Лесковац, 2012
САДРЖАЈ:
Увод .............................................................................................................. 3
Појмовно одређе
ње
....................................................................................
4
Инстиктивистичко схватање агресије и
агресивности........................... 5
Бихевиористичко схватање агресије и
агресивности.............................. 8
Разлике и сличности између инстиктивизма и
бихевиоризма.............. 10
Фрустрациона теорија
агресивности....................................................... 10
Помера
ње агресивности
.............................................................................
11
Социолошко схватање
агресивности........................................................ 13
Схватанје агресње и агресивности Ериха
Фрома.................................... 13
Агресивност као онколошка
одговорност................................................13
Агресивност као религиозна
девијација.................................................. 14
2
Пошто се са агресивним понашањем срећем на сваком кораку, ова појава
постала је предмет и мог посебног интересовања и предмет матурског рада.
Појмовно одређење
Термин »агресија« латинског је порекла. Потиче од латинске речи ад што
значи »према или ка« и речи градус што значи »корак«. У преводу агресија би
значила кретање напред. Реч агрессио попримила је значење напада, јер је у
ратовима кретање напред значило напад. Многи аутори разликују појмове:
агресивност, агресија и агресивитет:
- агресивност је релативно постојана црта личности тј. трајна особина
или
стање
личности;
- агресија је испољавање агресивности у одреденом временском
4
периоду;
- агресивитет подразумева трајност испољавања агресивног пнашања.
Дефиниције ових појмова разликују се од аутора до аутора.
Термин агресија и агресивност употребљавају се у различитим
значењима:
1. у смислу тенденције за доминирањем, код особа чија је црта
личности склоност ка доминирању;
2. у смислу тенденције да се остваре лични интереси упркос
противљењу других људи.М.Левин то назива »здравом агресивношћу«, а
В.Мц.Доугал »борбеношћу«.
3. у смислу иницијативе да се реализују лични циљеви или интереси,
који не наилазе на супродстављање других људи;
4. у смислу тенденције ка активности, предузимљивости и
енергичности, која се изједначава са цртом личности означеном као
активизам;
5. у смислу тенденције ка деструктивности и разарању других особа или
објеката или ка аутодеструктивности (уништавању самога себе).
Шта ће се сматрати агресивношћу и агресијом зависи од система
вредности појединца, групе, колектива, заједнице, класе културе, итд. Према
Г.Капору (1979) за психологију је значајно да се научно одреди употребна
вредност ова два термина, пре свега зато:
1. што је психологија наука, па је неопходно да се ови појмови прецизно
(операционално) дефинишу како би се могли не само описати него и мерити;
2. сам термин агресивности и агресије зависи од схватања значења ова
два појма, јер постоје случајеви када ове појаве треба фаворизовати
(подстицати), али и случајеви када агресију или ауто агресију треба лечити,
ублажавати или на њу превентивно деловати.
Из искуства знамо да је за бављење спортом, бизнисом, политиком,
полицијским и војним пословима и неким другим делатностима неопходна
прилична доза агресивности.
Агресивно понашање испољава се у нападу на друге особе са намером да им се
нанесе штета, која у стварности може, али и не мора да буде нанета.
Свако друштво располаже санкцијама против агресивног понашања, али
многе групе директно или индиректно подржавају одређене облике агресивног
понашања. Сведоци смо да и патријахално друштво, у коме ми живимо, често
толерише или подстиче агресивно понашање дечака, а сузбија и кажњава исто
5
