čega se može zaključiti da je njihova istorija veoma kratka, a njihov razvoj veoma dinamičan. Taj
dinamičan razvoj naučna teorija nije uobličila ali su prisutne određene empirij-ske generalizacije sa
jasnim tendencijama.

Poreklo timskog rada vodi iz koncepta autonomnih radnih gru-pa, koje su bile najvidljivije u

radnoj organizaciji Volva u Kalmaru (koja je danas zatvorena), i u pokretu tokom šezdesetih
godina, pod na-zivom „Kvalitet radnog života“ (Quality of Working Life – QWL). U Vo-lvu su
postojala dva paralelna cilja: poboljšanje kvaliteta radnog ži-vota i podsticanje produktivnosti.
Pokret QWL je bio usmeren uglav-nom na to da se život učini lakšim, kao što i sam naziv govori, a
teš-ko je ustanoviti koliko je bio uticajan.

Timski rad ima za cilj da fokusira radne aktivnosti među ma-njim grupama od desetak

članova (bitna veličina), koji se međusobno po-mažu i rade s minimumom nadzora. Menadžment
tim postavlja ciljeve ra-da (često nakon konsultacija) i vrši podelu zadataka, ali je na samom timu
da donese odluku na koji način će te ciljeve ostvariti. Tim orga-nizuje svoje aktivnosti, imenuje
svog lidera i samostalno prevazilazi probleme. Timski rad se stoga može okarakterisati kao oblik
kontrole radnika, lako se odvija u strogo propisanim okvirima. Menadžeri izbe-gavaju svakodnevno
nadgledanje, ali su pri ruci ukoliko zatreba savet ili ako je neophodna pomoć. Disciplinovanje
osoblja je, na primer, za-datak koji obavljaju menadžeri, a ne članovi tima. Timski rad se često
povezuje sa situacijama u kojima se nekoliko timova na regionalnom ni-vou takmiči da ostvari ili
nadmaši ciljeve koji se odnose na rezultate rada. Timska nadoknada potom čini deo ukupne zarade
koja se ostvaruje kao plata.

Organizacija u kojoj su uvedeni timovi i timski rad, u praksi, može ostvariti viši nivo

produktivnosti i efikasnosti, veće i kva-litetnije rezultate, usled grupne sinergije. Sinergija u
timskom radu znači da zajednički resursi u okviru tima daju veće i kvalitetnije per-formanse
rezultata u odnosu na pojedinačne radove i učinke. Članovi tima u timu ostvaruju i lične koristi,
ciljeve i interese, zadovoljava-jući deo sopstvenih potreba kroz timski rad.

3. Činioci tima

Razlozi zbog kojih se timovi formiraju su u ostvarenju ciljeva postavljeni od strane lidera

menadžment tima, u kome članovi tima imaju zajedničku privrženost svrsi i cilju. Ovakvim
određenjem suš-tine tima definišu se i njegovi ključni nosioci. Ako bismo ih dalje sistematizovali
oni bi mogli imati sledeću hijerarhiju:

- Ciljevi;
- Sposobnosti i veštine članova;
- Zajednički „radni jezik“ i pristup; i
- Odgovornosti.
Na osnovu navedenih osnovnih činilaca pa i njihovog redosle-da, može se kreirati profil i

struktura tima koji će postizati željeni učinak. Po tome treba voditi računa da članovi tima budu
uključeni u njegovo formiranje i postaviti minimalne uslove i standarde za rad i funkcionisanje
timova.

Timski rad

Ciljevi tima moraju biti unapred postavljeni, u sklopu ciljeva ili planova šire organizacije u

kojoj se timovi formiraju. Zadaci čla-nova tima trebaju biti poznati, jasno postavljeni i povezani.
Tim ne može delovati kao zbir pojedinačnih aktivnosti njegovih članova. Ru-kovodilac tima treba
da ima sposobnost upravljanja, kako pojedinačnim i timskim zadacima, tako i odnosima u svome
timu.

Sistematskim treningom se obezbeđuje unapređenje veština i učinaka članova tima i

povećanje njegove fleksibilnosti. Promene ili unapređenje procesa rada kao i uvođenje novih
metoda rada u timu zahte-vaju stalne procese treninga i obuke članova tima.

U okviru tima neguju se i kombinuju komplementarne veštine pojedinaca. Razvijanjem tima

razvija se i miks komplementarnih vešti-na potrebnih da se na efikasan i najbolji način obave zadaci
tima. Timske veštine se uglavnom odnose na:

- oblast procesa rada ili obavljanja poslova,
- veštine i tehnike odlučivanja i rešavanja problema, i
- interpersonalne veštine pojedinaca.

Znanja i veštine su neophodne članovima tima za izvršenje po-jedinačnih i grupnih

zadataka. Posebno su bitna tzv. funkcionalna znanja. Tim kao celina mora biti sposoban da
identifikuje probleme u procesu rada koji obavlja i alternativne mogućnosti njihovog rešava-nja.

Međusobne interakcije njegovih članova i prisustvo zajednič-kog cilja zahtevaju dobro

poznavanje i primenu interpersonalnih veš-tina, poput efektivne komunikacije, davanja podrške,
razvijanje konst-ruktivnog konflikta i dr. U timu i timskom radu informacije treba da cirkulišu
između članova tima i budu dostupne svim članovima tima. Radni ciljevi tima moraju uvek biti
funkcionalno povezani sa ukup-nim ciljevima organizacije ili njenog dela u kome je tim formiran.
Ukoliko ta neophodna povezanost ne postoji ili je labava, članovi tima će biti dezorijentisani ili
zbunjeni i ostvarivaće nekvalitetne i ne-dovoljne učinke. Pretpostavke kohezije i jedinstva tima su
zajednička svrha postojanja i organizacioni okvir u kome je tim osnovan.

Implementirajući globalne i opšte ciljeve preduzeća u speci-fične i merljive ciljeve tima

najsigurniji je korak da svrha postojanja tima i njegovi konkretni ciljevi postanu značajni i
obavezujući za nje-gove pojedinačne članove.

Timski pristup i stvaranje tzv. zajedničkog radnog jezika pred-stavljaju obeležje svakog

organizacionog tima. Zajedničkim radom čla-novi tima treba da razvijaju kolektivni pristup
obavljanju poslova, i način rada kojim će se ostvariti svrha postojanja tima. Zajednički pri-stup se
razvija u procesu timskog rada u kome pojedinci, članovi tima, ulažu vreme i individualne napore
kako bi izgradili i održali svoj tim, a njegov rad učinili efikasnim. Svaki član tima mora da učini
maksimalan individualni napor u procesu timskog rada i da da svoj „srazmerni“ doprinos procesu,
kvalitetu i rezultatima timskog rada. U suprotnom, dolazi do nesklada između individualnog i
timskog anga-žovanja i ostvarenih, odnosno očekivanih rezultata.

Tim je neophodan zato što pojedinac ne može ili ne zna sve sam da uradi. Zadaci pred

timom su brojni, te ih treba raspodeliti na nje-gove članove. Raspodela unutar tima podrazumeva
sledeće:

- pojedinačnih poslova i zadataka,
- potrebne veštine i tehnike koje će biti primenjene u tims-kom radu,
- odlučivanja i kordinaciju u timu,
- kriterijume za nagrađivanje i drugo, i
- kontrolisanje radnih rezultata i ostvarenih učinaka.

Bitna odrednica svakog tima i uspešnog timskog rada je zajed-nička odgovornost. Ni jedna

organizaciona grupa ne može opstati kao tim ako se ne definiše i ne realizuje kolektivna (grupna)