Хранитељство
Увод:
Природно окружење за раст , развој, осећај сигурности, припадности ,и развоја
способности сваког детета је породица. „ Здрава породица је темељ здравог
друштва“. Нормално је, да дете расте и стиче нова искуства уз своје биолошке
родитеље, али , нажалост, све су чешћи разлози да деца ,из различитих разолга,
не живе са својим родитељима. То ни мало није њихова кривица, јер ипак све
зависи од биолошких родитеља . Неку децу су напустили родитељи, а има и
родитеља који нису били у могућности да извршавају своју родитељску обавезу
или су били ,неким чином спречени. Тада је орган старатељства дужан да збрине
напуштену децу. Заштита деце се врши на два начина: колективно и
индивидуално. Колективно је смештање деце у државне институције ,а
индивидуално смештајем у другу породицу.
Хранитељство је нови појам у породичном праву, и то је ,уствари, назив за смештај
детета у породицу која није његова . Хранитељство треба строго разликовати од
усвојења !
Ранији закон о браку и породичним односима познавао је установу породичног
смештаја детета, али се он разликује од хранитељства једино по томе што се
хранитељство плаћа. Примаран облик заштите детета ,без родитељског старања,
је усвојење , али уколико усвојење није могуће , хранитељство је секундарни облик
заштите деце без родитељског старања.
У хранитељску породицу се смештају малолетници, али се хранитељство може
продужити и стицањем пунолетства.
Хранитељство је међународно призната институција за бригу о детету. У енглеској
се назива foster care. Хранитељство може бити повремено ,али може се и
уговорити на одређени временски период. ( чл. 110 / 2 ПЗС )
2
-Услови за заснивање хранитељства
Услове за заснивање установе хранитељства регулисани су Породичним законом
Србије. ( ПЗС ), али се може засновати само и ако је у најбољем интресу детета.
Услове за заснивање хранитељства делимо на формалне и материјалне.
Формални услови се заснивају на основу одлуке ( решења ) органа старатељства.
Одлука се доноси када је то у најбољем интресу детета без родитељског старања.
Материјални услови се односе на услове које треба да се испуне на страни детета
и хранитеља. Материјалне услове можемо поделити на општу подобност
храњеника и општу подобност хранитеља.
Опште подобности храњеника су :
1. Интрес храњеника
( чл.111 ПЗС )
2. Малолетство храњеника
– Хранитељство се може засновати само ако је
дете малолетно. Засновано хранитељство се може продужити уколико
храњеник има неку врсту инвалидитета или је неспособно да се само стара
о себи.
3. Породични статус храњеника
- Хранитељство се може засновати ако дете
нема родитеље . ( без родитељског старања ), али може и ако је дете под
родитељским старањем али има сметње у психо-физичком развоју ,или је
дете са поремећајем у понашању.
Дететом без родитељског старања сматра се : дете које нема живе
родитеље,дете чији су родитељи непознати или је непознато њихово
боравиште, дете чији су родитељи лишени права на чување и васпитавање
детета и дете чији се родитељи не старају о детету или се старају али на
неодговарајући начин, деца чији родитељи потпуно лишени родитељског
права ,односно пословне способности.
Када су храњеници браћа и сестре,по правилу се хранитељство заснива са
истим хранитељем.
4. Сагласност родитеља храњеника
– Хранитељство се може засновати ,
ако дете има родитељско старање, само уз сагласност родитеља, а ако дете
нема родитеље не треба сагласност.
5. Сагласност старатеља храњеника
6. Сагласност храњеника
- са заснивањем хранитељства може се сагласити
дете које има навршених 10 година живота и које је способно за
расуђивање.
