,
Шумарски факултет
Семинарски рад из Педологије
Teма: ,,Шумска простирка и
трансформација органске
материје, формирање хумуса''
Проф. Милан Кнежевић
Милош Богићевић
(ментор) (студент)
1.1. ИЗВОРИ ОРГАНСКЕ МАТЕРИЈЕ
Органски део земљишта чине две групе материја: живи организми (биљке ,
животиње и микроорганизми) и њихови, у различитом степену измењени мртви остатци.
Главни извори органске материје су многобројни биљни остатци, а дугостепени
извори су животињски остатци и микроорганизми. Маса органске материје ( шумски
отпад, отпаци кореновог система), зависи од много фактора као што су: биолошке
особености дрвенастих врста, старост састојина, облик састојина , густина склопа, услови
станишта и друго. Врсте светлости имају мању масу отпада од врсти сенке. Учешће трава
у укупном хумусу је доста мало од 20 до 25 % , међутим њен утицај на квалитет хумуса је
итекако велики.
Животиње и инсекти који живе на ( у ) земљишту изумирањем остварују прилично
знатну количину органске материје. Такође изумирањем микроорганизама повећава се
количина органске материје.
Коренови отпаци састоје се из изумрлих ситних и крупних коренових длачица који
обогаћују земљиште органском и минералном материјом. У неким случајевима количина
отпада корена може да достигне размере биљних остатака који се накупљају на површини
земљишта.
Азотна органска једињења су представљена у отпаду беланчевина или протеина.
Ови елементи су главни саставни делови ћелијске протоплазме и једра. Њихово учешће у
дрвенастом делу варира од 0,6 до 1 %, а у лишћу и четинама између 3,5 и 9,2 %.
Масти и воскови су једињења која учествују у малој количини у отпаду .Масти се
налазеу семену и плодовима. Воскови врше заштиту биљног организма.
Смоле и терпени су високомолекуларна једињења. Налазе се у стаблу четинара,
четинама, семену и плоду. Успоравају разградњу мртве шумске простирке.
Танинске материје чине бројну групу једињења. Играју знатну уогу у одржавању
хомогености цитоплазме. Они се налазе углавном у кори, гранчицама и лишћу неких
дрвенастих врста као сто су : храстови, смрча и бели бор. Ове материје имају знатну
улогу у процесу лесивирања у земљишту.
Пепео садрже сви биљни остаци. Количина пепела је врло различита и условљена
је многобројним факторима. Основну масу пепела чине калцијум, калијум, магнезијум,
натријум , силицијум, алуминијум и манган, поред ових у пепелу се налазе и бројни
микроелементи.
1.3. МРТВА ШУМСКА ПРОСТИРКА
Органске материје које доспевају на површину земљишта у шуми се обично не
разложе у току једне године. Изузетак чини отпад у тропским шумама. У свим осталим
случајевима на површини шумског земљишта се мање или више образује шумска
простирка.
Мртва шумска простирка утиче на шумско узгојна својства шумских земљишта.
Она акумулира у себе велике количине органских материја. Утиче на фемијске, физичке и
педогенетске процесе. Има значајан утицај на водни , топлотни, и ваздушни режим
земљишта.
Органски слој на површини земљишта може у себе да прими огромне количине
воде. У различитим слојевима простирке је различита и влажност , најмања влажност је у
свежим органским материјама, док је највећа у ферментационом слоју. Такође регулише и
испаравање влаге из земљишта.
Шумска простирка може и негативно да утиче на особине шумских земљишта. При
образовању моћног слоја простирке у хумидним условима и четинарским шумама,
првенствено на киселим силикатним стенама, на великим надморским висинама, долази
до процеса оподзољавања и деструкције земљишта. Ови процеси негативно утичу на
погоршаање хемијских и физичких особина земљишта.
1.4. ТРАНСФОРМАЦИЈА ОРГАНСКИХ ОСТАТАКА
Органски остатци одмах по изумирању подлежу процесима трансформације.
Брзина трансформације зависи ће од саставаи карактера шумске вегетације. Биљне врсте ,
чије се лишће карактерише уским односом C/N , образују просзирку која се веома брзо
трансформише. Међутим неке врсте које не садрже азот потпомажу образовање модер и
мол хумуса.
Wittich класификација врсте у зависности од односа у њима угљеника према азоту:
Врста
C/N
-јова
16
-вез, јасен
24
-храст и буква
40-45
-бор
65
