DEFINISANJE I CILJ PLANIRANJA POJAM PLANIRANJA
Funkcija planiranja obuhvata aktivnosti utvrđivanja ciljeva tekućeg poslovanja i razvoja, zatim
predviđanja i definisanja budućih zadataka, kao i uslova u kojima treba da se izvršavaju zadaci i ostvaruju
ciljevi.Planiranje predstavlja osnovu za obavljanje ostalih menadžerskih aktivnosti kao što su:
1)organizovanje,
2)zapošljavanje,
3)uticanje i
4)kontrolisanje.
Obavljanje navedenih ostalih funkcija menadžmenta zavisi od kvaliteta donesenih planskih
odluka.Planiranjem se koncipiraju aktivnosti preduzeća tako da vode u pravcu ostvarenja njegovih
ciljeva.Planske odluke se, prema tome, moraju donositi unapred, a one se odnose na poslove koje treba
uraditi, zatim na to kada treba da se urade ti poslovi, kao i na to ko treba da uradi date
poslove.Menadžeri koriste planove i kao standarde poslovanja, koji su im neophodni za kontrolisanje
poslovanja preduzeća, upoređivanjem onoga što se desilo sa onim što je trebalo da se desi.Proces
planiranja obuhvata kako donošenje planskih odluka, tako i utvrđivanje upravljačkih mera u pravcu
izvršavanja planiranih zadataka, odnosno ostvarivanja ciljeva preduzeća.Planske odluke mogu se
donositi na osnovu:
– analize i kritičke ocene poslovanja preduzeća u prošlosti, i
– predviđanja uslova poslovanja u budućem periodu.
Funkcija planiranja predstavlja veoma složenu aktivnost menadžmenta, koja se sastoji iz više oblika
planskih odluka, i to:
– utvrđivanja ciljeva poslovanja preduzeća,
– izbora poslovne politike,
– utvrđivanja strategije,
– donošenja programa i
– izrade planova.
Planiranje je primarna faza procesa upravljanja, koja omogućuje menadžmentu da sa više pouzdanosti
koordinira poslovanje preduzeća i da iznenađenja koja ga očekuju iz okruženja svede na što je moguće
manju meru.Proces planiranja obezbeđuje menadžmentu odgovarajući etalon za kontrolu poslovanja
preduzeća.Planiranje je primarna funkcija menadžmenta koja obuhvata aktivnosti donošenja odluka o
ciljevima, politikama, strategijama, programima i planovima, kojima se omogućuje usmeravanje i
prilagođavanje poslovanja preduzeća u kontinuelnom procesu privređivanja.
SADRŽAJ PROCESA PLANIRANJA
Proces planiranja predstavlja sistematizovano sagledavanje budućih aktivnosti preduzeća, kako bi se
pripremile odgovarajuće mere za akcije u sadašnjosti.Planiranje je kreativni proces, što podrazumeva
stalno nastojanje preduzeća da usavršava svoje poslovanje i da se ne miri sa postojećim
stanjem.Planiranje kao kontinuelni proces u okviru funkcije menadžmenta obuhvata aktivnosti
donošenja i sprovođenja planskih odluka.Planiranjem se doprinosi poboljšanju položaja preduzeća na
tržištu, jer je to svesna, usklađena i permanentna aktivnost menadžmenta usmerena na ostvarivanje
poslovnog uspeha. Planitanjem menadžment može ne samo da sagleda postojeće probleme već i da uoči
mogućnosti razvoja preduzeća.Pod poslovanjem preduzeća u ovom kontekstu podrazumevaju se
planirani ciljevi i zadaci, zatim uslovi za njihovo ostvarivanje, kao i izvršioci pojedinih zadataka.Vreme za
koje se donose planske odluke predstavlja dimenziju kojom se određuje budućnost poslovanja
preduzeća.Stepen pouzdanosti planskih odluka uslovljen je mogućnošću planiranja da obezbedi kontrolu
budućih događaja, kao i da omogući reagovanje preduzeća na pojave u budućnosti koje se ne mogu
kontrolisati.Na osnovu saznanja do kojih se dolazi u okviru teorije planiranja, moguće je otklanjati
smetnje koje se javljaju u procesu razvoja preduzeća.Planiranje je način da se poboljša sposobnost
preduzeća da se suoči sa promenama – da izbegne opasnosti i da koristi mogućnosti koje promene sa
sobom nose.Cilj planiranja nisu promene kao takve, već da se odabere što povoljniji način poslovanja i
pravac razvoja preduzeća.Planiranjem se menadžment preduzeća usmerava da svojim aktivnostima
inicira promene uslova poslovanja, ne dozvoljavajući da mu se te promene nametnu iz okruženja.S
obzirom na to što se proces planiranja odnosi na buduće događaje u poslovanju, bitna determinanta
planskih odluka jeste vremenski period za koji se predviđaju aktivnosti preduzeća.Kada se planske
odluke vezuju sa vremenom za koje se donose, planiranje može biti kratkoročno, srednjoročno i
dugoročno i operativno.Pri tome, kratkoročno planiranje odnosi se na godišnje periode, dok se
srednjoročnim planiranjem obuhvata period od pet godina, a dugoročnim planiranjem se obuhvataju
periodi deset ili dvadeset godina, da bi se operativnim planiranjem razrađivali godišnji zadaci na kraće
vremenske periode (mesece, sedmice, dane).
Rezultat procesa planiranja izražava se u vidu
– planskih odluka,
– politika,
– strategija,
– programa i
