Prednosti i mane procesa globalizacije

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

BLACE

SEMINARSKI RAD

predmet

EKONOMIJA

tema

PREDNOSTI I MANE PROCESA

GLOBALIZACIJE

mentor student

_________________________

_______________________

Niš, 2016.

SADRŽAJ

Uvod .................................................................................................................................. 2

1. Pojam globalizacije ........................................................................................................ 4

2. Proces globalizacije ....................................................................................................... 5

3. Prednosti i mane procesa globalizacije .......................................................................... 7

3.1. Pozitivni aspekti globalizacije ................................................................................ 7

3.2. Negativni aspekti globalizacije ............................................................................. 10

Zaključak .......................................................................................................................... 18

Literatura .......................................................................................................................... 19

U ovom radu govori se o pozitivnim i negativnim uticajima, odnosno aspektima

globalizacije na svetsku ekonomiju, politiku, privredu, razmeni dobara i usluga, kao i
promenama koje ona donosi.

1. POJAM GLOBALIZACIJE

„Globalizaciju možemo definisati kao proces ekonomskog, političkog, socijalnog i kulturnog

delovanja na nadnacionalnom nivou, koji na globalnom nivou menja ustaljene političke, privredne,
socijalne i kulturne odnose. Bitna determinanta ovog procesa je tehnološki razvoj koji omogućava
prostorno i vremensko smanjivanje sveta.“

U drugoj polovini XX veka nastupio je novi ekonomski talas tzv. globalizacije.

Globalizacija predstavlja povezivanja koja prevazilaze okvire nacionalne države, a cilj im je
povećanje ekonomskog rasta i bogatstva.

Pet dimenzija globalizacije, društvo, politika, ekonomija, kultura i životna sredina ne

mogu sasvim striktno odvojiti jedna od druge, već se prožimaju. Ova povezanost ne samo
između aktera, već i između oblasti predstavlja jednu od posebnosti globalizacije.

Osnovni ekonomski aspekti globalizacije jesu liberalizacija, privlačenje investicija i

privatizacija. Glavnu ulogu na tržištu imaju multinacionalne korporacije.Jedna od propratnih pojava
globalizacije jeste i regionalizacija, odnosno regionalna integracija u svetu. Svet je podeljen na tri
bloka: evropski, tj. Evropsku uniju, azijsko-pacifički, tj. ASEAN i severno-američki, tj. NAFTA.

Dublja analiza suštinskih dimenzija globalizacije podrazumeva napuštanje starog, načina

mišljenja i okoštalih ideoloških dogmi koje polaze od teritorijalnih ograničenja etno-nacionalnih
posebnosti i zatvorenosti. Ona ima u vidu činjenicu da na svetskoj sceni ne deluju samo državno-
nacionalni, već i naddržavni, međudržavni i nedržavni akteri, kao novi subjekti globalno-svetskih
odnosa (transnacionalne kompanije; transnacionalne tehnološke i saobraćajne celine; raznovrsni
kulturni i verski pokreti; nevladine organizacije; svetske i regionalne institucije i organizacije;
veliki informatički sistemi; Internet; globalni mediji: i dr.).

Globalizacija vodi stvaranju "svetskog društva". Reč je o objektivnom planetarnom

procesu sve gušće mreže povezanosti i međuzavisnosti pojedinačnih društava i stvaranju
jedinstvenog "svetskog sistema", koji izrasta

•

na talasima nove tehničko-tehnološke revolucije i brzom ritmu stvaranja globalne
ekonomije;

•

na talasima kulturno-informatičke revolucije (stvaranje kosmopolitske kulture,
homogenizacija ukusa, obrazaca ishrane, odevanja i životnih stilova i dr.); i

•

na  mreži  nadnacionalnih  regionalnih  i  svetskih  institucija  (Savet  bezbednosti
OUN,  Međunarodni  monetarni  fond,  Međunarodna  banka   za  obnovu  i  razvoj,
Svetska  trgovinska  organizacija,  G-8,  Evropska  unija  i  dr.),  kao  značajnim
oblicima globalnog upravljanja.

Istorijski posmatrano. najveću cenu su uvek plaćali slobodoljubivi i pravdoljubivi narodi,

kao što je, na primer, Srbija i srpski narod. Stoga je krajnje vreme da Srbija, u tranziciono-
reformskim procesima i svojoj okrenutosti ka EU i evro-atlanskim integracijama, preispita svoju

Prof. dr Tihomir Gligorić, Osobine naroda, BINA, Banja Luka, 2007. str.95;