3
УВОД
Кроз историју људи су користили своје знање и иновативност како би
обичне ствари користиле на такве начине да успешно нанесу што више штете
непријатељу. До појаве барута ово су биле спорадичне замке које нису могле да
нанесу велику колективну штету. Ово се мења открићем барута и његовом великом
разорном моћи. Први значајан корак прави Зимерман 1573. године који усавршава
начин активирања и тако успешно наноси веће губитке непријатељу.
Импровизоване експлозивне направе (ИЕН) као посебан термин се појављују у 20.
веку и доводе до промена тактика у модерним сукобима.
Велики корак у успешном супростављању дејства мина се дешава у току
Родезијског сукоба. Због великих губитака од стране противтенковских мина
Јужноафричка Република започиње развој нове вртсе возила. Јужноафричке снаге
се опремају возилима која су била специјално намењена да сачувају животе војника
приликом наиласка на мину или ИЕН.
Како су та возила постала отпорна на истовремено дејство и до три
противтенковске мине, побуњеници су почели да користе веће количине експлозива
и противтенковске пробојно разорне мине. Развој ових возила је постала трка мачке
и миша, јер сваки пут кад би она достигла одређен ниво заштите, друга страна је
налазила други начин како да нанесе што већу штету.
Кроз овај рад ћу Вам приказати разлоге настанке возила отпроних на дејство
мина и њихову еволуцију кроз време.
5
Слика 1. Ручна бомба у конзерви
После инвазије Афганистана 2001. године, Талибани и њихове присталице
су користиле ИЕН како би нанеле што веће губитке НАТО снагама. Овај метод
напада се из године у годину повећавао и тако наносио велике војне и цивилне
жртве. У периоду од 2007. до 2012. године напади помоћу ИЕН су се повећали за
400 процената, што је проузруковало повећање жртава НАТО снага за 400
процената и број рањеника за 700 процената. Што значи да су ИЕН напади били
највећи узрочник смрти међу НАТО снагама у Афганистану.
Слика 2. ИЕН направљен од минобацачких мина
6
Сукоб у Ираку је такође обележен масивном употребом ИЕН, где су оне
биле одговорне за најмање 64 процента жртава НАТО снага. Најчешће мете ових
напада су конвоји возила, те су због тога ове ИЕН постављане поред пута. Како бих
маскирали талибански борци су их скривали у лешеве животиња, испод гомиле
смећа или на било који други начин, који није изазивао сумњу код НАТО снага.
Активација се вршила на разне начине који су омогућавали да се активирају испод
возила, како би се нанела највећа могућа штета.
Као одговор на ову врсту напада, НАТО снаге су почеле да користе возила са
већом оклопном заштитом, што је навело талибанске борце да користе веће
количине експлозива приликом израде ИЕН. Иако је већа количина експлозива
значила и лакше откривање ових направа од стране НАТО снага, број жртава је
константно растао. Тако је мај 2007. године био најкрвавији месец од почетка
сукоба.
Крај овим нападима се није назирао, јер су, по проценама обавештајних
служби, Талибани украли око 250 000 тона убојних средстава из магацина ирачке
војске. Овом проблему је било потребно хитно решење, како би се смањиле жртве и
психчко оптерећење војника.
Слика 3. ИЕН направљена од више артиљеријских пројектила и
противтенковске мине
8
прешли на радио контролисане механизме за активирање. Овако активиране ИЕН
су наносиле много веће жртве, јер су сада побуњеници могли да бирају која ће
возила напасти. Одговор на ову претњу је био у виду радио ометача, прве верзије
ових ометача су онеспособљавале и радио комуникације НАТО снага. Развој ових
ометача је повећао њихов домет и елиминисао негативне ефекте на комуникације
НАТО снага и тако значајно смањио ефикасност оваквих ИЕН. Па је због тога
дошло до новог развоја у изради ИЕН, где су сад механизми за активирање
реаговали на топлотни одраз возила. Противмера овом новом развоју је билa
постављање мањег извора топлоте два метра исрпед возила.
Слика 5. Дириговано активирање ИЕН
Јединице рода инжињерије су коришћене као претходница која је
рашчишћавала и поправљала путни правац којим је планирано да се конвој креће.
Поред њиховог основног задатка, ове јединице су и тражиле ИЕН на том путном
правцу. При наиласку на ИЕН, позивале би тим за уклањање експлозивних направа
који бих уништавао на лицу места.
Ови тимови за уништавање ИЕН нису само уништавали, већ су и
прикупљали податке о материјалима који су коришћени приликом израде и о самом
начину израде ИЕН. Ти подаци су помагали приликом индетификовања лица која
израђују ИЕН. Употреба јединица инжињерије је смањио ефикасност ИЕН, па су те
јединице постале примарна мета побуњеника. Побуњеници су постављали лажне
ИЕН тако да их војници лакше открију, а праве ИЕН су постављане на предвиђеном
правцу њиховог кретања.
