МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ
УНИВЕРЗИТЕТ ОДБРАНЕ
ВОЈНА АКАДЕМИЈА
ЗАВРШНИ РАД
ТЕМА: РАД СИСТЕМА ЗА УПРАВЉАЊЕ ПОЛОЖАЈЕМ
АНТЕНА (СУПА) У РЕЖИМУ ОТКРИВАЊА ЦИЉЕВА
КАДЕТ:
МЕНТОР:
кадет старији водникI класе
капетан
Станисављевић Марко
Слободан Босиљчић
Београд, 2014.године
4
1. ПРОБЛЕМАТИКА ОТКРИВАЊА ЦИЉЕВА
Принцип рада станице С-125М састоји се у следећем:
Станица за вођење ракета ради у импулсном режиму, са периодом понављања
импулса 280μs (560μs).
Станица за вођење ракета високо фреквентни импулс формиран у предајнику
(снага импулса Pim=200kW, време трајања импулса τim=0,26μs.) преко антене УВ-10
предаје у простор. Рефлектовани сигнал од циља долази у станицу преко антена УВ-10 и
УВ-11.На основу примљених сигнала мере се потребне координате циља. Из радио
предајника команди (РПК) у простор се преко антене УВ-12 упућује краткотрајни позивни
импулс за ракету. На основу примљеног позивног импулса предајник ракете даје импулс
одговора који се прима у станици антеном УВ-11. На основу примљеног импулса
одговора координантни систем станице мери потребне координате ракете. Уређај за
израду команди вођења, користећи израчунате координате циља и ракете, формира
команде за вођење ракете које се преко радио предајника команди и антене УВ-12 предају
на ракету. Команде вођења управљају летом ракете тако да разлику угловних координата
циља и ракете сведу на нулту вредност. Уколико је разлика угловних координата нула
тада се ракета налази на линији циља. За вођење ракете примењују се два метода вођења и
то: метод три тачке и метод полупретицања.
Пошто је у ракетном систему С-125M примењен командни начин вођења ракете то
захтева непрекидно и једновремено мерење координата циља и ракете. На основу
измерених координата у станици се формирају потебне команде вођења. За једновремено
мерење координата циља и ракете неопходно је да станица једновремено прима сигнале
рефлектоване од циља и сигнале одговора ракете.Због тога антенски систем станице мора
имати широк дијаграм усмерености. Широк дијаграм усмерености обезбеђује брзо
откривање циља и лакши ''захват'' ракете после њеног лансирања. Са друге стране, за
тачно вођење ракете према циљу неопходно је и тачно одређивање (мерење) координата
циља и ракете, што се може постићи само са уским дијаграмом усмерености антена.
Противуречни захтеви које налаже потреба једновременог и тачног мерења координата
циља и ракете решени су применом сканирања уског дијаграма усмерености у релативно
широком сектору сканирања.
Антена УВ-10 примо-предајна (антифединг антена) намењена је за предају
краткотрајних високофреквентних импулса формираних у предајнику станице. Дијаграм
5
усмерености који има игличасти облик, са пречником пресека 1,5° сканира по месном углу
10° (
±
5° у односу на бисектрису сектора сканирања) одоздо на горе. Фреквенција
сканирања је 25Hz.
По завршетку једног периода сканирања који траје 40ms почиње следећи
период (без повратног хода). Када се искључи сканирање, дијаграм усмерености се
зауставља у средини сектора сканирања.
Испред официра за вођење на блоку УК-32 налазе се два индикатора
(показивача) телевизијског типа који имају размеру по хоризонтали месни угао (ε=10°) и
вертикално даљину. Вертикална светла линија која дели показивач на два дела показује
средину сектора сканирања и зове се вертикални маркер (ВМ). По даљини може бити на
индикатору укључена размера даљине 80km или 40km (37km). Поред тога на левом
показивачу може бити укључена тзв. тачна времанска база даљине 3km. Хоризонтална
светла линија, хоризонтални маркер може се премештати по бази даљине точкићем који се
налази на пулту испред официра за вођење. Ако је на левом показивачу укључена размера
3km тада хоризонтални маркер остаје стално по средини екрана.
Антене УВ-11 постављене су међусобно под углом од 90°, док се у односу
на хоризонт налазе под углом 45° (135°). Ове антене су пријемне тј. служе за пријем
рефлектованих сигнала циља и одзивних сигнала ракете. Дијаграм усмерености облика
елипсе, сканира у сектору 15°. Из једне антене УВ-11 дијаграм сканира у равни
ф
1, а из
друге у равни
ф
2. Сканирање дијаграма усмерености одвија се наизменично прво по
ф
1, а
затим по
ф
2. Фреквенција сканирања антена УВ-11 је 16 Hz (
T
sk
=62,5m sek.). Максимуми
дијаграма усмерености антена УВ-11 спуштени су за по 2° у односу на бисектрисе сектора
сканирања. Кроз тачку пресека директриса
ф
1 и
ф
2 пролази и оса дијаграма усмерености
антене УВ-10 када не сканира.
Антена УВ-12 има игличасти дијаграм усмерености чија оса пролази кроз
тачку пресека бисектриса антена УВ-11. Пресек дијаграма усмерености антене УВ-12 је
круг са пречником 12°.
7
Уређају за управљање положајем антена у режиму навођења не постављају се
високи захтеви у погледу тачности његовог рада, пошто се он у овом режиму користи
само за грубо навођење бисектрисе антене УВ-10 на циљ који је одабран за праћење. У
вези с тим од уређаја за управљање антенама се, у овом режиму рада, захтева да поседује
задовољавајуће показатеље квалитета прелазног процеса. Да би се установило на који
начин се може утицати на показатеље прелазног процеса, одредићемо прелазну
карактеристику и параметре уређаја помоћу којих се најлакше може утицати на ове
показатеље.
На слици 1.2 приказана је структурна шема пратећег уређаја навођења, на
којој поједине ознаке имају следећа значења :
K
r
2
– коефицијент преноса редуктора од точкића навођења до
селсин-трансформатора;
K
s
– коефицијент претварања селсиског пара М1 – М10;
K
fd
– коефицијент претварања фазног детектора;
K
f
(
p
)
– преносна карактеристика филтра;
K
ps
(
p
)
– преносна карактеристика погонског уређаја;
K
r
1
– коефицијент преноса погонског редуктора.
