1
Visoka poslovna škola strukovnih studija Blace
Seminarski rad
Tema:Elektronsko bankarstvo
Mentor: Učenik:
Velimir Deletić
Jelena Vasiljević 25/14 f/j
2
Sadržaj
Uvod
...................................................................................................................................................................................................3
Elektronsko poslovanje
.....................................................................................................................................................................4
- Razvoj elektronskog poslovanja.....................................................................................................................................................4
Plaćanja putem Interneta
.................................................................................................................................................................5
- Modeli plaćanja u Internet poslovanju............................................................................................................................................5
- Sredstva plaćanja.............................................................................................................................................................................5
- Načini plaćanja preko Interneta......................................................................................................................................................6
- Sistemi plaćanja preko Interneta....................................................................................................................................................6
Internet bankarstvo
..........................................................................................................................................................................7
- Oblici pojavljivanja.........................................................................................................................................................................8
- Najčešći poslovi banaka na Internetu.............................................................................................................................................8
- Prednosti i nedostaci internet bankarstva.....................................................................................................................................9
. - Primeri banaka na Internetu.......................................................................................................................................................10.
- Platni promet u bankama – potsticaj elektronskom bankarstvu.................................................................................................10
- Prednosti koje banci donosi elektronski platni promet...............................................................................................................10.
Sigurnost na Internetu
....................................................................................................................................................................12
Zaštita poslovanja Internet banaka
...............................................................................................................................................12
Uticaj tehnologije na isporuku finansijskih usluga i proces
automatizacije
.................................................................................................................................................................................13
- Automatic teller mašina................................................................................................................................................................14
- EFTPOS..........................................................................................................................................................................................15.
- Telebanking.................................................................................................................................................................................15
- Smart kartice...............................................................................................................................................................................16
- On-line bankarstvo........................................................................................................................................................................17
Sigurnost i prevara
.........................................................................................................................................................................18
Zaključak
........................................................................................................................................................................................20
Literaura
........................................................................................................................................................................................21
4
Elektronsko poslovanje
Tradicionalno poslovanje zasnovano je na korišćenju strukturiranih papirnih dokumenata u prethodno
definisanoj i opšteprihvaćenoj komunikaciji između učesnika u procesu poslovanja.
Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem poznato je pod
imenom elektronsko poslovanje ( e-business). Sa različitih stanovišta, elektronsko poslovanje se može
definisati na različite načine.
Sa stanovišta komunikacija, predstavlja dostavljanje informacija, proizvoda/usluga, ili plaćanje putem
telefona, kompjuterske mreže, ili nekog drugog sredstva. Sa stanovišta poslovanja, predstavlja primenu
novih, digitalnih tehnologija nad već automatizovanim poslovnim transakcijama. Sa stanovišta usluga,
predstavlja alat koji korisnicima usluga, daje podatke o firmama i nudi servise boljeg uvida u ponudu,
brže i jeftinije. Sa stanovišta on-line perspektive, daje mogućnost kupovine i prodaje proizvoda i
informacija putem Interneta i drugih on-line servisa.
Generalno, elektronsko poslovanje je »kupovina i prodaja informacija, proizvoda i usluga putem
računarske mreže i podrška za bilo koju vrstu poslovnih transakcija putem digitalne infrastrukture.«
Najpopularniji kanal elektronskog poslovanja jeste Internet.
Postoje dva osnovna modela elektronskog poslovanja:
* B2C – Business to Consumer Oblik poslovanja na Internetu koji pruža direktan interfejs između
preduzeća i potrošača. Potrošači naručuju proizvode i servise elektronskim putem od preduzeća.
Internet pruža različite mogućnosti marketinškog nastupa preduzeća i omogućava masovni pristup
potrošača proizvodima i servisima elektronskim putem.
*B2B – Business to Business Podrazumeva elektronsko poslovanje koje se odvija između preduzeća (od
otkrivanja/pronalaženja odgovarajuće robe, pregovora, naručivanja, ispostavljanja faktura, plaćanja,
distribucije dokumentacije, a nekada čak i konkretne robe ili usluge, podrške,..).
Postoje još i složeniji oblici poslovanja:
- B2B2C ( Business to Business to Consumer) i
- C2B2C ( Consumer to Business to Consumer), koji su kombinacija prethodno opisanih, kao i - C2C, novi
oblik trgovine direkno između potrošača.
Razvoj elektronskog poslovanja
Elektronsko poslovanje je posao na duge staze. Nije dovoljno samo primeniti novu
tehnologiju. Potrebno je napraviti i mnoge organizacione promene, napraviti novi model poslovanja.
5
Elektronsko poslovnje na Internetu kreće od »Web sajta« - prezentacionog karaktera. U sledećoj fazi to
je E-business, kupovina i prodaja, zatim se proširuje deljenjem informacija i prerasta u inteligentni e-
business »end to end« poslovni proces. Elektronsko poslovanje uglavnom podrazumeva poslovanje
preko računara, ali daljim širenjem mobilne telefonije sve više poslovnih transakcija odvijaće se preko
mobilnog telefona. Prema prognozama Gartner Group, 2004. Godine bar 40% B2C elektronske trgovine
odvijaće se preko inteligentnih mobilnih telefona korišćenjem bežičnog aplikacionog protokola (WAP –
Wireless Application Protocol).
Plaćanja putem Interneta
Modeli plaćanja u Internet poslovanju
Dva osnovna modela plaćanja su:
*
Cash-like
, sistem koji podrazumeva pretplatu. U ovakvim sistemima određena suma novca se uzima od
kupca pre nego što je trgovina obavljena. U ovu grupu spadaju: Smart card, elektronski keš i bankarski
čekovi.
*
Check-like
, sistem kod koga se plaćanje obavlja u trenutku kupovine ( pay-now) ili po obavljenoj
kupovini ( pay-latter). Primer za pay-now grupu su bankomati (ATM – Automated Teller Machine), a za
pay-latter je primer plaćanja kreditnim karticama.
Sredstva plaćanja
*
Elektronski ili digitalni novac
– predstavlja elektronsku zamenu papirnog novca, i kao takav može se
čuvati i trošiti.
*
Elektronski čekovi
– elektronski dokument, digitalno potpisan, analogno potpisanom papirnom
dokumentu, kojim se nalaže banci potpisnika da isplati iznos novca sa potpisnikovog računa u
određenom roku. E-ček može biti poslat i primljen kao bilo koji e-mail.
*
Kreditne kartice
– podaci sa kartice se razmenjuju putem Interneta, bez šifriranja, problem su tajnost
podataka i identitet pravog vlasnika kartice;
*
Šifrovane kreditne kartice
– podaci o kreditnoj kartici se šalju u vidu šifrovane poruke, primalac
(prodavac) proverava identitet kupca kao vlasnika kreditne kartice, prodavac vrši proveru informacija o
kartici i digitalnom potpisu, banka šalje potvrdu ispravnosti;
*
Potvrda treće strane
– brojevi kreditnih kartica ne putuju Internetom, već preko finansijskog
posrednika.
7
* Plaćanje smart karticama: NetCash Mondex
Razlika između E-cash i NetCash načina plaćanja /korišćenje obične odnosno smart kartice/ je u toku
novca, koji u prvom slučaju ide iz banke, a u drugom od kupca direkno prodavcu, jer novac poseduje na
svojoj smart kartici. U oba slučaja kupac najpre obavlja transakciju – u oba pravca, sa bankom. Prodavac
u prvom slučaju obaveštava banku i traži potvrdu o izvršenom plaćanju, a u drugom samtransferiše
novac svojoj banci.
*Mikroplaćanja: Millicent NetBill CyberCoin
Ovi sistemi, kako sam naziv kaže, se koriste za mala plaćanja /ispod 1 $/. Sistem Millicent-a
podrazumeva da kupac kupi karticu, kao telefonsku. Novac se skida sa nje. Prosleđuje se posredstvom
brokera koji ga prikuplja i periodično dostavlja prodavcu.
* Ruski platni sistemi: PayCash Cyberplat
Rade se u saradnji sa konkretnim bankama. PayCash obezbeđuje potpunu anonimnost, korisnik otvara
račun preko Interneta, dobija PIN i PASWORD i nadalje raspolaže njime korišćenjem pomenutih šifara.
Banka koristi adekvatne bezbednosne sisteme. CyberPlat radi korišćenjem kartica i elektronskih čekova.
Kupac formira korpu sa robom, prodavac digitalno potpisuje ovaj zahtev i to se smatra računom. Kupac
svojim potpisom – potpisuje račun, koji se sada smatra čekom. Ček prodavac dostavlja banci i novac se
prenosi sa računa kupca na račun prodavca, naravno uz sve provere od strane banke.
* Francuski platni sistem: Kleline
*Bankarski sistemi: Billpoint, Ecount, EmoneyMail /vlasništvo WingspanBank/, Gmoney, MoneyZap,
PayMe, PayPal.
* Nebankarski sistemi: Bills, Checkfree, DirectPayment, MoneyCentral, YahooBillPay, VirtualPay,
StatusFaktory.
Internet bankarstvo
Početak PC bankarstva ili Internet bankarstva datira iz 1980. godine, ali je razvoj Internet bankarstva i
rast broja korisnika bio spor sve do početka devedesetih godina. Wells Fargo banka je maja 1995. godine
izradila prvi Web bankarski program za obavljanje poslovanja na Internetu. Iste godine osnovana je i
prva specijalizovana Internet banka na svetu –Security First Network Bank, sa sedištem u Atlanti, SAD.
Aprila 1996. godine registrovan je milioniti korisnik Internet bankarskih usluga u SAD, da bi se u sledećih
18 meseci zabeležio porast broja korisnika Internet bankarskih usluga na 4,2% od ukupnih američkih
domaćinstava. Decembra 1997. godine broj korisnika Internet bankarstva popeo se na 4,2 miliona
korisnika. Razvoj Interneta i rast broja korisnika Internet bankarstva u tesnoj je vezi sa razvojem
informacionih tehnologija. Brže, sigurnije, lakše i jednostavnije poslovanje na Internetu, ciljevi su koje
pred banke i druge finansijske institucije postavlja sve zahtevnije finansijsko tržište. Da bi se pomenuti
ciljevi ispunili, u svetu se drastično povećava obim ulaganja u informacione tehnologije. Banke će se
