2
SADRŽAJ
UVOD………………………………………………………………………
3
PRIJETNJA SAOBRAĆAJNOG ZAGUŠENJA…………………………
4
PREDUZIMANJE POTREBNIH MJERA………………………………..
4
ODRŽIVI RAZVOJ…………………………………………………………. 5
”Čistija” goriva……………………………………………………………..
9
NAPREDNE TEHNOLOGIJE……………………………………………..
9
ZAKLJUČAK……………………………………………………………….
13
LITERATURA……………………………………………………………..
14
4
PRIJETNJA SAOBRAĆAJNOG ZAGUŠENJA
Evropa je od saobraćajnog zagušenja počela patiti tokom prošlih deset godina, a
sada taj problem počinje ugrožavati ekonomsku konkurentnost. Saobraćajni
zastoji svakog dana pogađaju približno 10% putne mreže.
Saobraćajni zastoji nisu samo razdražujući, već utiču i na produktivnost. Glavni
su problemi uska grla i nepostojanje veza u infrastrukturi, te nedostatak
međusobne povezanosti različitih načina i sistema transporta. Zasićenje nekih
glavnih pravaca rezultat je kašnjenja u realizaciji transportne mreže saobraćajne
infrastrukture. Ako se ništa ne preduzme, saobraćajno zagušenje puteva znatno
će porasti do 2010. godine. Dovršeni su neki veliki projekti, poput mosta –
tunela Oresund, koji povezuje Dansku i Švedsku, no brojni su drugi još na
dnevnom redu. Tu je i pitanje povezivanja s prioritetnom infrastrukturom u
zemljama kandidatkinjama («koridori»).
PREDUZIMANJE POTREBNIH MJERA
Teško je zamisliti snažan ekonomski razvoj bez efikasnog transportnog sistema
koji u punoj mjeri iskorištava prednosti unutrašnjeg tržišta. Što se tiče robnog
prevoza, rast se može zahvaliti uglavnom promjenama u evropskoj ekonomiji.
Ukidanje granica je u proteklih 20 godina dovelo do prelaza s ekonomije zaliha
na ekonomiju protoka ili pravovremenih isporuka. Ne preduzmu li se veće nove
mjere, saobraćaj teškim transportnim vozilima povećat će se za skoro 50% u
odnosu na 1998. godinu. Regije koje su već sada jako zagušene bit će suočene s
još većim saobraćajem. Snažan privredni razvoj koji se očekuje u zemljama
kandidatkinjama također će povećati intenzitet drumskog prevoza. No,
preduzimanje drastičnih mjera za uspostavljanje ravnoteža između drumskog i
željezničkog prevoza tako bi moglo destabilizovati transportni sistem i
negativno se odraziti na privredu zemalja kandidatkinja. Stoga će integrisanje
transportnih sistema tih zemalja predstavljati veliki izazov.
Transport utiče na:
Zaposlenost
Oko 7 miliona osoba je zaposleno u sektoru transportnih usluga, od čega je 57%
kopneni transport (drumski, željeznički, riječni), 3% u morskom transportu, 6%
u vazdušnom transportu i 34% u sporednim i pomoćnim transportnim
aktivnostima (kao što su pretovar robe, skladištenje i čuvanje robe, putničke i
transportne agencije, organizacija putnih redova).
