimicnom sposobnoscu. Inace,
vremensko trajanje ogranicenja poslovne sposobnosti ne moze biti neograniceno.
Pravnosnazno resenje kojim se oduzima poslovna sposobnost dostavlja se maticaru,
organu koji vodi javne knjige za evidenciju nepokretnosti, kao i organu starateljstva.
Resenje kojim nije promenjen status lica, dostavlja se organima koje je sud ranije
obavestio da je pokrenut postupak, radi brisanja evidentiranja postupka. Ucesnik prema
kome je postupak vodjen ima pravo da izjavi zalbu na resenje, bez obizra na svoje
mentalno stanje. Inace, sud moze odluciti da zalba ne zadrzava izvrsenje resenja.
ZASTAJANJE - Kad se u postupku za lisenje poslovne sposobnosti trazi delimicno
oduzimanje poslovne sposobnosti zbog prekomernog uzivanja alkohola ili opojnih droga,
sud moze odluciti da zastane sa postupkom ako se ucesnik prema kome se postupak vodi
podvrgne lecenju u odgovarajucoj ustanovi dok to lecenje traje. Predlog da se zastane sa
postupkom moze podneti sam ucesnik prema kome se postupak vodi, a do zastajanja
moze doci i na inicijativu suda. Kada sud odluci da zastane sa postupkom, od odlaze
donosenje odluke o predmetu postupka za odredjeni vremenski period koji ne moze biti
kraci od 6 meseci a ni duzi od 1 godine. Ukoliko lice samoinicijativno prekine lecenje i
napusti ustanovu, sud ce opozvati svoju odluku o zastajanju sa postupkom i nastaviti sa
vanparnicnim postupkom.
POSTUPAK ZA VRACANJE OGRANICENE POSLOVNE SPOSOBNOSTI – Kada
prestanu razlozi zbog kojih je nekom licu potpuno ili delimicno oduzeta poslovna
sposobnost, moze se pokrenuti postupak za vracanje poslovne sposobnosti, da bi se u
novom postupku odlucivalo ponovo o statusu lica. Ovaj statusni vanparnicni postupak
moze se pokrenuti ako se licu, prema kome je vodjen postupak oduzimanja pravne
sposobnosti, stanje zdravlja popravilo u toj meri da su prestali razlozi za lisenje poslovne
sposobnosti.
Ovaj postupak moze pokrenuti sam sud po sluzbenoj duznisti, a mogu ga pokrenuti i
organ starateljstva i sva lica koja su zakonom ovlascena na pokretanje postupka
oduzimanja poslovne sposobnosti. Predlog moze da stavi i samo lice kome je ogranicena
poslovna sposobnost. U postupku za vracanje poslovne sposobnosti primenjuju se ista
pravila kao i za postupak oduzimanja poslovne sposobnosti. U ovom postupku, sud moze
odluciti da se oduzeta poslovna sposobnost potpuno ili delimicno vrati. Pravnosnazno
resenje dostavlja se maticaru, organu koji vodi javne knjige za evidenciju nepokretnosti,
kao i organu starateljstva.
132. POSTUPAK ZA PRINUDNU HOSPITALIZACIJU
U ovom postupku sud odlucuje o prinudnoj hospitalizaciji – o smestaju i zadrzavanju lica
sa mentalnim smetnjama u psihijatrijsku ustanovu, kada sud na osnovu izvedenih dokaza
proceni da to lice, usled mentalnih smetnji, ozbiljno i direktno ugrozava sopstveni zivot
ili zdravlje ili bezbednost, odnosno zivot, zdravlje ili bezbednost drugog lica. Posto
prinudna hospitalizacija predstavlja ogranicenje licne slobode i slobode kretanja, a Ustav
predvidja pravo na slobodu i bezbednost, zakonodavac je predvideo da sud po sluzbenoj
duznosti proverava svaki slucaj prinudne hospitalizacije i stara se da ona bude ogranicena
na slucajeve kada to nalazu interesi lica sa mentalnim smetnjama ili interesi drugih lica.
Ovaj postupak, kao vanparnicni, uredjen je Zakonom o zastiti lica sa mentalnim
smetnjama iz 2013. godine. U ovom postupku sud vrsi kontrolu prinudnog lecenja ili
zadrzavanja u psihijatrijskoj ustanovi u skladu sa principima Havajske deklaracije, koju
je donelo Svetsko udruzenje psihijatra 1999. godine. U primeni su i odredbe Zakona o
pravima pacijenata iz 2013. godine.
PRIJEM NA LECENJE – Lice sa mentalnim smetnjama moze da bude primljeno na
lecenje i smesteno u psihijatrijskoj ustanovi ako je psihijatar utvrdio da se radi o licu kod
kojeg se poboljsanje zdravstvenog stanja ne moze postici lecenjem izvan psihijatrijske
ustanove. Prijem na lecenje moze biti dobrovoljan i prinudan. Psijihatrijska ustanova
moze da primi na lecenje lice sa mentalnim smetnjama uz njegovu saglasnost, bez
njegove saglasnosti i po odluci suda. ( → detaljnije str. 204, 205, 206)
POSTUPAK – Postupak za prinudnu hospitalizaciju pokrece se i vodi po sluzbenoj
duznosti cim sud primi prijavu od psijihatrijske ustanove ili na drugi nacin sazna da je
lice sa mentalnim smetnjama primljeno ili zadrzano bez svoje saglasnosti na stacionarno
lecenje. Sud nece pokrenuti ovaj postupak ako je lice sa mentalnim smetnjama prinudno
hospitalizovano po odluci suda (npr. po odluci vanparnicnog suda u postupku za lisenje
poslovne sposobnosti). Ovaj postupak je jednostranacki. Lice prema kome se postupak
vodi, ukoliko prethodno nije liseno poslovne sposobnosti, ima procesnu i postulacionu
sposobnost. Maloletno lice ili lice sa potpuno ogranicenoj poslovnoj sposobnosti, u
postupku zastupa njegov zakonski zastupnik.Ovaj postupak je hitan i u njemu je javnost
iskljucena. Nadlezan je osnovni sud na cijem podrucju se nalazi sediste psihijatrijske
ustanove u kojoj je smesteno i zadrzano lice sa mentalnim smetnjama.
Sud je duzan da u roku od 3 dana od prijema obavestenje o zadrzavanju lica sa mentalnim
smetnjama, odrzi rociste u psihijatrijskog ustanovi u kojoj je zadrzano to lice. Iako je u
ovom postupku javnost iskljucena, sud moze dozvoliti da rocistu prisustvuje, pored
clanova uze poredice, i lice u koje ono ima poverenje ako se njegov zakonski zastupnik
tome ne protici. Rocistu moze da prisustvuje i punomocnik. Sud je duzan da u postupku
detaljno ispita i utvrdi da li je opravdana prinudna hospitalizacija. Priroda bolesti sama po
sebi ne predstavlja razlog za prinudnu hospitalizaciju. Potrebno je da se utvrdi da li
postoji opasnost za zivot, zdravlje, bezbednost ili imovinu tog lica ili drugog lica.U toku
postupka sud po sluzbenoj duznosti utvrdjuje pravno relevantne cinjenice, prikuplja
potrebne podatke i izvodi dokaze. Da bi u tome uspeo, sud je duzan da izvede dokaze
vestacenjem vestaka odgovarajuce specijalnosti. Sud je duzan da pruzi mogucnost licu
prema kome se postupak vodi ili njegovom zakonskom zastupni da se izjasni o licnosti
vestaka. Sud odredjuje kao vestaka jednog od psihijatra sa liste stalnih sudskih vestala.
Vestak ne moze biti lice koje je zaposleno u ustanovi u kojoj se nalazi hospitalizovano
lice.
Kada sud nadje da je cinjenicno stanje u dovoljnoj meri utvrdjeno, on donosi resenje o
tome da li se lice sa mentalnim smetnjama ima zadrzati u p.ustanovi ili je potrebno da se
iz nje otpusti. Posto je postupak hitan, sud je duzan da u roku od 3 dana od dana prijave o
prijemu odnosno zadrzavanju donese resenje o tome. Ukoliko utvrdjivanje prirode bolesti
to zahteva ili postoje neki procesni razlozi ovaj rok moze biti i do 30 dana. Samom
