1
Bosna i Hercegovina
BRČKO DISTRIKT
BOSNE I
HERCEGOVINE
Internacionalni
univerzitet
Brčko
Босна и Херцегoвина
БРЧКО ДИСТРИКТ
БОСНЕ И
ХЕРЦЕГОВИНЕ
Интернационални
универзитет Брчко
Seminarski rad
Predmet:
Ekonomska diplomatija
Tema:
Globalizacija
Profesor: Student:
Gaković Tijana
OP-203/2013
Pravni faklultet – Opšte pravo– II godina
2
Uvod
Globalizacija potiče od engleske reči „the globe“ što znači Zemlja, zemaljska kugla, okruglo
ili loptasto nebesko telo, pri čemu globalizacija obuhvata sve društvene procese i odnose koji imaju
planetarni karakter, koji se manifestuju u svim aspektima svetskih zbivanja.
Globalizacija predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne države, a cilj im
je povećanje ekonomskog rasta i bogatstva.
„Globalizacija upućuje na sliku sveta kao zajedničkog prostora u kome se niti međuzavisnosti
- tehnološke, političke, ekonomske i ekološke - pletu ogromnom brzinom, poništavajući geografske
distance, univerzalizujući demokratski oblik vlasti i uvećavajući bogatstvo." Dakle, osnovno
obeležje globalizacije jeste tehnološka revolucija, odnosno stvaranje globalne ekonomije sa svetom
bez granica i univerzalnom kulturom: jednake forme, moderne tehnologije, tržišne ekonomije i
demokratija.
Pristalice globalizacije smatraju da je to proces koji vuče ka društvenom progresu u svim
njegovim aspektima (ekonomsko-političkom, tehnološkom, kulturno-naučnom), doprinoseći da
svi (i bogati i siromašni) postaju bogatiji.
Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija isključivo "Projekat dominacije
Zapada", nove imperijalne politike i "amerikanizacije" sveta. Dok za jedne globalizacija označava
integraciju sveta i stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona označava podele i sukob
civilizacija. Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za gubitnike destruktivna
sila, koja produbljuje jaz između bogatih i siromašnih, stvarajući uslove da bogati budu još
bogatiji, a siromašni još siromašniji.
4
Pozitivne i negativne kontacije globalizacije
Brojne rasprave o globalizaciji podelile su političare, ekonomiste, naučnike i filozofe. Na
jednoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija nužnost, objektivan i spontan proces,
"zahuktala mašina" koja stvara novu mapu sveta i koju niko ne može zaustaviti. Pristalice
globalizacije smatraju da je to proces koji vuče ka društvenom progresu u svim njegovim
aspektima (ekonomsko-političkom, tehnološkom, kulturno-naučnom), doprinoseći da svi (i
bogati i siromašni) postaju bogatiji.
Na drugoj strani su oni koji smatraju da je globalizacija isključivo "Projekat dominacije
Zapada", nove imperijalne politike i "amerikanizacije" sveta. Dok za jedne globalizacija
označava integraciju sveta i stvaranje globalne ekonomije i kulture, za druge ona označava
podele i sukob civilizacija. Za dobitnike ona predstavlja civilizacijski napredak, dok je za
gubitnike destruktivna sila, koja produbljuje jaz između bogatih i siromašnih, stvarajući uslove
da bogati budu još bogatiji, a siromašni još siromašniji.
Suština problema odnosa prema globalizaciji nije u opredeljenju "za" ili "protiv"
globalizacije (ili tranzicije), odnosno za jednu od suprotstavljenih (rivalskih) struja. S obzirom da
je globalizacija realnost, bitno je da se od simplifikovanih uvida i analiza pređe na kompleksno
poimanje globalizacije, kako bi se, zahvatanjem njenih krajnje različitih obeležja, savlađivale i
potiskivale negativne, a maksimalno koristile i afirmisle njene pozitivne dimenzije, pogotovo što
savremeni oblik globalizacije, za razliku od svih predhodnih, upravo zbog ogromne
međuzavisnosti pojedinačnih društava, ima šansu da se relativno stabilizuje na (istorijski)
relativno duži vremenski period, bez obzira na sve nepravde koje sa sobom nosi, pre svega,
prema nerazvijenom delu sveta.
Globalizacija danas rađa raznovrsne izazove, rizike i nejednakosti. Kao takva, ona
predstavlja veliku neizvesnost, ali i različite alternative (realne opcije). i to: demokratski (i
humaniji) ili autoritarni svetski poredak; "održivi razvoj" ili ekološko i tehnološko samouništenje
planete; stabilniji razvoj međunarodnih odnosa ili novi talasi globalizacije i regionalna
sukobljavanja; racionalno usmeravanje globalizacijskih tokova ili ciklične smene svetskog
haosa; jačanje političke demokratije ili umnožavanje autoritarnih režima, praćenih masovnom
represijom; i dr. Koja će alternativa u budućnosti biti dominantna, pokazaće vreme.
