РЕПУБЛИКА СРБИЈА
ТЕХНОЛОШКО – МАТАЛУРШКИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
СЕМИНАРСКИ РАД
Назив теме:
СРЕДЊА КЛАСА У СРБИЈИ
Ментор:
_______________________
Доцент Др Дарко Радосављевић
Студент:
_________________________
Маша Јовановић 34/2016
Београд, 2016.
1
2. ДРУШТВЕНЕ КЛАСЕ
Друштвене класе су велике групе људи које имају више заједничких обележја као што
су: заједнички друштвено – економски и политички интереси, сличан положај у
расподели друштвених добара и створених вредности, улога у организацији рада итд.
Класе су се појавиле са појавом приватно – својинског начина производње. Власници
средстава за производњу располажу ефектима (профит, рента, камата, дивиденда итд.)
коришћења тих средстава. Задатак политике, науке, државе и права је да оправда и
заштити такав поредак ствари [9].
О класама (богати, сиромашни и „остали“) је први говорио Аристотел у делу „Држава“.
Тада и касније, појава класа као последица друштвене неједнакости тумачена је
идеалистички и апологетски, као Богом дан закон.
Први озбиљнији научни приступ класама је учење Карла Маркса. По њему је друштво
груписано у две основне класе: капиталисте, власнике средстава за производњу и
пролетере, чији се рад израбљује ради богаћења капиталиста. Али, Маркс види и даљу
поделу на фракције и слојеве:
Табела 1 Марксово виђење структуре француског друштва [2]
Глобалне класе и
слојеви
Друштвене класе и слојеви
Капиталистичка класа
земљишна
аристократија
индустријск
а буржоазија
трговачка
буржоазија
финансијска
буржоазија
Средњи слој
ситна буржоазија
парцелни сељаци
Радничка класа
пролетаријат
Поткласа
лумпенпролетаријат
Маркс је сматрао да је неминовно да дође до побуне пролетаријата и револуције, која
ће за циљ имате укидање класа. Лумпенпролетаријат је видео као опасност по
револуцију. Положај средњег слоја сматрао је противуречним, њихово понашање
непоузданим, а постојање привремено.
Макс Вебер као мерило класне припадности уводи и
стручност
и
положај на
тржишту
, осим
власништва
и креира четворокласни модел.
2
Табела 2 Веберово виђење четири основне друштвене класе [2]
Мерило тржишног
положаја
Да ли су власници производних добара?
да
не
Образовање /
стручност
да
горња класа
(капиталисти)
нова средња класа
(стручњаци)
не
стара средња класа
(ситна буржоазија)
доња класа
(радници)
Маркс је сматрао да будућност припада радништву, а Вебер је као главну видео нову
средњу класу. Како је био савременик (почетак 20. века) све веће улоге државне управе,
мислио је да ће администрација (бирократија) бити главна полуга друштва.
У 20. веку социолози Парсонс, Голторп и Рајт истичу пораст улоге експерата
(инжењери, правници, лекари итд.) и управљача – менаџера, па тако класе и групације
деле према стручности и моћи одлучивања и утицаја, а не само према власништву.
Парсонс тврди да је друштво у власништву струка (експерата).
Данашње време доноси раслојавање класа у мери да се може говорити о њиховом
одумирању и претварању у друштвене слојеве, који чине „таква група људи која има
посебан друштвени положај (посебно место у расподели друштвеног богатства,
друштвене моћи и угледа), посебне интересе и посебан начин живота, навике, обичаје
и, у вези с тим, различита схватања, ставове, идеје, вредности (психологију и
идеологију)“ [9].
Савремено друштво се може посматрати као посткласно, са формираним новим
стратификационим системом, заснованом на четири промене:
културализација,
фрагментација, аутономизација и ресигнификација
[
4]
.
-
културализација:
Расподела и својински односи избацују се као појмови за
разумевање друштвене неједнакости. Куповна моћ и могућност избора дефинишу
позицију друштвених слојева, заједнички класни интерес нестаје.
-
фрагментација
: настаје велики репертоар друштвених улога који се заснивају на
припадношћу великом броју група, организација и покрета (бициклисти, ловци,
навијачи, вегани итд.)
-
аутономизација:
Централна категорија је грађанин, једнак са осталима у
остваривању својих права, има могућност да бира школовање, занимање, веровање,
културне и супкултурне обрасце понашања.
