Brisovna tužba
Brisovna tužba (tužba za brisanje zemljišno knjižnog upisa) je deklarativna tužba jer se
njome od tuženog ne traži nikakvo činjenje, nečinjenje, trpljenje odnosno propuštanje već se
traži da sud utvrdi nevaljanost već izvršenog upisa i uspostavljanje ranijeg zemljišno knjižnog
stanja.
Bila je predviđena Zakonom o zemljišnim knjigama od 1930. Godine.
Prema pravnim pravilima zemljišno knjižnog prava tužba za brisanje upisa predstavlja
pravno sredstvo kojim se može izdejstvovati izmena stanja upisanog u zemljišnim knjiga a može
je podneti svako lice koje smatra da je upisom povređeno u svom zemljišno knjižnom pravu.
Brisovna tužba se podnosi u roku koji zavisi od toga da li se određeno lice nalazi u
pravnom odnosu sa osobom koja je upis izvršila ili se u takvom odnosu ne nalazi.
U prvom slučaju tužba se može podneti u roku u kome pravo zastareva ili prestaje prema
opštim pravilima (u slučaju rušljivosti pravo zahtevanja poništaja prestaje istekom roka od jedne
godine od saznanja rušljivosti a u svakom slučaju istekom roka od tri godine od dana zaključenja
ugovora).
U drugom slučaju tužba se podnosi u roku od 30 dana, ako se tužilac nalazi u zemlji
odnosno u roku od 60 dna ako se tužilac nalazi u inostranstvu.
Ako zainteresovano lice nije bilo obavešteno o izvršenom upisu, rok za podnošenje tužbe
iznosi tri godine.
Protekom roka od tri godine za savesno lice nastupa fikcija apsolutne tačnosti izvršenog
upisa pa se izvršeni upis u njihovu korist više ne može napadati.
Protiv nesavesnih lica sa uspehom se može podići brisovna tužba i posle proteka
navedenih rokova ali u okviru opštih rokova zastarelosti odnosno prekluzivniih rokova.
