1
Zagađenje i mere zaštite vode
Voda je osnovni preduslov za život svih živih bića na Zemlji. Da bi živa bića mogla da
žive normalno, voda u kojoj žive ili voda koju koriste mora imati prirodan hemijski
sastav i prirodne karakteristike. Kada se usled čovekovog delovanja značajno promeni
hemijski sastav vode, kao i odnosi koji u njoj vladaju, kažemo da je voda zagađena.
Značaj vode za ljude, za sav živi svet, za ekosistem, za planetu kao celinu, veoma je
veliki i mnogostruk počev od toga da je voda uslov života pa do mnogih drugih
funkcija.Prema tome voda je: osnov života i medijum odakle je život poteko, neophodna
namirnica za kompletnu biocenozu uključujući i čoveka, izvor hrane i neophodnih
minerala, predmet rada i sredstvo za rad, sredina za mnoge žive organizme, izvor
energetskih resursa, mesto rekreacije. Najvažnije od svega je da je uslov života a prema
podacima. Svetske zdravstvene organizacije, danas je već kritična situacija sa rezervama
čiste vode i to kako stajaćih i tekućih tako i podzemnih koje se koriste kao voda za piće.
Čista voda se sve vise smanjuje i degradira na razne načine, a najviše udelom čoveka sa
svijim aktivnostima odnosno veštačkim zagađivanjem.
2. VODA I ZNAČAJ VODE
Ma koliko se to činilo dalekom proslošću, voda je izvor i kolevka života, naša pramajka.
Svakome od nas je srce pocelo da kuca u vodi i tek izbacivši je, udanuli smo prvi put
ovozemaljski zivot.
Voda čini oko 65% naseg tela. 70% naše planete čini voda, koja održava celokupan život
na Zemlji biljni i životinjski. Čovek može znatno duže da izdrži bez hrane nego bez
vode. Zavisno od telesne mase, bez hrane bismo izdržali oko 40 dana, bez vode bismo
jedva sastavili jednu nedelju i to u zavisnosti od klimatskih uslova u kojima bismo se
nasli. Gubitak vode ili dehidracija može biti opasna za svako živo biće a za čoveka
gubitak 20% vode praktično znači smrt. U uslovima dehridacije krv se zgrušava a srce
napornije radi, nebili obezbedilo dovoljnu količinu kiseonika. Ako takvo stanje potraje
srce prestaje da radi, krv postane previse gusta. Dnevne potrebe odraslog čoveka za
vodom su 2,5 do 3l. Samim tim što je toliko važna ona direktno određuje ne samo razvoj
živih bića, već je njom određen napredak celokupne ljudske zajednice.
Potrebe za vodom se povećavaju srazmerno uvećanju broja stanovnika na zemlji a njena
se količina uprkos rastućim promenama ne menja. Statistički podaci su zastrašujući. Oni
nam govore da će do 2025 godine 2/3 stanovništva osetiti ozbiljan nedostatak vode, već
sada prema podacima stručnjaka 2,5 milijarde ljudi nema obezbeđenje osnovne
higijenske uslove zbog nedostatka vode, a čak više od 5 miliona ljudi godišnje umire
usled zagađenja vode. Ova istina je zastrašujuća jer smo sve bliže vremenu kada će
2
potreba za vodom premašiti njene zalihe.
Eksperti naglašavaju da je glavni deo problema zagadjenje podzemnih voda, što je
direktno povezano sa drugim zagadjivačima, bilo da je reč o otpadu sa deponija ili
pesticida i drugim materijama kojima se zagadjuje zemljište.
Smatra se da je bombardovanje 1999 god. zahvaljujući korišćenjem municije sa
osiromašenim uranijumom, znatno zagadilo mnoge kraške izvore i vrela po jugoistočnoj
Srbiji.
Sve što zagadjuje zemljište kad tad dospeva do podzemnih voda i zagadjuje ih. Stepen
zagađenja se ne smanjuje kao ni broj stanovnika i njihova potreba za vodom, naprotiv ti
parametri su u porastu.
Nije samo u pitanju profit, prinos sa polja, skladištenje deponija već kada je o našim
prostorima reč nemar pre svega. U Srbiji gotovo da nema standardno uređenih deponija.
Neodgovornost s jedne i zbrkani prioriteti gde se ta problematika stavlja u drugi plan
dovode do toga da se zalihe pitke vode trajno uništavaju jer se podzemne vode mogu
zaštititi od površinskih zagađivača izgradnjom deponija sa kontrolisanim odvodom vode,
što je mnogo više od estetike i mnogo bliže razumu.
Nekontrolisana seča šuma je takođe jedan od bitnih činilaca ovog problema, pogotovo
kada je reč o izvorišima koji je sve manje i sve su manje čista. Stručnjaci predlažu
plansko pošumnjavanje, formiranje površinskih akumulacija i zaštitu izvorišta reka.
Sve je veća opasnost od posledica koje su čini se neizbežne.
Stručnjaci celog sveta jedinstveni su u poruci da postoji nešto što možemo učiniti kao
pojedinci. A to je da vodu štitimo i štedimo, svakodnevno u svakoj prilici u kojoj se
nadjemo. To treba da bude sastavni deo vaspitanja dece, jer će oni biti ti koji će osetiti
posledice zapostavljanja tog velikog, globalnog problema.
Značaj vode za biljke
Voda je veoma značajna za biljni svet. Vodene biljke se najlakše snabdevaju sa vodom.
U vodenoj sredini rastvorene su mnoge korisne stvari, te biljka lako apsorbcijom dolazi
do njih. Međutim,biljke na kopnu često ne mogu lako doći do vode, jer imaju poteškoća
da je u dovoljnoj meri izvuku iz zemljišta.
Za kopnene biljke voda je samo jedan od ekoloških faktora, dok je za vodene biljke
njihova životna sredina. Kod kopnenih biljaka voda stalno protiče od korena ka
listovima. Taj proces se uspostavlja transpiracijom, pri kojoj sa transpiracionih površina
stalno isparava jedna količina vode. Kretanjem vode kroz biljku, biljka pod pritiskom
vode stoji uspravno. Ako biljka zbog suše izgubi veću količinu vode, ona vene i naginje
se.
Isparavanjem vode dolazi i do hlađenja biljke, što je važan preduslov opstanka biljke u
tropskoj klimi. Promet vode u biljci naziva se još i vodeni režim biljke, koji se u suštini
sastoji iz tri procesa:
•
Primanje vode iz zemljišta
•
Transport vode tkivima korena, stabla i listova
i
•
Isparavanje vode preko nadzemnih organa
– transpiracija
Odnos između unete i isparene vode naziva se vodni bilans biljke.
4
Atmosferske vode su u obliku padavina : rose, snega, grada i kao takve dospevaju na
zemlji.
Najveću ulogu u zagađvanju vode ima čovek sa svoji aktivnostima što spada u
veštačko zagađivanje.Iako voda prekriva ¾ zemljine površine, problem vode
postaje sve veći i opšti-međunarodni. Veštačke zagađivace možemo podeliti u dve
osnovne grupe:
a)
koncentrisane zagađivače
(izvori zagađenja)
b)
rasute izvore zagađivanja
.
Koncentrisani zagađivači vode su obično razni objekti u kojima se obavlja neka
delatnost i ljudska naselja.Ona su obično locirana na obalama reka jezera ili mora.
Njih je lako uočiti i evidentirati. Najčešće su to:
I- urbana naselja
II-industrijski objekti: hemijski bazne i prerađivačke, metalne i
metaloprerađivačke, za preradu ruda, prehrambene industrije, celuloze i papira,
tekstilne industrije, proizvodnje građevinskg materijala, proizvodnja deterdženta
III- energetski objekti: termoelektrane, toplane, nuklaerne elektrane, prerada
nafte, prerada uglja, hidroenergetski objekti
IV- poljoprivredni objekti za tov stoke
V- deponije – smetlišta
U rasute izvore zagađivanja spadaju: hemizacija tla (pesticidi i azotna đubriva),
deponije industrijskog otpada, deponije komunalnog smeća, transport i
transportna sredstva, lokacije za eksplataciju šljunka i peska.
Otpadne vode su najčešće bezvredne materije koje su u obliku tečnih,
suspendovanih i koloidnih rastvora odstranjenih iz naselja i industrijskih objekata.
Možemo ih podelitii u tri osnvne grupe:
1) otpadne vode iz ljudskih naselja koje potiču od ljudi i životinja
2) industrijske otpadne vode
3) atmosferske vode-dobijene spranjem zemljišta
3.1. KOMUNALNE OTPADNE VODE
Urbana naselja zagađuju vode preko svojih kanalizacionih izliva koji se direktno ulivaju
u reke, jezera ili mora.U kanalizacionim otpadnim vodama može se naći razne organske
tečnosti, deterdženti, ali i hemijska sredstva jer mnogobrojne manje industrijske i
zanatske organizacije svoje otpadne vode priključuju na kanalizaciju naselja. Otpadne
vode od ljudu, životinja mogu da budu veoma opasne jer mogu da izazovu bakteriološku
zagađenost vode, što dovodi do hidričnih epidemija. Kako ove vode potiču od
izlučevina, od umivanja, kupanja i organskih otpadaka hrane te one sadrže veliki broj
klica. Među njima se nalaze i one crevnih, zaraznih virusnih, bakteriških i parazitskih
bolesti. Najveći broj klica se izlučuju preko ljudskih fekalija. U digestivnom traktu
