VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I
PREDUZETNIŠTVO
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
O S I G U R A N J E
Tema:
OSIGURANJE IMOVINE
Profesor: Student:
Prof.Dr.Ivan Piljan
Nevenka Lukić, 323-004/15
Negotin, Februar 2016
.
Sadržaj
Uvod
1.
Vrste
osiguranja..........................................................................................1
2.
Osiguranje imovine.................................................................................2
2.1. Funkcija zaštite imovine i lica kao jedna od osnovnih funkcija
osiguranja…………………………………………………………………….2
2.2. Imovinski rizici…………………………………………………………..3
2.3. Opšta pravila (načela) osiguranja imovine…………………………….3
2.3.1. Načelo obeštećenja……………………………………………..3
2.3.2. Načelo materijalnog interesa………………………………….4
2.4. Štete pokrivene u imovinskom osiguranju…………………………..5
2.5. Naknada iz osiguranja………………………………………………..5
2.5.1. Metode za procenu i isplatu naknade iz osiguranja
…………………...
.
....
.7
2.5.2. Oblici naknade……………………………………………………………...8
3. Osiguranje imovine u užem smislu......................................................9
3.1. Osiguranje industrijske i trgovačke delatnosti.......................................9
3.2. Privatna osiguranja.............................................................................12
3.3. Osiguranje poljoprivrede.....................................................................12
3.4. Osiguranje prometnih sredstava..........................................................13
ZAKLJUČAK
LITERATURA
1
1. Vrste osiguranja
Postoje brojni tipovi osiguranja. Najvažnija podela je na:
životno osiguranje
(osiguranje života, rentno, dopunsko osiguranje uz osiguranje
života, dobrovoljno penzijsko osiguranje i druge vrste životnih osiguranja) i
neživotno osiguranje
(osiguranje od posledica nezgode, dobrovoljno penzijsko
osiguranje, osiguranje motornih vozila, osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti,
ostala osiguranja imovine, osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila i
osiguranje od opšte odgovornosti za imovinu).
Najčešći tipovi osiguranja su:
osiguranje automobila
, koje može obuhvatati kako osiguranje od štete na vozilu
osiguranog, tako i osiguranje od njegove odgovornosti za pričinjenu štetu,
životno osiguranje
, koje predviđa isplatu novca u slučaju smrti nasledniku ili onom
koga je osigurani naznačio,
zdravstveno osiguranje
, koje pokriva predviđene troškove lečenja, lekova i
pomagala za osiguranoga,
osiguranje imovine,
koje obezbeđuje osiguranje od požara, provale, zemljotresa,
poplave i sličnih događaja,
putničko osiguranje
, koje obično pokriva osiguranje od nesreće na putu, od krađe i
bolesti,
rente
, a to je fiksni tok dohotka tokom određenog vremena,
penzijsko osiguranje
, slično renti, ono obezbeđuje dohodak u starosti,
osiguranje od odgovornosti
, koje pokriva tužbene zahteve protiv osiguranog. Na
primer, za lekara koji je osiguran eventualnu štetu će po sudskoj presudi platiti
osiguravajuće društvo,
osiguranje od finansijskih gubitaka u užem smislu
, koje obuhvata osiguranje od
kursnih promena, od neuspeha naplate potraživanja itd.
2
2. OSIGURANJE IMOVINE
2.1 Funkcija zaštite imovine i lica kao jedna od osnovnih funkcija osiguranja
Institut osiguranja je prvenstveno nastao zbog zaštite imovine i lica kao osnovne funkcije,
a sa razvojem osiguranja povećao se broj funkcija koje su od izuzetnog značaja za pojedince i
društvo u celini.
U teoriji postoji saglasnost da savremeno osiguranje ima sledeće funkcije:
zaštita imovine i lica, akumulaciona funkcija,
funkcija poboljšanja uslova za život (socijalna funkcija) i
međunarodna funkcija osiguranja.
Funkcija zaštite imovine i lice je najstarija funkcija osiguranja i iz nje proizilaze ostale
funkcije. One se ostvaruju posredno i neposredno.
Neposredno čuvanje imovine i lica ostvaruje se preventivnom i represivnom funkcijom
osiguranja i putem bonifikacije. Neposredno čuvanje imovine i lica sprečava nastanak šteta
(dok posredno čuvanje imovine i lica samo nadoknađuje već nastalu štetu), doprinosi
umanjivanju već nastale štete i stimuliše osiguranike da sami efikasnije štite svoju imovinu.
Preventivne mere predstavljaju najznačajniji vid neposredne zaštite imovine i lica a njihov je
cilj da štete ili ne nastanu ili da nastaju u što manjem obimu. Osiguranici (u skladu sa
zakonskim aktima) plaćaju premiju ali izdvajaju i deo za organizaciju i sprovođenje
preventivnih mera. Sistem bonifikacije obuhvaća stimulativne mere za osiguranike da se
savesno odnose prema osiguranoj imovini (što je istovremeno i interes osiguranika) i
podrazumeva umanjivanje visine premija za takve osiguranike.
Bonifikacionih mera stimulišu savesne osiguranike, a represivne mere sankcionišu
nesavesni osiguranici. Društvo za osiguranje nije dužno da isplati naknadu ukoliko je šteta
izazvana namerno ili prevarom. Osiguranik je dužan da preduzme sve mere potrebne da se
spreči nastupanje osiguranog slučaja, a ukoliko on ipak nastupi, dužan je da se ograniče
njegove štetne posledice.
Pored zaštite pojedinaca i društva, savremeno osiguranje ima i funkciju zaštite trećih lica
koja se utvrđuje uvođenjem obaveznih osiguranja na osnovu zakona. Dakle, štite se treća lica
koja su bez svoje krivice pretrpela štetu na svojoj ličnosti ili imovini.
