FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
MONETARNI SISTEM KLASIČNOG ZLATNOG STANDARDA
Mentor: Prof. dr Dejan S. Miletić Student: Maja Fekete I-524-14
2. MONETARNA POLITIKA I MEDJUNARODNI
MONETARNI SISTEM
2.1. MONETARNA POLITIKA
Monetarna politika je skup pravila, propisa, mera i instrumenata kojima se u
monetarnoj sferi društvene reprodukcije reguliše nivo, struktura i dinamika novčane
mase, kao i cirkulacija novca u prometnim kanalima reprodukcije. Monetarna politika
predstavlja primenjenu naučnu oblast koja se sastoji iz emisione, kreditne i devizne
politike, a usko je povezana sa fiskalnom politikom u sklopu finansijske, odnosno
makroekonomske politike. Ona je deo opšte ekonomske politike koja se sastoji od skupa
mera koje utiču na tok privrednog života stvaranjem, poništavanjem, raspodelom i
preraspodelom kupovne snage novca i kredita u nacionalnoj ekonomiji. Monetarnu
politiku utvrđuje i sprovodi centralna banka.
Centralna banka je središna monetarna ustanova svake zemlje. S razlogom je
nazivaju banka banaka budući da ona obavlja (primarnu) emisiju novca, te odgovara za
realizaciju monetarne politike, domaće i međunarodne likvidnosti zemlje. Centralna
banka je “posebno respektabilna zbog značenja funkcija koje obavlja i odgovornosti da
na najbolji mogući način monetarnu politiku i funkcionisanje kreditnog aparata uskladi s
opštom ekonomskom politikom.” Reč je o anticikličkoj monetarnoj politici. Konkretnije,
reč je o nastojanju da se realizuje puna zaposlenost i stabilnost cena na način da se
ograničava posrednička aktivnost banaka kada ekonomija ekspandira, odnosno da se ona
podstiče kada ekonomija zapadne u recesiju. Monetarna politika je pokušaj centralne
banke da kontroliše nivo cena i outputa posredstvom promena novčane mase ili količine
novca u opticaju. U tom smislu su centralnoj banci na raspolaganju sledeći
instrumenti: operacije na otvorenom tržištu, rezerva likvidnosti i eskontna stopa.
2.2. MEĐUNARODNI MONETARNI SISTEM
Međunarodni monetarni sistem podrazumeva skup monetarnih pravila koja
omogućavaju dobro funkcionisanje međunarodne trgovine. Međunarodni monetarni
sistemi se mogu klasifikovati na osnovu načina utvrđivanja deviznih kurseva ili na
osnovu forme koju su imale međunarodne rezerve. Prema klasifikaciji deviznih kurseva,
možemo imati režim fiksnog deviznog kursa sa uskim rasponom fluktuacija oko pariteta,
ili režim fiksnog deviznog kursa sa širokim rasponom fluktuacija, režim prilagodljivih
pariteta, režim puzajućih pariteta, režim rukovođeno fleksibilnih kurseva ili režim
slobodno plivajucih kurseva.
4
Prema klasifikaciji međunarodnih rezervi, možemo imati zlatni standard, (gde
se kao međunarodna rezervna aktiva isključivo koristi zlato), čisti fiducijarni standard
(gde se koristi samo razmenski standard, bez ikakve veze sa zlatom) ili zlatno-fiducijarni
standard ( kombinacija prethodna dva).
Dobar međunarodni monetarni sistem je onaj koji maksimizira tokove
međunarodne razmene i dovodi do "ravnomerne" raspodele koristi od razmene u čitavom
svetu. Međunarodni monetarni sistemi se mogu ocenjivati na osnovu svoje
prilagodljivosti, likvidnosti i pouzdanosti. Prilagodljivost se odnosi na proces pomoću
koga se uravnotežuju platnobilansne neravnoteže. Dobar međunarodni monetarni sistem
je onaj koji minimizira troškove i vreme prilagođavanja.
Likvidnost se odnosi na količinu deviznih rezervi koja stoji na raspolaganju za
potrebe uravnoteženja platnobilansnih neravnoteža. Dobar međunarodni monetarni sistem
je onaj koji obezbeđuje adekvatan iznos deviznih rezervi tako da zemlje mogu da
koriguju svoje platnobilansne deficite bez potrebe da pristupaju deflaciji ili da imaju veću
inflaciju od ostatka sveta. Pouzdanost se odnosi na znanje da mehanizmi prilagođavanja
dobro rade i da će devizne rezerve zadržati svoju apsolutnu i relativnu vrednost.
Zlatni standard je bio režim fiksnih deviznih kurseva sa zlatom kao jedinom
rezervnom valutom. Međuratni period najpre je karakterisao režim fleksibilnijih
kurseva dok je zatim nastao pokušaj da se ponovo uvede zlatni standard – pokušaj
koji je bio osuđen na propast.
1
3. ZLATNI STANDARD
3.1. PERIOD PRE PRIHVATANJA ZLATNOG
STANDARDA
Pre prihvatanja zlatnog standarda važio je sistem bimetalizma, odnosno robno
novčani sistem je koristio i srebro i zlato (plemenite metale) za inostrana plaćanja i
domaću valutu. „Prvi oblik međunarodnog monetarnog sistema nastao je u drugoj
polovini 19. veka. U 1865. godini Evropske države su osnovale Latinsku monetarnu
uniju. Njen monetarni sistem je počivao na upotrebi bimetalnih valuta koje su imale
međunarodnu prihvatljivost unutar država članica unije. Bimetalizam (korišćenje zlata i
srebra) bio je osnova na kojoj su određene vrednosti različitih valuta“
2
. Zlato i srebro su
korišćeni jer imaju suštinsku vrednost, lako su prenosivi, dobro prepoznatljivi,
jedinstveni i deljivi,izdržljivi i nekvarljivi.
1
http://www.imforg/external/pubslft/weol2002/01/index.htm
2
Ajami, R.A., Cool, K., Goddard, G.J., Khambata, D., (2006), International Business Theory and Practice,
New York,USA
5
