ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
Еколошка безбедност
Повезаност деградације животне средине услед промене климе
kaо и социо-политичког фактора са порастом еколошких
избеглица у овом веку
Ментор
:
Студент:
Др Дејана Јовановић -Поповић
Aлександар Илић 344/11
Београд, 2016
Под утицајем све учесталијих последица климатских промена и негативног
деловања човека на животну средину, последњих деценија долази до пораста
природних и технолошких катастрофа у свету, који све висе утичу на велики број људи,
при чему доводе до појаве и пораста нове врсте избеглица-еколошких избеглица.
Време у коме живимо одликује се несавесним и безобзирним односом човека према
природи и природним ресурсима.То се објашњава као последица брзог технолошког и
индустријског развоја који су омогућили напредак друштва и повећање животног
стандарда.
Еколошки проблеми као што су суша, ерозија, ширење градова, нестајање обрадивог
земљишта и загађење створили су десет милиона 'еколошких избеглица', највеће
светске класе бескућника и људи без земље.
Данас највећи број еколошких избеглица је у супсахарској Африци, Индији, Кини,
Мексику и Централној Америци. Због сложености у дешавањима у животној средини, и
због великог притиска који настаје услед процеса у њој, тешко је одредити тачан број
еколошких избеглица (Reed, 2007).
Миграција је један од највећих последица по становнике, како локалне тако и
националне владе, изазваних климатским променама. Поплаве, крчење шума, ерозија и
повећање нивоа мора су примарни узроци расељавања лица.
Поред тога, обезбеђивање адекватне исхрана и управљање сушама утичу на одрживост
новонастале заједница. Њихова способност да напредује зависи од прилагодљивости
новом окружењу, користећи нове ресурсе максимално и снаге да поново изграде своје
животе након уништавања (Yusuf, 2010).
Избеглице животне средине су дефинисани као они људи који су били приморани
да привремено или трајно напусте своју традиционалну станиште, због изразитог
животне нарушавања који угрожава њихову егзистенцију и / или се озбиљно одразило
на квалитет њиховог живота.
Величина проблема не може се довољно нагласити, као исправне процене се крећу од
50 милиона до чак 200 милиона избеглица.
Стога смо суочени са милионима људи у присилним миграцијама, бежећи од тешких
еколошких и климатских епизода ( Westra,2010).
1
