Увод
Животиње се обележавају ради лакшег раздвајања грла различитих власника.
У савременом сточарству, обележавање и веродостојна матична евиденција
заузимају важно место, с обзиром на то да пропусти у овим зоотехничка мерама могу
имати негативне ефекте на спровођење мера здравствене заштите. Постоје
различити начини за обележавање животиња, а то су: жигосање, ровашења,
тетовирање и маркирање.
Без обзира који се начин обележавања примењује, заједничко им је да се
грла обележавају бројевима под којима се воде у матичној евиденцији. Да би један
начин обележавања био прихватљив, треба да задовољи бројне захтеве, а то су:
1 – сам поступак обележавања мора бити без непотребног бола, озлеђивања и
стреса,
2 – бројеви морају бити трајни и лако читљиви,
3 – да метод обележавања није превише инвазиван и да не квари изглед животиње,
4 – да није скупо,
5 – да се лако и брзо изводи.
Данас обележавање говеда прописује
Правилник о начину обележавања говеда и
вођења евиденције о обележеним говедима
(“Сл. гласник РС“, бр.57/2009, 14/2010 ),
у чијем се уводним одредбама ближе прописује начин обележавања говеда и вођења
евиденције о обележеним говедима у Централној бази података.
Елементе обележавања и евиденције говеда чине:
1) Централне базе
2) регистар газдинстава на којима се држе, чувају или продају говеда (Регистар
газдинстава)
3) ушних маркица за појединачну идентификацију говеда
4) потврде о извршеном обележавању и праћењу кретања говеда
5) потврде о регистрацији газдинства
6) пасоша за говеда
7) праћења кретања говеда
8) евиденције о обележавању и кретању говеда на газдинству на којима се држе и
чувају говеда (у даљем тексту: Регистар на газдинству). Регистар на газдинству
(досије) је скуп докумената у коме власник (држалац) животиње чува документацију
са евиденцијом о свим догађајима на газдинству у вези обележавања и кретања
говеда, као што су потврда о регистрацији газдинства, потврда о обележавању
праћењу кретања говеда и пасоши за говеда која се тренутно налазе на газдинству.
Централна база
Централну базу води Министарство. У Централну базу уписују се подаци о:
1 – газдинству на коме се држе, чувају или продају говеда,
2 – ушним маркицама за појединачну идентификацију говеда,
3 – обележеним говедима,
4 – нарученим и утрошеним ушним маркицама,
5 – поништеним и издатим дупликатима ушних маркица,
6 – издатим и поништеним пасошима,
7 – овлашћеним обележивачима и овлашћеним ветеринарима,
8 – увезеним говедима,
9 – извршеним контролама обележавања говеда.
Подаци у Централној бази чувају се најмање 10 година. Увид у Централну
базу има овлашћени обележивач и ветеринарски инспектор. Министарство може
одобрити увид у Централну базу или доставити извод из Централне базе и другим
корисницима, на њихов захтев.
1
Регистар газдинстава
Ради уписивања података у Централну базу, сва газдинства на којима се
држе, чувају или продају говеда морају бити регистрована. Регистровање
газдинстава врши се на основу података који су уписани у потврду о регистрацији
газдинства. Свако газдинство приликом регистрације добија јединствени
идентификациони број који се уноси у Централну базу. Идентификациони број
газдинства се састоји од ИСО кода Републике Србије - РС и дванаестоцифреног броја
који обухвата:
1) 6 цифара које представљају нумерички код насеља, према подацима
републичке организације надлежне за послове статистике;
2) следећих пет цифара појединачног броја газдинства у насељу;
3) контролну цифру коју утврђује Централна база
Централна база поред идентификационог броја газдинства садржи следеће податке о
сваком газдинству:
1) име и адресу власника, а у случају да власник није и држалац говеда и име и
адресу држаоца;
2) јединствени матични број власника, односно матични број предузећа за правна
лица, а у случају да власник није и држалац говеда, јединствени матични број
држаоца, односно матични број предузећа за правна лица;
3) адресу газдинства на ком се држе, чувају или продају говеда и географску
позицију газдинства;
4) назив и седиште овлашћене ветеринарске станице;
5) име овлашћеног ветеринара;
6) према потреби, податке који ће бити повезани са идентификационим бројем
сваког газдинства, као што су: идентификациони број повезаних газдинства,
идентификациони број суседног или суседних газдинства, као и остале информације.
Ушне маркице за појединачну идентификацију говеда
Набавку, издавање и дистрибуцију ушних маркица за појединачну
идентификацију говеда (у даљем тексту: ушне маркице) врши Министарство. Ушне
маркице морају задовоњавати следеће услове:
1 – да су израђене од савитљивог пластичног и отпорног материјала који мора
да одговара условима ЈУС - ИСО 2814-2 односно ИСО 2812-2, као и стандардима ИСО
37, ИСО 527-1, ИСО 6427, ИСО 7111 и ИСО 9352;
2 – да су лаке за читање током целог животног века говеда са записом који се
не може уклонити;
3 – да су израђене тако да се не могу поново искористити;
4 – да буду дизајниране да остану трајно причвршћене, а нешкодљиве за
говеда;
5 – са заштићеним и неизбрисивим натписом који је ласерски одштампан.
Ушна маркица је жуте боје, састављена из два дела, мушког и женског. Мушки део
мушке маркице је висине 50 mm и ширине 62 mm. Женски део ушке маркице је
висине 76 mm и ширине 62 mm. На врху ушне маркице налази се ознака
Министарства (МПШВ). Ушна маркица садржи ознаке, у виду 12 црних слова, висине
најмање 6 мм, изузев последње 4 цифре које су висине најмање 2 цм, и то:
1) ознаку Републике Србије по ИСО стандарду - RS
2) десетоцифрени број, где прва цифра - 7, означава Републику Србију; друга
цифра - 1, означава да се ради о говечету; трећа цифра је контролна цифра о чијем
алгоритму за израчунавање одлучује Министарство; следећих 7 цифара
представљају идентификациони број говечета, од којих се последње 4 цифре налазе
на дну ушне маркице и приказане су крупнијим карактерима. Бар код се налази на
женском делу ушне маркице изнад последње 4 цифре и носи сет података о држави
2
