Seminarski rad
SEMINARSKI RAD
Predmet: Sociologija
Tema
:
Pojam drustvene pokretljivosti
Mentor:
Student:
1
Seminarski rad
Sadržaj
Uvod………………………………………………………………………………3
Pojam društva……………………………………………………………………..4
Nastanak ljudskog društva………………………………………………………...5
Sociološki pojam društva………………………………………………………….5
Društvene pojave…………………………………………………………………..8
Društveni odnosi.......................................................................................................9
Društveni procesi......................................................................................................10
Društvene tvorevine………………………………………………………………..10
Odnos prirode i društva…………………………………………………………….11
Zaključak…………………………………………………………………………...13
Literatura………………………………………………………………………… .14
2
Seminarski rad
1. POJAM DRUŠTVA
U sociološkoj literaturi se srećemo s upotrebom reči društvo koje ima više
značenja. Najpre se upotrebljava da bi označilo skupni život koji čine više jedinki,
imajaći u vidu razlike ljudskog od životinjskog, zatim izrazom društvo podrazumeva se
svaka posebna zajednica koja je u sastavu ljudskog društva (gene, pleme, narod, nacija
itd.), kao i profesionalne organizacije (društvo sociologa, ekonomista, pravnika, lekara,
inženjera itd.). Takodje se pridaju različita značenja izrazu društvene pojave. Jednom se
misli na pojavu proizvodnje, drugi put na pojavu ratne operacije, treći put na pojavu
kriminala. Zato se ovi termini koji se koriste u sociologiji moraju bliže odrediti kako bi se
mogao doneti zaključak na koje se značenje odnosi izraz društvo.
2. NASTANAK LJUDSKOG DRUŠTVA
Ljudsko društvo je nastalo razvojem materijalnog sveta, a posebno sveta živih
bića, na osnovu istorije prirodnog i društvenog razvoja. Stoga je ono podeljeno u različite
oblike: nacionalne, društvene, klasne, profesionalne, religiozne, kulturne i druge. U
početku ljudske istorije, ono je živelo u specifičnim ljudskim oblicima: hordama,
klanovima, gensovima gde se odvijala proizvodnja, vaspitanje, igra itd. Horda predstavlja
onaj oblik organizovanja-prelazi iz životinjske u ljudsku skupinu. U nauci je znano da
postoji zastarelo religiozno shvatanje da je čovek onakav kakav je bio na Zemlji.
Suprotno njima, prihvaćeno je shvatanje da je čovek kaobiološka vrsta evoluirao kroz
istoriju i da je rezultat razvoja životinjskog sveta.
Proces preobražaja tumači Darvin kao borbu za opstanak i prilagodjavanje
čoveka uslovima života, dok Engels navodi da je osnovni činilac tog preobražaja ljudski
rad, stvaranje orudja za rad, koje je omogućilo da se vrši preobražaj životinjske skupine u
ljudsku. Hod životinja je postepeno postojao uspravan, prednji udovi su se pretvarali u
ruke-dolazi do drugačijeg položaja glave, razvija se mozak, a time i duhovni život. Borba
za opstanak ih je grupisala kako bi zajednički vodili borbu protiv životinja, protiv
prirode; rečju, kako bi zajedno proizvodili i opstali. Jezik i mišljenje je omogućilo da se
4
